Ђуру Шушњићу у част

Италијански дипломата Фернандо Гентилини, некадашњи сарадник Хавијера Солане и његов представник у Београду, Скопљу и Приштини, написао је књигу „Недокучиви Балкан” о свом боравку у овом делу Европе, која је сада преведена на српски језик (Невена Цековић) и објављена у издању „Хесперија. Еду” из Београда. Дело носи поднаслов „Сентиментално путовање од Приштине до Брисела”, и аутор, баш као многи пре њега, покушава да проникне у разлоге крвавог рата и распада СФРЈ. Гентилини констатује да су сећања јаки фактор народа на Балкану, па стога не вреди ни потискивати их али такође не вреди подстицати масе на реаговање, на основу њих. Књига је, свакако, корисна, јер даје прилично објективни снимак стања на Балкану, и може бити једна од могућих књига саветника европским политичарима.

„Ел Греко или тајна Толеда” Мориса Бареса (превод са француског Милан Комненић, издавач „Градац” из Чачка, библиотека „Алеф”) јесте књига која је настала безмало пре једног века, али и данас величанствено узноси уметност једног од највећих сликара свих времена, Крићанина Ел Грека. Аутор полемише са тадашњим и ранијим теоријама и тумачењима Ел Грекових дела (не преза од тога да нека од њих назове глупошћу!) и даје своје оцене које се своде на једну: да је Ел Греко божански гласник који својом уметношћу вечно задивљује свет.

У преводу Владимира Милисављевића са немачког језика, „Академска књига” из Новог Сада објавила је књигу „Правда. Филозофски увод” Отфрида Хефеа, професора на универзитету у Тибингену и једног од најистакнутијих европских и светских филозофа специјалиста за област практичке филозофије. У времену у којем је пракса савремене цивилизације, бар како се чини „обичном” појединцу који није ни близу власти, далеко од правде – ова је књига добродошла – и то баш таквом појединцу. У њој ће он о правди сазнати кроз преглед баштине целог човечанства, и то кроз прихватање и скепсу према појму правде у историји до данас, када, сматра Хефе, поред политичке правде постоји још нешто што је претпоставка квалитетнијег живота у заједници, а то је преузимање одговорности од опште користи (цивилно друштво). Поучно и за стручњаке и политичаре. Када би само они хтели да слушају филозофе!

Београдска „Чигоја штампа”, издавачка кућа која годинама уназад објављује Одабрана дела проф. др Ђура Шушњића, објавила је зборник „Изван игре на путу” у Шушњићеву част (пролетос је прославио 75 година живота), који је приредио Милан Вукомановић. Ђуро Шушњић је, свакако, један од наших најумнијих научника, социолог који је деценије посветио научном раду. Осим тога, Шушњић је, рећи ће приређивач (а са чим ће се сложити свако ко лично познаје Шушњића, или пак само његово дело), човек особеног интегритета, етоса, научне и људске доследности. Његове књиге, и оне раније и најновије, драгоцено су штиво из којег поред изузетне ерудиције проговара и животна мудрост: као ретко ко, Шушњић уме ова два елемента у свом раду да повеже тако да се његова дела читају (наизглед) лако и дуго памте. У овом зборнику налазе се, пише приређивач Милан Вукомановић у предговору, поред кратке биографије и одабране библиографије, прилози његових колега, сарадника и пријатеља из Србије и земаља бивше Југославије.

А. Ц.