Sreda, 17.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: književnost

Kultura

05.11.2021 u 17:44

Dejmonu Galgutu Bukerova nagrada

Južnoafrički pisac i dramaturg Dejmon Galgut dobio je Bukerovu nagradu za svoj roman „Obećanje”, a to mu je bila treća nominacija za ovo književno priznanje koje se dodeljuje autorima koji pišu na engleskom jeziku i čiji je novčani iznos 50.000 funti, prenosi Tanjug. „Trebalo je dosta vremena da stignem ovde i sada kada jesam nekako osećam da ne bi trebalo da sam tu. Ovo je bila sjajna godina za afričku književnost i želeo bih da nagradu prihvatim u ime svih priča ispričanih i neispričanih, pisaca za koje se zna ili se ne zna, sa izuzetnog kontinenta čiji sam deo. Molim vas nastavite da nas slušate, postoji još mnogo toga što će doći”, poručio je Galgut, a prenosi Rojters. Roman „Obećanje” ispričan je kroz četiri porodične sahrane, a u pitanju je priča o beloj porodici koja živi u

Kultura

02.11.2021 u 11:39

Mirio je dve svoje strasti – književnost i politiku

U svečanoj sali Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava” u Subotici, koji od 1994. deluje u obnovljenoj zadužbini Dušana Radića, u središtu grada, održano je veče „Stoleće Dobrice Ćosića”, posvećeno stogodišnjici rođenja ovog plodnog pisca i angažovanog javnog radnika. O Ćosićevom životu i delu besedili su, u punoj dvorani, književni istoričar Milivoje Pavlović i sociolog kulture Zoran Avramović. Posle uvodne reči književnika Mileta Tasića, koji je podsetio na Ćosićeve boravke u Subotici, i književne programe ostvarene u ovom istom centru, Milivoje Pavlović govorio je o književnom, esejističkom i publicističkom Ćosićevom delu koje, kako je rekao, impresionira i voluminoznošću, i raznovrsnošću, i nivoima estetske realizcije. Pavlović se posebno osvrnuo na domete Ćosićeve nefikcijske književnosti (

Kultura

29.10.2021 u 12:11

Crnjanski: Unutrašnja vatra kojoj se odoleti ne može

Kada čitalac uzme u ruke knjigu Gorane Raičevića Agon i melanholija: Život i delo Miloša Crnjanskog (Akademska knjiga, Novi Sad) ne može se oteti utisku da je reč o ogromnom poduhvatu: jer proučiti celokupno stvaralaštvo jednog umetnika i njegov uzbudljiv život pun preokreta, sagledati celu jednu burnu epohu i delo toga autora u istorijskom, poetičkom, društvenom i ideološkom ključu – zadatak je nemerljivo težak. Monografija Agon i melanholija svedoči o autorkinoj posvećenosti: to delo spada u red onih knjiga kakve se napišu jednom u životu. I to samo ako se, pored velikog znanja i talenta, ima dovoljno koncentracije, kondicije i snage za taj lavovski zamah. I to onda kada se dosegne ne samo intelektualni i duhovni vrhunac, nego i stanovita životna zrelost, ozbiljno iskustvo i autentična motivacija.

Kultura

26.10.2021 u 08:07

Planeta Jevtušenko

Ruski pesnik Jevgenij Jevtušenko, tražio je u sagovorniku pesnika kome će otvoriti dušu. Svoj malo poznati životopis, veliki poeta poverio je našem piscu Goranu Lazoviću. Tako je nastala knjiga „Planeta Jevtušenko” koju je nedavno objavio „Srboart” u ediciji „Hit izdanja”. Likovnu opremu uradila je slikarka Irina Vlasova. Autor svoja sećanja na susret sa Jevtušenkom počinje rečima: „Ne ide se svaki dan kod klasika, meni se posrećilo pa smo prijatelji, zato sam razumeo njegove godine i bolesti... Dočekao me je stojeći, u radnoj sobi. Dva drvena štapa su ležala na knjigama... Kuću u kojoj živi poklonio je državi. Ona se postarala da od nje napravi muzej.” Razgovore tokom ovih poseta Lazović je sabrao među korice knjige zajedno sa odabranim Jevtušenkovim pesmama i fotografijama. Tu su

Kultura

25.10.2021 u 15:24

Bogatstvo jedne reči

Čačak – Pošto je svih 500 primeraka prvog izdanja Rečnika Dragačeva (Biblioteka opštine Lučani, Guča, 2020) već u rukama čitaoca, radoznalih zavičajaca ili učenih glava sa naših visokih škola, pisac tog velikog slovara Miloje Stevanović (72) napisao je drugo, dopunjeno izdanje. Već je izašlo iz štamparije i pored 14.000 prvotnih odrednica sad ima još 3.500 novih, na ukupno 860 stranica. Ovaj azbučnik čuva od zaborava drevno i novije opštenje među narodom Milojevih rodnih Goračića i okolnog pobrđa Stare Srbije, jezičko blago starostavno koje je Miloje beležio danju, noću. – Uveren da je, vaistinu, važno sačuvati reči, da se one ne satare i ne potru i da njin istočnik ne presuši požurih da ih, neakcentovane, smeštim među korice drugog izdanja. Te reči, kao i primere koji ih prate,

