Неодољива привлачност "Пакла"

ЗАБРАЊЕНА ПРИЧЕ

Од дописника Танјуга
Изложба "Ерос у тајности", у националној библиотеци "Франсоа Митеран", од 4. децембра до 2. марта, скида вео са једне од најбогатијих ризница "X" литературе у свету, назване "Пакао", која је дуго била доступна само цензорима.
"Пакао" је настао тридесетих година 18. века, као одељак у националној библиотеци у који су похрањене забрањене књиге, и убрзо постао митско место, предмет фантазија генерација посвећеника. О привлачности ове збирке, изложене у дворани осветљеној пригушеним ружичастим светлом, попут будоара, говори и рекордни број посетилаца који се без журбе тискају испред витрина са књигама и фотографијама, кикоћући се и коментаришући упола гласа својим паровима.

Да ђаво још увек вреба говори и то што је ова изложба о забранама забрањена за млађе од 16 година!

Реч је о реткој прилици за увид у литературу која се не учи у школама, у историју анонимних аутора иза којих се често крију велики писци, у свет будоара, затвора и манастирских зидова, у коме су изједначене проститутке и свештеници, сиромашни и богати, маргиналци и владари. Иконографија је важан део колекције, а порнографски цртежи илуструју и књиге чији садржај није тако "тврд".

Посматрач не може да не буде захвалан цензорима, који су брижљиво сачували ове књиге до данашњих дана, иако су многе од њих биле осуђене да буду спаљене на ломачи, често заједно са ауторима, или су биле конфисковане од полиције.

Највећи квалитет цензора јесте у томе што су били опсесивни, па су тако до данас сачуване њихове библиографије "опасних" књига које омогућавају да се прати ова историја исписана широм затворених очију.

"Пакао" сведочи да еротска литература никада није била тако интересантна и маштовита као у временима репресије…

Први "Каталог опасних књига" потиче из 1546. године, а прва систематска политика цензуре у Француској је озваничена законом из 1819. године, који забрањује "сваки напад на јавни и верски морал". То је значило крај релативне слободе у издаваштву која је владала крајем 18. века, у периоду после револуције. "Опасне везе" су биле једна од првих жртава полицијских заплена. У том контексту је 1836. године настало одељење "Пакао", у које је пребачена краљевска колекција и која се убрзо обогатила спектакуларним запленама из времена Наполеона III.

Први који је открио тајне ове ризнице широј публици био је песник Гијом Аполинер, аутор еротског романа "Једанаест хиљада буздована", који је 1913. године саставио каталог "Пакао националне библиотеке".

Међу првим изненађењима на изложби је тзв. "роман руже" из XIV века, илустрован минијатуром на којој је млада часна сестра обгрлила дрво у облику пениса!

Симболично место заузима роман "Тереза филозоф", који је тајно објављен 1748. године, у коме Тереза губи невиност тек пошто је читала забрањене романе и разгледала слике еротског садржаја, што говори о утицају који је приписиван овим делима од самих њених аутора.

Кулминација изложбе је XVIII век, златно доба еротизма и либертинизма у Француској, са оригиналним делима Маркиза де Сада и његовог приказа сексуалног чина који "чини добро мушкарцима" док "чини зло женама" и Ретифа де ла Бретона, који је у француски језик увео реч "порнографија".

Еротизам може да буде, показује изложба, оружје у служби политике: на политичким памфлетима из времена револуције ослабљени монарх Луј XVI и Марија Антоанета приказани су у опсценим позама, а штампани су и посебни каталози са именима свештеника који су ухваћени на делу са проституткама, илустровани цртежима са позама у којима су затечени.

Изложени су и водичи париских проститутки из тог времена, нека врста претече данашњих еротских огласа, са описом ("дебела али пропорционална"), објашњењем услуга које пружају ("постиже задовољство невероватном брзином"), адресом и ценама ("ако немате да платите учиниће вам цену").

Посебан куриозитет су неми порно филмови, недавно реконструисани, који су двадесетих година прошлог века пуштани у чекаоницама најлуксузнијих париских јавних кућа.

Међу бисерима ове Али-бабине ризнице је и оригинал "Цвећа зла", са Бодлеровим коментарима издавачу, који је, као и многи издавачи еротске литературе у XIX веку, био принуђен да побегне у Брисел да не би завршио у затвору. То је био случај и са издавачем еротске поезије "Жене" Пола Верлена. Међу "класицима Пакла" су и Теофил Готје, Ги де Мопасан, Алфред Жари, Луј Арагон и Жан Жене. Неки од песника у овој ризници налазе се у антологији француске еротске поезије "Бордел муза" коју је саставио Данило Киш.

Захваљујући Аполинеру и његовој колекцији, а потом и Жан-Жаку Поверу, који је објавио комплетна дела маркиза Де Сада, еротска и порнографска литература је у XX веку изашла из илегале и први пут постала доступна широј публици. Повер је извојевао важну победу 1958. године на најславнијем књижевном процесу XX века у Француској, на коме се нашао због објављивања Сада.

Око 6.900 наслова је, упркос томе, било предмет забране између 1950. године до данас, одлуком Министарства унутрашњих послова.

"Пакао" је затворен 1969. године, а 1983. године је поново отворен, не из разлога цензуре, већ организовања фонда еротске литературе.

Цензори из редова екстремних католичких кругова су, међутим, још увек активни, што показује и напад прошлог лета на библиотеку у просторијама бившег манастира у Лаграсу, на југу земље, где се одржавао фестивал "Сексуална ноћ". Око 4.800 књига у вредности од 41.000 евра уништено је када је на њих непознати вандал посуо моторно уље.

Колекције попут ове, коју открива француска национална библиотека, постоје широм света, а једна од најстаријих и најимпресивнијих је, тврде упућени, она у Ватикану.

Свој "Пакао" имају и Енглези, са завидном еротском колекцијом која се чува у библиотеци Британског музеја, као и Руси, у националној библиотеци "Лењинка", која је била резервисана само за најзаслужније синове револуције. Свој лични "Пакао" имао је и Енвер Хоџа, а кинески писци сведоче да су забрањене књиге сакупљали и активисти кинеске културне револуције. Блага која тек треба да буду откривена.