Воћни сокови без воћа

Извештај Покрета за заштиту потрошача на основу којег је чак 30 одсто узорака воћних сокова узетих из престоничких трговина проглашено неисправним, покренуо је лавину питања. У само једном узорку сока нађени су микроорганизми опасни по здравље људи, док су остали проглашени неисправним због неадекватног декларисања. Такви напици су безбедни, али су превара за потрошаче. И док произвођачи на паковању сока који има једва 30 одсто воћа уредно наводе да садржи 50 одсто, поставља се питање какве сокове становници престонице купују. Ко је одговоран за контролу квалитетавоћних напитака?

Из Министарства пољопривреде поручују да је контрола производње воћних сокова у надлежности њихове инспекције.

– Производња и промет воћних сокова редовно су под надзором пољопривредне инспекције. Једном годишње организују се и акцијске провере у току којих за кратко време обиђемо готово све произвођаче како би проверили услове производње и безбедност ових производа – објашњавају у Генералном инспекторату.

Да на тржишту воћних сокова није баш све у реду, показују и подаци пољопривредне инспекције. Од почетка године обављено је 166 контрола и узето је десет узорака. Три нису била одговарајућег квалитета. И овај инспекцијски обилазак рафова са воћним соковима показао је да поједини сокови садрже мање воћа него што је правилником прописано. Ови напици морају да садрже барем 50 одсто воћа.

И док се чини да поједини домаћи произвођачи лове у мутном, страни поштују правила. Пољопривредни инспектори су од јануара преконтролисали 4.813 тона воћних сокова и нектара из увоза. Издали су 274 уверења о квалитету јер су сви производи били исправни.

У Покрету за заштиту потрошача подсећају да нису улазили у то да ли ја за присуство микроорганизама у соку који је произвела крушевачка „Дуга комерц” одговоран произвођач или трговац. У великим трговинским ланцима кажу да се строго придржавају правила складиштења пића од воћа.

– Воћни сокови се чувају на сувим и тамним местима, без директног утицаја сунчеве светлости и ова роба углавном не захтева специјални расхладни режим. Изузетак је свеже цеђен сок и овај производ увек чувамо у расхладним витринама – кажу у компанији „Делта макси”.

Потрошача и не треба да занима ко је одговаран да му гарантује квалитет производа који купује. Најбитније је да декларација, која је лична карта производа, мора да одговара садржају паковања.

– Када произвођач декларише 50 одсто воћа у соку, а анализе покажу да га има једва нешто више од 30 одсто, реч је о обмани потрошача. Још 2005. године је написан правилник у складу са европским прописима који би требало да уведе ред на тржишту сокова, али он још није усвојен – каже Бранка Буквић, председница стручне комисије која је у сарадњи са Покретом за заштиту потрошача обавила испитивање квалитета воћних сокова.

– Због тога произвођачи могу да се правдају застарелим прописима. Али, за разлику од освежавајућих напитака, воћни сокови су и прехрамбени производи и не смеју да садрже било какве вештачке додатке. То се подразумева, па је сувишно када поједини произвођачи на паковањима наводе да је њихов производ без конзерванса или адитива. Чини се да произвођачи тако желе да остваре предност у односу на друге – објашњава она.

-----------------------------------------------------

„Шарене” и цене

Није само квалитет воћних сокова „шарен”. И цене „шетају”. У „Темпу” за ове напитке ваља издвојити од 43,50 динара до 393,50 динара, а купци могу да бирају између 300 различитих артикала. Најјефтинији сок у „Супер Веру” је „Дагио” од јабуке који кошта 48 динара, док је један од најскупљих „Бакина тајна” од дивљих боровница. За паковање од 0,7 литара овог луксузног напитка на каси у „Максију” ваља истрести чак 439,90 динара.

------------------------------------------------------

Још 2005. године написан је правилник који би требало да уведе ред на тржишту сокова, али још није усвојен што многим произвођачима омогућава да лове у мутном.