Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

29.09.2019 у 14:45

Писањем градимо нашу реалност

Све оно због чега нас неке књиге држе буднима, насмешенима или замишљенима, садрже дела једне од најпознатијих и најнаграђиванијих шпанских књижевница и новинарки Росе Монтеро, која је била гошћа београдског издавача „Штрика” и Фестивала новог стваралаштва „Њена земља”, као и Института Сервантес у Београду. „Штрик” је објавио историјски, пикарски, роман Росе Монтеро „Прича о провидном краљу”, (у преводу Данијеле Пејчић), који средњи век приказује на нов начин, као и роман „Упутства за спасавање света”, (у преводу Ане Кузмановић Јовановић), који се бави проблемима савременог света. Критика смешта ваше дело у постфранковску епоху. Да ли је у доба диктатуре било субверзивно писати о жени која живи као ратник, као мушкарац, што је тема „Приче о провидном краљу”? Рођена сам у доба

Култура

15.09.2019 у 21:00

Сто десет година песме „Санта Марија дела Салуте”

Српска поезија слави 110 година песме „Санта Марија дела Салуте”. Лаза Костић ју је завршио 1909, годину пред своју смрт, када је први пут и објављена у издању Матице српске. У том тренутку, било је прошло већ деценију и по од како је прерано умрла песникова муза Ленка Дунђерски (1895), а тај догађај га је и подстакао да напише стихове који се и данас сматрају најлепшом српском љубавном поезијом. То време „безњенице”, као да није нагризало стубове на којима је песник у романтичарском заносу зидао четрнаест строфа своје „лабудове песме”, како је и сам о њој писао. „Писао ју је откад је почео да саставља стихове и риме, како и мора да буде док настаје оно што траје колико и језик на којем настаје

Култура

13.09.2019 у 22:13

Дело о стаљинистичкој репресији и страху

Многе ратове Русија је водила… А колико је у свим тим ратовима било издајника? Да ли је икада било запажено да је руском војнику издајство укорењено у души? А сада наједном – у најправичнијем друштвеном уређењу и у најправичнијем рату – милиони издајника из обичног народа. Како то да прихватимо? Чиме да објаснимо? Можда управо овај кратки одломак из познатог дела Александра Солжењицина „Архипелаг ГУЛАГ”, које је судбоносно утицало на његов живот, најбоље дочарава и разлог зашто га је написао. „Плашим се и уста да развежем: можда је ипак проблем у државном уређењу”, додаје он, цитирајући прастару руску пословицу која овако оправдава падање у заробљеништво: „Од роба ишта, од гроба ништа.” Роман је управо објављен код нас у издању „Академске књиге” у преводу Видака Рајковића (у три

Култура

03.09.2019 у 10:16

Почео Трећи књижевни фестивал „Ћирилицом”

Подгорица, Будва – Трећи књижевни фестивал „Ћирилицом”, отворен је на Тргу између цркава у Старом граду у Будви и до 15. септембра, колико ће трајати, представиће најчитаније писце, песнике, есејисте, лингвисте, а биће приказано и неколико позоришних представа. Фестивал организују Народна библиотека из Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе. „’Ћирилица’ је за протекле три године, препозната као манифестација од значаја за културу града Будве, због циља којем стреми – промовисање и чување ћириличне културне историје и баштине”, рекао је отварајући овогодишњи фестивал председник Општине Будва Марко Царевић. „Ћирилицу не смемо заборавити, јер је то наше прво писмо, писмо нашег народа и наше културе, али и благо других балканских и европских народа. Фестивалом „Ћирилица”,

Култура

02.09.2019 у 16:04

Српске светиње Призрена и околине

Историчарка др Александра Новаков објавила је двојезични водич на 50 страна „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине”, у којем је пописала 55 цркава и манастира поменутог краја. – Мапиране светиње, уз њихов сажет историјат, позивају ходочаснике да их посете. У спомен на хиљадугодишњицу од првог помена Призренске епископије (1019), ове цркве треба да осветле пут генерацијама које долазе, да сачувају сећање на српску православну веру, традицију, културу и историју и да у спокоју сведоче о вековном постојању српског народа у Призрену и околини. Мартовски погром 2004. године имао је за циљ затирање сведочанстава о Душановом граду и српству у њему, носио је и страшну поруку да нема ни повратка ни помена о постојању Срба. Божја воља је променила план, цркве су обновљене, живота има,

Култура

27.08.2019 у 20:05

„Миленијалци” моју прозу доживљавају као изазов

Повод за разговор са Савом Дамјановим вишеструк је због тога што у зрењанинској „Агори”, у оквиру његове изабране прозе, читамо допуњена издања његових књига: „Истраживање савршенства”, „Колачи, обмане, нонсенси”, „Ремек-делца” и „Историја као апокриф”. Такође, у издању Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин” недавно је објављена збирка интервјуа Саве Дамјанова „Also Sprach Дамјанов”. Напослетку, ту је и „Епилог”, његова последња књига есеја и књижевноисторијских огледа, као завршни том колекције „Дамјанов: српска књижевност искоса”, у издању „Службеног гласника”. По речима Гојка Тешића, који је уредио ово дело, Сава Дамјанов је један од малобројних научника и писаца који је у нашој традицији проналазио изузетне и заборављене књижевне вредности и тиме остао динамичан и провокативан