Kultura

20.10.2021 u 16:36

Revolucije se danas dižu na internetu

NAŠA TEMA: KNjIŽEVNOST I PROŠLOST Jirgen Verthajmer profesor književnosti na nemačkom univerzitetu u Tibingenu autor je projekta „Kasandra” čiji je cilj istraživanje o tome da li književnost može uspešno da predskaže buduće ratove pre nego je šira javnost toga svesna. O ovom projektu pisao je britanski „Gardijan”, a Kulturni dodatak preneo u prethodnom broju. Naslanjajući se na ovu temu, pitali smo naše sagovornike koja je knjiga po njihovom mišljenju najbolje opisala revoluciju, rat. Koliko knjiga može da pomogne u suočavanju s prošlošću i kako od politike napraviti umetnost? Predrag Petrović (Foto lična arhiva) Andrićeva „Prokleta avlija“ i Selimovićev „Derviš i smrt“, su vrhunska suočenja sa totalitarizmom 20. veka „Revoluciju ili rat najbolje prikazuju knjige koje su

Magazin

14.10.2021 u 16:27

Gardijan: Vrhunski elektro-pop u jugoslovenskoj utopiji

Jugoslovenski muzičari, pre građanskog rata, prkosili su ograničenjima tehnologije kako bi napravili vrhunski elektro-pop u socijalističkoj utopiji, počinje tekst objavljen u „Gardijanu” o disko, postpank i elektronskoj pop muzici nastaloj u Jugoslaviji, a koja je danas skoro potpuno zaboravljena. Tekst je svojevrstan podsetnik na vreme Bobana Petrovića, beogradskog muzičara, di-džeja i vlasnika klubova, zatim pionira elektronske muzike u Beogradu Zorana Vračevića i Zorana Jevtića, početaka makedonskih umetnika Kirila Džajkovskog i Milča Mančevskog, Mihe Kralja iz Slovenije... "Ova zemlja više ne postoji jer se raspala na delove nakon rata u devedesetim godinama. Ali pre nego što su se pojavile linije ekonomskih i etničkih podela, Jugoslavija je prešla granicu između Istoka i Zapada

Kultura

08.10.2021 u 14:41

Abdulrazak Gurna dobitnik „Nobela” za književnost

Sasvim neočekivao, uprkos prevdiđanjima kladioničara, i kao po običaju, dobitnik Nobelove nagrade za književnost ove godine je Abdulrazak Gurna, tanzanijski pisac koji uopšte nije bio spominjan kao konkurent. Nagrađeno je njegovo duboko i beskompromisno osećanje posledica kolonalijalizma, kao i za sudbinu izbeglica u jazu između kultura i kontinenata, kao što je ocenio Nobelov komitet. Kako se moglo čuti u onlajn prenosu proglašenja dobitnika, na ovu odluku članova Švedske akademije svakako utiče savremena izbeglička kriza i situacija na Mediteranu, kuda prolaze izbeglički brodovi. Gurna je rođen 1948. godine u Zanzibaru, na obalama istočne Afrike, ali se u Englesku preselio kao student 1968. godine. Doktorat je stekao na Univerzitetu u Kentu, 1982. godine, a zatim je predavao na Bajero

Kultura

08.10.2021 u 07:38

Nobelovac Gurna: Evropa bi trebalo da dočeka migrante sa saosećanjem

STOKHOLM - Evropa bi trebalo da dočeka migrante sa saosećanjem, a ne bodljikavom žicom, poručio je tanzanijski pisac Abdulrazak Gurna, dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Gurna, koji se u svojim knjigama bavio uticajem imperijalizma na pojedince, rekao je da je bio šokiran kada ga je Švedska akademija pozvala i obavestila da je dobio Nobela, navodi agencija Rojters. Poetski je govorio o iskustvu migriranja, ostavljanju porodice i delu života zbog početka u novom društvu u kojem se uvek, delom oseća kao stranac. Nobelovac smatra da se britanska vlada loše odnosi prema tražiocima azila. „Čini se da se trenutno vlada prilično loše odnosi prema tražiocima azila ili osobama koje traže dozvolu za boravak u zemlji”, rekao je 73-godišnji Gurna, a preneo Rojters. Bregzit je, kako

Kultura

06.10.2021 u 20:00

Sutra proglašenje Nobelove nagrade za književnost

Francuska književnica Ani Erno jedna je od glavnih kandidatkinja za Nobelovu nagradu za književnost ove godine, kako piše britanski „Gardijan”, a dobitnika ćemo saznati sutra, oko 13 časova. Takođe, Švedska akademija saopštila je da ove godine neće biti svečanog uručenja priznanja u Stokholmu već da će dobitnik biti odlikovan u svojoj zemlji. Proglašenje će biti preneto uživo, preko zvaničnih digitalnih kanala „Nobelove nagrade”. Ipak, kladioničari ne odustaju ni od Harukija Murakamija, kome ponovo rastu šanse za prestižno priznanje, kao ni od kanadske pesnikinje En Karson. Šanse su velike i za Kanađanku Margaret Atrvud, čiji je roman „Život pre čoveka” iz 1979. godine, nedavno prvi put kod nas objavila „Laguna”. Zatim, za Kenijca Ngugi va Tionga, veliku Ljudmilu Ulicku, čiju novu

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

17.06.2026 u 01:18

Lavrov: Nije loše da Ukrajina uđe u EU– tako bi se Unija raspala

17.06.2026 u 00:51

Tri osobe iz južnog Velsa uhapšene, zaplenjeno 12 tona kanabisa

17.06.2026 u 00:49

Brazil: Sin bivšeg predsednika Bolsonara proglašen krivim zbog mešanja u suđenje ocu

17.06.2026 u 00:39

EU počela sa prvom fazom zabrane uvoza ruskog gasa kroz cevovode

17.06.2026 u 00:29

Trampova ratna ovlašćenja i dalje bez ograničenja

17.06.2026 u 00:19

Vijetnam: Vlasti razbile lanac kradljivaca mačaka namenjenih ljudskoj ishrani