Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

10.10.2019 u 13:26

Peter Handke dobitnik Nobelove nagrade za književnost

STOKHOLM – Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu dobio je austrijski pisac Peter Handke, a za 2018. poljska književnica Olga Tokarčuk, saopštila je danas Švedska akademija. „Handke je dobio Nobelovu nagradu za 2019. godinu za uticajan rad koji je lingvističkom genijalnošću istražio periferiju i specifičnost ljudskog iskustva”, navela je Akademija u obrazloženju, preneo je Tanjug. Handke je rođen 6. decembra 1942. godine u nemačkom gradu Grifenu, a ono što je za srpsku javnost i čitalačku publiku posebno značajno u ovoj vesti je to što je Handke veliki prijatelj Srbije, pisac koji je ovde boravio više

Kultura

29.09.2019 u 20:01

Milisav Savić dobitnik „Bagdalinog” prstena

Kruševac – Stručni žiri Književnog kluba „Bagdala” odlučio je da ovogodišnje nagrada „Bagdalin” prsten „Despot Stefan Lazarević” bude dodeljena poznatom srpskom piscu, književnom istoričaru i prevodiocu dr Milisavu Saviću. Uručenje priznanja biće obavljeno u Kruševcu 1. novembra ove godine. Žiri je radio u sastavu: Miloš Petrović, Veroljub Vukašinović i Ljubiša Bata Đidić (predsednik). U obrazloženju odluke žirija se navodi da Milisav Savić pripada sjajnom krugu srpskih pisaca, autora romana, eseja, pripovedaka i proze mešovitog žanra. Savić je do sada objavio više od 20 knjiga, od kojih je većina prevedena na više evropskih jezika. „Nagrada Milisavu Saviću dodeljuje se za delo visoko kao naše planine, za romansijersko i pripovedačko portretisanje srpskog naroda od davnih vremena do

Kultura

29.09.2019 u 14:45

Pisanjem gradimo našu realnost

Sve ono zbog čega nas neke knjige drže budnima, nasmešenima ili zamišljenima, sadrže dela jedne od najpoznatijih i najnagrađivanijih španskih književnica i novinarki Rose Montero, koja je bila gošća beogradskog izdavača „Štrika” i Festivala novog stvaralaštva „Njena zemlja”, kao i Instituta Servantes u Beogradu. „Štrik” je objavio istorijski, pikarski, roman Rose Montero „Priča o providnom kralju”, (u prevodu Danijele Pejčić), koji srednji vek prikazuje na nov način, kao i roman „Uputstva za spasavanje sveta”, (u prevodu Ane Kuzmanović Jovanović), koji se bavi problemima savremenog sveta. Kritika smešta vaše delo u postfrankovsku epohu. Da li je u doba diktature bilo subverzivno pisati o ženi koja živi kao ratnik, kao muškarac, što je tema „Priče o providnom kralju”? Rođena sam u

Kultura

15.09.2019 u 21:00

Sto deset godina pesme „Santa Marija dela Salute”

Srpska poezija slavi 110 godina pesme „Santa Marija dela Salute”. Laza Kostić ju je završio 1909, godinu pred svoju smrt, kada je prvi put i objavljena u izdanju Matice srpske. U tom trenutku, bilo je prošlo već deceniju i po od kako je prerano umrla pesnikova muza Lenka Dunđerski (1895), a taj događaj ga je i podstakao da napiše stihove koji se i danas smatraju najlepšom srpskom ljubavnom poezijom. To vreme „beznjenice”, kao da nije nagrizalo stubove na kojima je pesnik u romantičarskom zanosu zidao četrnaest strofa svoje „labudove pesme”, kako je i sam o njoj pisao. „Pisao ju je otkad je počeo da sastavlja stihove i rime, kako i mora da bude dok nastaje ono što traje koliko i jezik na kojem nastaje

Kultura

13.09.2019 u 22:13

Delo o staljinističkoj represiji i strahu

Mnoge ratove Rusija je vodila… A koliko je u svim tim ratovima bilo izdajnika? Da li je ikada bilo zapaženo da je ruskom vojniku izdajstvo ukorenjeno u duši? A sada najednom – u najpravičnijem društvenom uređenju i u najpravičnijem ratu – milioni izdajnika iz običnog naroda. Kako to da prihvatimo? Čime da objasnimo? Možda upravo ovaj kratki odlomak iz poznatog dela Aleksandra Solženjicina „Arhipelag GULAG”, koje je sudbonosno uticalo na njegov život, najbolje dočarava i razlog zašto ga je napisao. „Plašim se i usta da razvežem: možda je ipak problem u državnom uređenju”, dodaje on, citirajući prastaru rusku poslovicu koja ovako opravdava padanje u zarobljeništvo: „Od roba išta, od groba ništa.” Roman je upravo objavljen kod nas u izdanju „Akademske knjige” u prevodu Vidaka Rajkovića

Kultura

03.09.2019 u 10:16

Počeo Treći književni festival „Ćirilicom”