Култура

19.08.2019 у 22:00

Бранислав Нушић у причама

У години у којој се обележава девет деценија од настанка драме „Госпођа министарка” и 75 година од појављивања „Реторике” Бранислава Нушића, објављено је реиздање „Нушић у причама” Миливоја Миме Предића (1885–1957), који је био синовац сликара Уроша Предића и зет Бранислава Нушића. Предић је завршио Трговачку академију у Дрездену и радио као професор Трговачке школе у Београду. Писац је дела: „Голгота” (награђено 1907. Краљевом наградом), „Снови”, „Заборављени дуг”, „Пуковник Јелић”. Оженио се пишчевом ћерком Маргитом Гитом Нушић у манастиру Грачаница, уочи повлачења српске војске пред аустроугарским освајачем. Маргита и Миливој успели су да се преко Косова, Цетиња и Драча пребаце на Крф, а потом у Бари. Пошто је говорио француски, италијански и немачки, постављен је за војног аташеа у

Култура

19.08.2019 у 20:00

Узмеш крст свој и кренеш за Христом

У својој новој књизи „Нешто за успут – offline беседе” отац Ненад Илић нуди приручник за пролазак кроз црквену годину. Илић пише о значају празника и, између осталог, проговара о томе шта значити „носити свој крст”. – Узмеш крст свој и кренеш за Христом. Хоћу ја, али који је мој крст? Видим људе који прихвате превелик крст, а опет видим и оне који и кад пристану на крст – носе неки сасвим незнатан. Нећу да будем ни мазохиста ни забушант. Хоћу свој крст, али како да га препознам? Па лепо. Крени ти за Христом. Зграби први крст који си препознао. У ходу ћеш видети све што треба. А то је да док носиш крст и даље ходаш за Христом. Ако пожуриш напред због превеликог крста, не ходаш за Њим, ако много заостајеш због претешког крста – можда идеш за Њим, можда не идеш. Док видиш Христа и пратиш

Култура

17.08.2019 у 18:00

Не знамо које то море шуми у нама

Путовање је суштина лета, физичка промена места или духовна спознаја која брзином светлости помера границе ума. Стајање у месту не постоји, тако да ако се не иде унапред, неизбежан је повратак на старо. Зато без заваравања, лети ваља читати текстове који не уљуљкују свест и који нас припремају за велике искораке. На пример, путописе, попут оног о Индији, у виду „Речника заљубљеника у Индију” (у преводу Олгице Стефановић, и у издању „Службеног гласника”), којег је написао истински мудрац Жан-Клод Каријер, француски писац, драматург и сценариста. Или „Екстатичке исповести, Антологију мистичких текстова” аустријско-јеврејског филозофа, теолога и писца Мартина Бубера, (у преводу с немачког Радована Поповића, и у издању чачанског „Градца”). Жан-Клод Каријер (који нам је познат и по књизи

Култура

11.08.2019 у 21:00

Смрт уметника заиста је немогућа

Одушевљење језиком централни је проблем мог писања, а чини се да је оно стваралачки покретало и моју мајку и Данила Киша као песнике, каже Срђан В. Тешин у епилогу свог новог романа „Моје”. Тешин у овој аутофикцији, поред осталог, истражује и разлоге због којих су његова мајка Милица Зрнић Тешин, затим Данило Киш, па и он сам, одустали од поезије, како је то приметио Гојко Божовић, песник и главни уредник „Архипелага”, издавачке куће која је ово дело објавила. Међутим, поезија наставља свој живот и у прози писаца који су је наизглед напустили, па тако и у овој књизи њени просеви уочљиви су у дубоко проживљеним искуствима и поетским сликама у којима своје постојање настављају живи и преминули, као и речи писаца који су променили један живот. Због чега вам је било важно да оживите

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 20:42

Павле Грбовић тврди да су сви грађани у рату са СПЦ

16.06.2026 у 20:40

Ухапшен власник клима сервиса у Београду, преваром зарадио 2.205.000 динара

16.06.2026 у 20:36

Линта: Борци Сарајевско-романијског корпуса херојски бранили Републику Српску

16.06.2026 у 20:31

Сутра без воде део Звездаре, а умањен притисак воде у ГО Нови Београд, Земун и Сурчин

16.06.2026 у 20:22

Међедовић после два тајм-брејка савладао Риндеркнеша у Квинсу

16.06.2026 у 20:19

Снежана Пауновић на обележавању Дана града Лознице: Подарили сте нам велике умове и хероје