Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

05.11.2021 у 17:44

Дејмону Галгуту Букерова награда

Јужноафрички писац и драматург Дејмон Галгут добио је Букерову награду за свој роман „Обећање”, а то му је била трећа номинација за ово књижевно признање које се додељује ауторима који пишу на енглеском језику и чији је новчани износ 50.000 фунти, преноси Танјуг. „Требало је доста времена да стигнем овде и сада када јесам некако осећам да не би требало да сам ту. Ово је била сјајна година за афричку књижевност и желео бих да награду прихватим у име свих прича испричаних и неиспричаних, писаца за које се зна или се не зна, са изузетног континента чији сам део. Молим вас наставите да нас слушате, постоји још много тога што ће доћи”, поручио је Галгут, а преноси Ројтерс. Роман „Обећање” испричан је кроз четири породичне сахране, а у питању је прича о белој породици која живи у

Култура

02.11.2021 у 11:39

Мирио је две своје страсти – књижевност и политику

У свечаној сали Српског културног центра „Свети Сава” у Суботици, који од 1994. делује у обновљеној задужбини Душана Радића, у средишту града, одржано је вече „Столеће Добрице Ћосића”, посвећено стогодишњици рођења овог плодног писца и ангажованог јавног радника. О Ћосићевом животу и делу беседили су, у пуној дворани, књижевни историчар Миливоје Павловић и социолог културе Зоран Аврамовић. После уводне речи књижевника Милета Тасића, који је подсетио на Ћосићеве боравке у Суботици, и књижевне програме остварене у овом истом центру, Миливоје Павловић говорио је о књижевном, есејистичком и публицистичком Ћосићевом делу које, како је рекао, импресионира и волуминозношћу, и разноврсношћу, и нивоима естетске реализције. Павловић се посебно осврнуо на домете Ћосићеве нефикцијске књижевности (

Култура

29.10.2021 у 12:11

Црњански: Унутрашња ватра којој се одолети не може

Када читалац узме у руке књигу Горане Раичевића Агон и меланхолија: Живот и дело Милоша Црњанског (Академска књига, Нови Сад) не може се отети утиску да је реч о огромном подухвату: јер проучити целокупно стваралаштво једног уметника и његов узбудљив живот пун преокрета, сагледати целу једну бурну епоху и дело тога аутора у историјском, поетичком, друштвеном и идеолошком кључу – задатак је немерљиво тежак. Монографија Агон и меланхолија сведочи о ауторкиној посвећености: то дело спада у ред оних књига какве се напишу једном у животу. И то само ако се, поред великог знања и талента, има довољно концентрације, кондиције и снаге за тај лавовски замах. И то онда када се досегне не само интелектуални и духовни врхунац, него и становита животна зрелост, озбиљно искуство и аутентична мотивација.

Култура

26.10.2021 у 08:07

Планета Јевтушенко

Руски песник Јевгениј Јевтушенко, тражио је у саговорнику песника коме ће отворити душу. Свој мало познати животопис, велики поета поверио је нашем писцу Горану Лазовићу. Тако је настала књига „Планета Јевтушенко” коју је недавно објавио „Србоарт” у едицији „Хит издања”. Ликовну опрему урадила је сликарка Ирина Власова. Аутор своја сећања на сусрет са Јевтушенком почиње речима: „Не иде се сваки дан код класика, мени се посрећило па смо пријатељи, зато сам разумео његове године и болести... Дочекао ме је стојећи, у радној соби. Два дрвена штапа су лежала на књигама... Кућу у којој живи поклонио је држави. Она се постарала да од ње направи музеј.” Разговоре током ових посета Лазовић је сабрао међу корице књиге заједно са одабраним Јевтушенковим песмама и фотографијама. Ту су и

Култура

25.10.2021 у 15:24

Богатство једне речи

Чачак – Пошто је свих 500 примерака првог издања Речника Драгачева (Библиотека општине Лучани, Гуча, 2020) већ у рукама читаоца, радозналих завичајаца или учених глава сa наших високих школа, писац тог великог словара Милоје Стевановић (72) написао је друго, допуњено издање. Већ је изашло из штампарије и поред 14.000 првотних одредница сад има још 3.500 нових, на укупно 860 страница. Овај азбучник чува од заборава древно и новије општење међу народом Милојевих родних Горачића и околног побрђа Старе Србије, језичко благо староставно које је Милоје бележио дању, ноћу. – Уверен да је, ваистину, важно сачувати речи, да се оне не сатаре и не потру и да њин источник не пресуши пожурих да их, неакцентоване, смештим међу корице другог издања. Те речи, као и примере који их прате, ишчитао

