Кан није неосвојив

Павле Вучковић (Београд, 1982), студент четврте године ФДУ, у класи професора Дарка Бајића, у међувремену и аутор кратких филмова, тв-драма, рекламних спотова и редитељ седам епизода серије "Миле против транзиције", током ове године снимио је још два филма. Својеврсни диптих на исту тему: "Минус" и "Почетак", хорор и мелодраму. Са довољном дозом фестивалског искуства и самопоуздања и ове је филмове пријавио за кански такмичарски програм Синефондасион. Резултат је познат: на Великој сцени Театра Лимијер, овог маја, обелодањено је да је Павле Вучковић освојио трећу награду за филм "Минус" и тако поново ушао у историју Канског фестивала. Овог пута, шездесетог – јубиларног. Подсећања ради, 2003. године на 56. Канском фестивалу са кратким играним филмом "Бежи зеко, бежи" Вучковић је освојио Гран при.

И овогодишњи успех младог београдског редитеља и студента свако добронамеран одмах је протумачио и као велики подстицај младој генерацији српских филмских редитеља да се боре, раде и грабе, јер ни Кан није неосвојив. Филм "Минус" инспирисан је Хемингвејевом кратком причом  "Брегови као бели слонови", из које је Вучковић црпео само заплет. А идеју?

– Идеју сам скроз променио, подмладио сам јунаке и начинио их нешто другачијим. Идеја филма је суочавање са природом, сопственим страховима и сазревање. Управо је све ово моју главну јунакињу довољно променило да би схватила да младић с којим је у вези није за њу – каже Вучковић.

Да ли се Павле у Србији осећа у минусу или у плусу?

– Више сам у плусу. Мислим да појединац треба стално да ради на себи, јер онда средина, чак и она негативна, има мало утицаја на њега. Мој друг из теретане радо каже: "Што су тегови тежи, већи је бицепс!"