Мито од два и по евра

Замислио сам се над случајем нишког полицајца Бобана И. Кажњен је овај млади човек са шест месеци затвора због примања мита. Узео од камионџије 200 динара (словима - двеста динара) и пропустио га, то јест није му писао казну за саобраћајни прекршај. Лепо човек узео ону браон новчаницу са ликом наше познате сликарке Надежде Петровић. Таман за пљескавицу и пиво. Два и по евра, ако је лакше Европљанима да схвате. Видео га сведок који је стајао на неколико метара од места догађаја. И одмах отишао у станицу и пријавио. Уходио га је, јер је "знао да је подмитљив". Тако је рекао на суду. Јер, сведоку није узео ништа, већ му одрубио казну за погрешно скретање. Камионџија је на суду признао да је дао полицајцу 200 динара и да га је овај пустио да вози даље. Бобан је тврдио да му је паре камионџија ставио у фасциклу и да их није узео: "Ваљда су испале на асфалт кад је овај продужио даље".

Бобан И. ће да проведе 180 дана иза решетака за мито од 200 динара. Динар и нешто по дану. Полакомио се, па нека испашта. Још ће јадник да остане и без посла, јер у полицији не могу да раде осуђивања лица. То му је за наук, као додатна казна. Сломише се кола на њему. Тако то барем народ види и објашњава.

И то би било у реду да, не само мени, не навиру поређења. Колико ли је ко све у овој земљи узео, а није испаштао. Милиони, милијарде, Кипар, Сејшелска Острва, тендери, "наруквице", проценти, поклони, "школовања" деце у иностранству, "коферске" афере, закуп сателита, па лекарске, стечајне, друмске, дуванске, просветне "коза ностре", па политичари и њихове болесно велелепне и скупе виле, па телохранитељи, блиндирани мерцедеси, фудбалски и остали неспортски трансфери, имовина књижена на тетке, снајке, зетове, па приватне клинике, лир-џетови, скупа летовања и монденска зимовања... Одакле све то. Па, јер су мито и корупција институционализовани облици политичког и економског понашања у овој очерупаној земљи. Без стида се тајкуни сликају, диче имовином, а на питања одакле им оптужују новинаре да су плаћеници.

Са Габоном, Колумбијом, Парагвајем и осталим "срећним" државама држимо високо место на тој корупцијској топ-листи. Европа нам условљава примање на недра борбом против те немани. Врапци знају ко се накрао и колико. И како. Свело се то на алегорију, на "гајбице", на кукњаву због куповине огромних фирми за сић... Све у виду савременог предања, та истина кружи од уста до уста, а једину вајду народ жељан правде виде у случају Бобана И. Државни службеник, униформисано лице, представник власти, сервис народу, дрзнуо се и узео "надежду". Нека "виси Педро", нека одлежи Бобан своје. Па када изађе на слободу, окајавши грехе, једино ће моћи да се запосли као телохранитељ код неког "дебелог" газде и да гледа како он прима испод руке лову, сређује "послове" и смеје се свима који му спомену пореске обавезе. И да размишља о томе да је грех грех, био он по цени од 200 динара или милиона. Свеједно је. Јустиција ионако има везане очи. Да не види суму.