Правно-политичка битка за Косово

Уколико Србија у току јавне расправе о Косову, која је заказана за 1. децембар пред Међународним судом правде у Хагу, успе да „лопту” задржи на правном терену не треба да брине за исход процеса који је већ означен историјским, сматрају стручњаци за међународно право. Они се, међутим, слажу и да ће то бити тешка мисија јер ће заговорници косовске независности употребити сва средства и аргументе да докажу да је „случај Косова” пре свега политичко питање. Према сазнањима „Политике”, осим позивања на наводне злочине које су српске власти починиле према косовским Албанцима због чега им је био немогућ живот у оквиру Србије, у поднесцима које су суду доставиле земље које подржавају независност Косова као аргумент, између осталог, се наводи и то да је Косово већ постало држава и да је то неповратно стање.

Према оцени професора Јана Клефнера из Института за међународно право у Амстердаму чак и да су почињени злочини на Косову према припадницима албанске мањине то не може да буде разлог за једнострано отцепљење.

Професор међународног права др Смиља Аврамов истиче да Повеља УН-а не допушта мањинама право на самоопредељење. Она подсећа да је Други светски рат почео Хитлеровим изјавама да су права националних мањина угрожена и да је напао Пољску са објашњењем да је угрожена немачка мањина.

„Имајући у виду баш тај моменат УН су 1945. године донеле Повељу у којој се не помињу мањине. Оне су избачене као категорија из система УН-а, а тежиште је бачено на поштовање права човека, индивидуе без обзира на расу и веру и нацију”, каже др Аврамов.

Иако је Међународни суд правде судска инстанца са највећим ауторитетом стручњаци за међународно право не искључују могућност политичких притисака на судије. Тим пре, што су за овај процес заинтересоване две суперсиле: САД и Русија. Обе су поднеле своје аргументе – САД у прилог, а Русија против независности Косова и по свој прилици обе ће учествовати и у усменом делу расправе што ће бити преседан у историји овог суда основаног 1945. године.

Према речима др Смиље Аврамов пад ауторитета суда је очигледан јер су САД већ показале да не поштују његове одлуке.

„У овом тренутку постхладноратовске ере када су САД кренуле у серију ратова оне су одбациле цео међународноправни систем УН-а, онако како је постављен после Другог светског рата. Оне имају негативан политички утицај на УН, на суд и на неке специјализоване агенције УН-а као што су Унеско, Међународна организација рада. Сем тога највиши функционери Америке у многим својим говорима изричито наглашавају да ће поштовати принципе међународног права само док одговарају њиховим интересима”, каже др Аврамов.

Ни др Душан Рељић из немачког Института за међународну политику и безбедност не спори да постоје политички утицаји на суд, али је уверен да они не могу пресудно да утичу на одлуке суда.

„Правна питања никада нису изолована и независна од политичког контекста. Не може се очекивати да ће одлука суда бити нити сува правна одлука нити чисто политичка већ као што је то увек у таквим стварима у међународном праву, она ће бити производ свих утицаја. Не сме се ниједног тренутка прецењивати било чији утицај на доношење правних одлука. Русија и Америка се укључују у процес због политичких импликација, а не због тога што сам суд има толики значај”, сматра др Рељић. Он наглашава да с обзиром на чињеницу да судско веће чини 15 судија из различитих земаља требало би очекивати и да ће њихова мишљења бити подељена, односно да ће постојати већинско и мањинско мишљење.

Чак и ако одлука суда буде у корист Србије, не може се очекивати да земље које су признале независност Косова повуку одлуку. Највише чему се можемо надати јесте обнова преговора о статусу Косова. Према оцени директора агенције „Сквајер Сандерс” Џима Џатраса, који заступа српске интересе у САД, ни преговори нису нешто што ће се десити у скорије време. Према његовим речима, упркос неуспесима које су САД доживеле у Ираку, Авганистану и у Грузији, креатори америчке политике очито не желе да признају да икада могу да погреше. Обновити преговоре значило би, де факто, признати америчку грешку. Зато би, како каже, потпуно обустављање процеса признавања Косова, што би могло да се деси, створило утисак у међународној заједници да Косово није држава и да мора да се тражи неко друго решење.

Јелена Церовина