Култура

20.10.2021 у 16:36

Револуције се данас дижу на интернету

НАША ТЕМА: КЊИЖЕВНОСТ И ПРОШЛОСТ Јирген Вертхајмер професор књижевности на немачком универзитету у Тибингену аутор је пројекта „Касандра” чији је циљ истраживање о томе да ли књижевност може успешно да предскаже будуће ратове пре него је шира јавност тога свесна. О овом пројекту писао је британски „Гардијан”, а Културни додатак пренео у претходном броју. Наслањајући се на ову тему, питали смо наше саговорнике која је књига по њиховом мишљењу најбоље описала револуцију, рат. Колико књига може да помогне у суочавању с прошлошћу и како од политике направити уметност? Предраг Петровић (Фото лична архива) Андрићева „Проклета авлија“ и Селимовићев „Дервиш и смрт“, су врхунска суочења са тоталитаризмом 20. века „Револуцију или рат најбоље приказују књиге које су

Магазин

14.10.2021 у 16:27

Гардијан: Врхунски електро-поп у југословенској утопији

Југословенски музичари, пре грађанског рата, пркосили су ограничењима технологије како би направили врхунски електро-поп у социјалистичкој утопији, почиње текст објављен у „Гардијану” о диско, постпанк и електронској поп музици насталој у Југославији, а која је данас скоро потпуно заборављена. Текст је својеврстан подсетник на време Бобана Петровића, београдског музичара, ди-џеја и власника клубова, затим пионира електронске музике у Београду Зорана Врачевића и Зорана Јевтића, почетака македонских уметника Кирила Џајковског и Милча Манчевског, Михе Краља из Словеније... "Ова земља више не постоји јер се распала на делове након рата у деведесетим годинама. Али пре него што су се појавиле линије економских и етничких подела, Југославија је прешла границу између Истока и Запада те на

Култура

08.10.2021 у 14:41

Абдулрaзак Гурна добитник „Нобела” за књижевност

Сасвим неочекивао, упркос превдиђањима кладионичара, и као по обичају, добитник Нобелове награде за књижевност ове године је Абдулразак Гурна, танзанијски писац који уопште није био спомињан као конкурент. Награђено је његово дубоко и бескомпромисно осећање последица колоналијализма, као и за судбину избеглица у јазу између култура и континената, као што је оценио Нобелов комитет. Како се могло чути у онлајн преносу проглашења добитника, на ову одлуку чланова Шведске академије свакако утиче савремена избегличка криза и ситуација на Медитерану, куда пролазе избеглички бродови. Гурна је рођен 1948. године у Занзибару, на обалама источне Африке, али се у Енглеску преселио као студент 1968. године. Докторат је стекао на Универзитету у Кенту, 1982. године, а затим је предавао на Бајеро

Култура

08.10.2021 у 07:38

Нобеловац Гурна: Европа би требало да дочека мигранте са саосећањем

СТОКХОЛМ - Европа би требало да дочека мигранте са саосећањем, а не бодљикавом жицом, поручио је танзанијски писац Абдулразак Гурна, добитник Нобелове награде за књижевност. Гурна, који се у својим књигама бавио утицајем империјализма на појединце, рекао је да је био шокиран када га је Шведска академија позвала и обавестила да је добио Нобела, наводи агенција Ројтерс. Поетски је говорио о искуству мигрирања, остављању породице и делу живота због почетка у новом друштву у којем се увек, делом осећа као странац. Нобеловац сматра да се британска влада лоше односи према тражиоцима азила. „Чини се да се тренутно влада прилично лоше односи према тражиоцима азила или особама које траже дозволу за боравак у земљи”, рекао је 73-годишњи Гурна, а пренео Ројтерс. Брегзит је, како

Култура

06.10.2021 у 20:00

Сутра проглашење Нобелове награде за књижевност

Француска књижевница Ани Ерно једна је од главних кандидаткиња за Нобелову награду за књижевност ове године, како пише британски „Гардијан”, а добитника ћемо сазнати сутра, око 13 часова. Такође, Шведска академија саопштила је да ове године неће бити свечаног уручења признања у Стокхолму већ да ће добитник бити одликован у својој земљи. Проглашење ће бити пренето уживо, преко званичних дигиталних канала „Нобелове награде”. Ипак, кладионичари не одустају ни од Харукија Муракамија, коме поново расту шансе за престижно признање, као ни од канадске песникиње Ен Карсон. Шансе су велике и за Канађанку Маргарет Атрвуд, чији је роман „Живот пре човека” из 1979. године, недавно први пут код нас објавила „Лагуна”. Затим, за Кенијца Нгуги ва Тионга, велику Људмилу Улицку, чију нову

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 20:41

Кнежевић: Нисмо напустили власт да бисмо правили договоре са ДПС-ом

15.06.2026 у 20:38

Мађарски парламент ограничио мандат премијера на највише осам година

15.06.2026 у 20:30

Ердоган се нада да ће споразум САД и Ирана довести до трајног мира у региону

15.06.2026 у 20:29

Лукашенко: Војна акција против Ирана не би остварила политичке циљеве

15.06.2026 у 20:28

Јункер: Британија не би лако могла да се врати у ЕУ

15.06.2026 у 20:26

Ђурић: Државна политика се води резултатима, а не твитовима