Нова Грачаница окупила децу српских емиграната

Манастир Нова Грачаница код Чикага сваког јула постаје место сусрета стотине малишана, деце наших исељеника који живе и раде у САД и Канади, па дечја граја, чаврљање и смех, нешто помало неуобичајено за устаљене представе о манастирској тишини и миру, постају на месец дана свакодневна ствар.

Камп, који са благословом епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина и архимандрита Томе Кажића, игумана манастира, за децу из дијаспоре организује „Коло српских сестара”, популаран је већ 30 година и за месец дана кроз њега прође око 500 малишана.

Ту се уче матерњи језик, веронаука, историја и култура српског народа, црта се, пева, пише, игра, дружи, и, наравно, заљубљује. Многи су се овде упознали, заволели, и данас њихова деца иду у исти камп где су се мама и тата први пут срели, каже Братислава Живковић, чланица „Кола српских сестара” цркве светог Николе из Чикага, која већ 11 година борави у овом амбијенту.

– Деца наших исељеника када први пут дођу, често само натуцају српски, али већ после недељу дана, колико трају смене, они кроз дружење и учење веома добро савладају матерњи језик. Наши млади Американци, поред забаве и бављења спортом, сваког дана уче веронауку и иконописање, а организовани су и редовни часови из српске историје и културе, као и часови хорског појања и основи фолклора. Предавачи су углавном свештеници из локалних парохија, али и искусни и талентовани инструктори за музику и фолклор – прича Живковићева.

Будући да су полазници кампа узраста од седам до 17 година, свештеници и предавачи се труде да пронађу забаву за свакога, па се тако организују и излети до оближњег забавног парка, посете позоришту или биоскопу, одласци на базен.

Наша саговорница прича да се једном недељно у манастирској трпезарији приређује „Вечера уз свеће” када су сви малишани свечано обучени, а на сваком столу је постављена по једна свећа.

На тој вечери дечаци су „џентлмени” – они доводе девојчице у трпезарију, намештају им столицу, помажу да седну, додају својим малим пратиљама јело. Живковићева објашњава да су тих неколико сати малишани у улози витезова и дама и да се уче нечему што се у савременом свету често губи – углађености, поштовању, нежности.

Малишани долазе из разних крајева САД а ове године у кампу је била и група деце из Канаде, а сви су смештени у конацима манастира, где има око 120 постеља за мале „кампере” и њихове предаваче.

Ј. Беоковић