Tajne ugovarača tajnih zatvora CIA

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 13. avgusta – „Ponosan sam što sam pomagao otadžbini”, govorio je Kajl Fogo (zvani Dasti, u prevodu Prašnjavi), dok je, kako se kasnije ispostavilo, specijalnim aranžmanima nanosio štetu ugledu domovine.

Ugovarao je izgradnju i adaptaciju tajnih zatvora CIA po inostranstvu, što je njemu donelo munjevit uspon u obaveštajnoj hijerarhiji, a Vašingtonu – pad prestiža zbog kršenja i međunarodnih i domaćih pravnih normi.

Njegovi poduhvati deo su šire priče kojom današnji „Njujork tajms” otkriva dosad nepoznate pojedinosti o organizovanju tajnih tamnica po svetu i u istočnoj Evropi, gde su zarobljene u „globalnom ratu protiv terorizma islednici CIA izlagali surovom saslušavanju pa i torturi.

Već je obelodanjeno da je u tim „crnim mestima” primenjivan metod koji je kod ispitanika stvarao osećaj davljenja u vodi kao i da su zbog cele operacije bili dodatno poremećeni odnosi ondašnje vlade Džordža Buša sa saveznicima.

Sada se obelodanjuju i drugi detalji. Prema iskazima bivših operativaca CIA, na koje se poziva njujorški list, zatvorenici su u samicama držani 23 sata dnevno, dok su jedan sat provodili izvan ćelije u pratnji bezbednjaka čija su lica bila skrivena ispod „crnih skijaških maski”.

Primenjivan je i klasični režim nagrade i kazne: zarobljenici koji su se pokazali „dobrim” dobijali su knjige, dividijeve i druga sredstva za opuštanje, koja bi im bila oduzimana ako „zgreše”. Analitičari CIA su u smenama od po 90 dana pomagali islednicima…

Fogo je nadzirao izgradnju tri takva „crna mesta”, projektovana za smeštaj šest-sedam zatvorenika.

Jedno je osnovano, navodi se, u „renoviranoj zgradi u prometnoj ulici glavnog grada Rumunije, drugo u zabiti Maroka, dok se za treće samo kaže da je u „jednom gradu nekadašnjeg istočnog bloka” (saveznika ili ocepljenih delova bivšeg SSSR).

(/slika2)Sve te ispostave bile su „dizajnirane” istovetno, tako da „zarobljenici nisu mogli da znaju da li su premeštani”. Ćelije su bile i obezbeđene tako da onemoguće vanredna povređivanja zatvorenika: zidovi i pod su bili obloženi mekim materijalom.   

Fogo je preduzimao i specijalne misije. Odlazio je u „crna mesta” i ubeđivao islednike da su njihove grubosti – „u skladu sa zakonom i propisima”…

Sve je počelo u martu 2003. godine dok je on još bio samo šef u frankfurtskoj bazi odakle su Amerikanci snabdevali svoje trupe na Bliskom istoku.

Bio je, podseća se, poznat i kao strasni pušač cigara i ispijač viskija, ali je CIA u njemu videla podesan profil za novu operaciju – kadar spreman da odleti bilo kuda i pribavi sve što se od njega zatraži.

Preuzevši povereni zadatak, Fogo je angažovao i svog prijatelja Brenta Vilksa, kalifornijskog preduzimača koji je poslovno sarađivao s vojskom. Ta veza će mu kasnije prekinuti karijeru u kojoj je dogurao do pozicije „čoveka broj tri” u CIA.

Fogo je, naime, uspeo da iza rešetaka stavi i – samog sebe. U zatvoru je u Kentakiju, gde izdržava trogodišnju robiju.

Osuđen je zato što je primao mita od Vilksa, ali ne u radnjama oko tajnih zatvora već – u potonjim aranžmanima kojima je Vilksu omogućavao druge unosne poslove za CIA u vrednosti od 1,7 miliona dolara.

Zauzvrat je čašćavan skupim letovanjima, ručkovima u elitnim restoranima i obećanjem da mu sleduje unosan posao kad ode u penziju.

Moglo bi da izgleda čudno što je takav čovek dogurao do pozicije broj tri u hijerarhiji službe „zadužene da sve zna”, pogotovu što su ga njeni službenici upoređivali s likom crnoberzijanca iz romana i filma „Kvaka 22”.  

Ali, izgleda da je prevladavalo poverenje u njegov „patriotizam”, spremnost da „radi sve”.

Njegovo unapređenje je iznenadilo i razočaralo mnoge u CIA, izveštava „Tajms”. Delovalo je „kao da odjednom nekakav niži oficir postaje komandant divizije”, kažu.

A ubrzo po postavljenju je i krenuo u „čistke”, otpustivši mnoge veterane, sa istim onim uverenjem da čini „ispravne stvari” kao kad je gradio tajne tamnice i kad je u poslovima favorizovao prijatelja. Da bi, najzad, pao u domaći zatvor, instituciju čijom je tajnom „internacionalizacijom” prethodno uzleteo…

M. Pantelić