Угасли сјај Острва цвијећа

Тиват – Министарство одбране Црне Горе обавестило је почетком месеца тиватску Електродистрибуцију да више неће подмиривати трошкове електричне енергије приватним и правним лицима на Острву цвијећа.

Излазећи у сусрет захтевима представника станара, Електропривреда је искључење струје одложила до данас када треба да се реши на који начин ће око 250 становника бившег војног одмаралишта плаћати електричну енергију.

Петочлани одбор станара на Острву цвијећа разговарао је на ту тему са председником општине Миодрагом Канкарашем који им је обећао помоћ како би се проблем решио.

Становници Острва цвијећа истакли су да не беже од плаћања рачуна, већ желе да усагласе начин на који ће измиривати трошкове.

Електропривреда је трошкове електричне енергије на острву обрачунавала по индустријској тарифи, а укупни месечни рачун је износио 4.100 евра, што је како објашњавају у тиватској Електродистрибуцији за станаре било знатно повољније јер уколико би били стандардно тарифирани, рачуни би били много већи.

Допис Електродистрибуцији проследио је помоћник министра, пуковник Рифет Косовац који је у том документу прецизирао да ово министарство закључно са 1. августом престаје да плаћа рачуне утрошене електричне енергије на Острву цвијећа.

Протеклих 15 година, након рата у Хрватској принудни смештај у овом некада атрактивном војном туристичком објекту нашло је око 60 породица војних лица, трећина острва је враћена митрополији Црногорско-приморској, а у међувремену је на источној страни острва отворен и приватни апартман Душка Микијељевића који му је враћен судским поступком.

Део породица пензионисаних војних лица током сезоне кућни буџет лети попуњава издавањем соба и продајом сладоледа. Некада атрактивни бунгалови су запуштени и руинирани, егзотична вегетација која је била заштитни знак одмаралишта је скоро искорењена, а становници муку муче и са одвожењем смећа.

Влада Црне Горе је прошле године јавним позивом прикупљала понуде страних инвеститора за туристичку валоризацију овог острва које је седамдесетих и осамдесетих година било једна од топ дестинација црногорске туристичке понуде за које су се грабиле породице најутицајнијих официра ЈНА и југословенске естрадне звезде.

Ж. Комненовић