Podgorica, Budva – Treći književni festival „Ćirilicom”, otvoren je na Trgu između crkava u Starom gradu u Budvi i do 15. septembra, koliko će trajati, predstaviće najčitanije pisce, pesnike, esejiste, lingviste, a biće prikazano i nekoliko pozorišnih predstava. Festival organizuju Narodna biblioteka iz Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore. „’Ćirilica’ je za protekle tri godine, prepoznata kao manifestacija od značaja za kulturu grada Budve, zbog cilja kojem stremi – promovisanje i čuvanje ćirilične kulturne istorije i baštine”, rekao je otvarajući ovogodišnji festival predsednik Opštine Budva Marko Carević. „Ćirilicu ne smemo zaboraviti, jer je to naše prvo pismo, pismo našeg naroda i naše kulture, ali i blago drugih balkanskih i evropskih naroda. Festivalom

Kultura

02.09.2019 u 16:04

Srpske svetinje Prizrena i okoline

Istoričarka dr Aleksandra Novakov objavila je dvojezični vodič na 50 strana „Srpske svetinje Šar-planine, Prizrena i okoline”, u kojem je popisala 55 crkava i manastira pomenutog kraja. – Mapirane svetinje, uz njihov sažet istorijat, pozivaju hodočasnike da ih posete. U spomen na hiljadugodišnjicu od prvog pomena Prizrenske episkopije (1019), ove crkve treba da osvetle put generacijama koje dolaze, da sačuvaju sećanje na srpsku pravoslavnu veru, tradiciju, kulturu i istoriju i da u spokoju svedoče o vekovnom postojanju srpskog naroda u Prizrenu i okolini. Martovski pogrom 2004. godine imao je za cilj zatiranje svedočanstava o Dušanovom gradu i srpstvu u njemu, nosio je i strašnu poruku da nema ni povratka ni pomena o postojanju Srba. Božja volja je promenila plan, crkve su obnovljene,

Kultura

27.08.2019 u 20:05

„Milenijalci” moju prozu doživljavaju kao izazov

Povod za razgovor sa Savom Damjanovim višestruk je zbog toga što u zrenjaninskoj „Agori”, u okviru njegove izabrane proze, čitamo dopunjena izdanja njegovih knjiga: „Istraživanje savršenstva”, „Kolači, obmane, nonsensi”, „Remek-delca” i „Istorija kao apokrif”. Takođe, u izdanju Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin” nedavno je objavljena zbirka intervjua Save Damjanova „Also Sprach Damjanov”. Naposletku, tu je i „Epilog”, njegova poslednja knjiga eseja i književnoistorijskih ogleda, kao završni tom kolekcije „Damjanov: srpska književnost iskosa”, u izdanju „Službenog glasnika”. Po rečima Gojka Tešića, koji je uredio ovo delo, Sava Damjanov je jedan od malobrojnih naučnika i pisaca koji je u našoj tradiciji pronalazio izuzetne i zaboravljene književne vrednosti i time ostao dinamičan

Kultura

19.08.2019 u 22:00

Branislav Nušić u pričama

U godini u kojoj se obeležava devet decenija od nastanka drame „Gospođa ministarka” i 75 godina od pojavljivanja „Retorike” Branislava Nušića, objavljeno je reizdanje „Nušić u pričama” Milivoja Mime Predića (1885–1957), koji je bio sinovac slikara Uroša Predića i zet Branislava Nušića. Predić je završio Trgovačku akademiju u Drezdenu i radio kao profesor Trgovačke škole u Beogradu. Pisac je dela: „Golgota” (nagrađeno 1907. Kraljevom nagradom), „Snovi”, „Zaboravljeni dug”, „Pukovnik Jelić”. Oženio se piščevom ćerkom Margitom Gitom Nušić u manastiru Gračanica, uoči povlačenja srpske vojske pred austrougarskim osvajačem. Margita i Milivoj uspeli su da se preko Kosova, Cetinja i Drača prebace na Krf, a potom u Bari. Pošto je govorio francuski, italijanski i nemački, postavljen je za vojnog atašea u

Kultura

19.08.2019 u 20:00

Uzmeš krst svoj i kreneš za Hristom

U svojoj novoj knjizi „Nešto za usput – offline besede” otac Nenad Ilić nudi priručnik za prolazak kroz crkvenu godinu. Ilić piše o značaju praznika i, između ostalog, progovara o tome šta značiti „nositi svoj krst”. – Uzmeš krst svoj i kreneš za Hristom. Hoću ja, ali koji je moj krst? Vidim ljude koji prihvate prevelik krst, a opet vidim i one koji i kad pristanu na krst – nose neki sasvim neznatan. Neću da budem ni mazohista ni zabušant. Hoću svoj krst, ali kako da ga prepoznam? Pa lepo. Kreni ti za Hristom. Zgrabi prvi krst koji si prepoznao. U hodu ćeš videti sve što treba. A to je da dok nosiš krst i dalje hodaš za Hristom. Ako požuriš napred zbog prevelikog krsta, ne hodaš za Njim, ako mnogo zaostaješ zbog preteškog krsta – možda ideš za Njim, možda ne ideš. Dok vidiš Hrista i pratiš

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost