Тајне уговарача тајних затвора ЦИА

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. августа – „Поносан сам што сам помагао отаџбини”, говорио је Кајл Фого (звани Дасти, у преводу Прашњави), док је, како се касније испоставило, специјалним аранжманима наносио штету угледу домовине.

Уговарао је изградњу и адаптацију тајних затвора ЦИА по иностранству, што је њему донело муњевит успон у обавештајној хијерархији, а Вашингтону – пад престижа због кршења и међународних и домаћих правних норми.

Његови подухвати део су шире приче којом данашњи „Њујорк тајмс” открива досад непознате појединости о организовању тајних тамница по свету и у источној Европи, где су заробљене у „глобалном рату против тероризма иследници ЦИА излагали суровом саслушавању па и тортури.

Већ је обелодањено да је у тим „црним местима” примењиван метод који је код испитаника стварао осећај дављења у води као и да су због целе операције били додатно поремећени односи ондашње владе Џорџа Буша са савезницима.

Сада се обелодањују и други детаљи. Према исказима бивших оперативаца ЦИА, на које се позива њујоршки лист, затвореници су у самицама држани 23 сата дневно, док су један сат проводили изван ћелије у пратњи безбедњака чија су лица била скривена испод „црних скијашких маски”.

Примењиван је и класични режим награде и казне: заробљеници који су се показали „добрим” добијали су књиге, дивидијеве и друга средства за опуштање, која би им била одузимана ако „згреше”. Аналитичари ЦИА су у сменама од по 90 дана помагали иследницима…

Фого је надзирао изградњу три таква „црна места”, пројектована за смештај шест-седам затвореника.

Једно је основано, наводи се, у „реновираној згради у прометној улици главног града Румуније, друго у забити Марока, док се за треће само каже да је у „једном граду некадашњег источног блока” (савезника или оцепљених делова бившег СССР).

(/slika2)Све те испоставе биле су „дизајниране” истоветно, тако да „заробљеници нису могли да знају да ли су премештани”. Ћелије су биле и обезбеђене тако да онемогуће ванредна повређивања затвореника: зидови и под су били обложени меким материјалом.   

Фого је предузимао и специјалне мисије. Одлазио је у „црна места” и убеђивао иследнике да су њихове грубости – „у складу са законом и прописима”…

Све је почело у марту 2003. године док је он још био само шеф у франкфуртској бази одакле су Американци снабдевали своје трупе на Блиском истоку.

Био је, подсећа се, познат и као страсни пушач цигара и испијач вискија, али је ЦИА у њему видела подесан профил за нову операцију – кадар спреман да одлети било куда и прибави све што се од њега затражи.

Преузевши поверени задатак, Фого је ангажовао и свог пријатеља Брента Вилкса, калифорнијског предузимача који је пословно сарађивао с војском. Та веза ће му касније прекинути каријеру у којој је догурао до позиције „човека број три” у ЦИА.

Фого је, наиме, успео да иза решетака стави и – самог себе. У затвору је у Кентакију, где издржава трогодишњу робију.

Осуђен је зато што је примао мита од Вилкса, али не у радњама око тајних затвора већ – у потоњим аранжманима којима је Вилксу омогућавао друге уносне послове за ЦИА у вредности од 1,7 милиона долара.

Заузврат је чашћаван скупим летовањима, ручковима у елитним ресторанима и обећањем да му следује уносан посао кад оде у пензију.

Могло би да изгледа чудно што је такав човек догурао до позиције број три у хијерархији службе „задужене да све зна”, поготову што су га њени службеници упоређивали с ликом црноберзијанца из романа и филма „Квака 22”.  

Али, изгледа да је превладавало поверење у његов „патриотизам”, спремност да „ради све”.

Његово унапређење је изненадило и разочарало многе у ЦИА, извештава „Тајмс”. Деловало је „као да одједном некакав нижи официр постаје командант дивизије”, кажу.

А убрзо по постављењу је и кренуо у „чистке”, отпустивши многе ветеране, са истим оним уверењем да чини „исправне ствари” као кад је градио тајне тамнице и кад је у пословима фаворизовао пријатеља. Да би, најзад, пао у домаћи затвор, институцију чијом је тајном „интернационализацијом” претходно узлетео…

М. Пантелић