Počeo Treći književni festival „Ćirilicom”

Podgorica, Budva – Treći književni festival „Ćirilicom”, otvoren je na Trgu između crkava u Starom gradu u Budvi i do 15. septembra, koliko će trajati,  predstaviće najčitanije pisce, pesnike, esejiste, lingviste, a biće prikazano i nekoliko pozorišnih predstava. Festival organizuju Narodna biblioteka iz Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore.

„’Ćirilica’ je za protekle tri godine, prepoznata kao manifestacija od značaja za kulturu grada Budve, zbog cilja kojem stremi – promovisanje i čuvanje ćirilične kulturne istorije i baštine”, rekao je otvarajući ovogodišnji festival predsednik Opštine Budva Marko Carević. „Ćirilicu ne smemo zaboraviti, jer je to naše prvo pismo, pismo našeg naroda i naše kulture, ali i blago drugih balkanskih i evropskih naroda. Festivalom „Ćirilica”, uveren sam da ćemo istrajati u očuvanju ćirilice, kao važnog temelja naše kulture i identiteta”.

 Po rečima predsednika Saveta Narodne biblioteke Budva dr Predraga Zenovića ova manifestacija, treću godinu zaredom, „slavi jedno dugovekovno pismo i sve što sa tim pismom ide, civilizaciju i kulturu, koje na tom pismu opstaju”.

„Prošle godine, ovaj festival, pretrpeo je politizaciju od strane jednog dela javnosti i medija i mislim da je to bio pokazatelj, koliko kod nas prečesto kultura služi u političke svrhe. Ovaj festival je i tada, a mislim da će planiranim programom i ove godine pokazati koliko je kultura veća i šira od bilo koje politike, a posebno kada se govori o njenom pismu, koje je staro 11 vekova”, kazao je Zenović.

 Osvrćući se na pokušaj politizacije ove manifestacije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, rekao je da to „nije ništa čudno i neobično, jer ćirilično slovo je hristoliko i oni, koji su verovali u njega, često su bili gonjeni”.

 „Ako hrišćane poistovetimo sa Hristom, a nas Srbe sa ćirilicom, onda ćemo videti, kako je ćirilično slovo, često bilo gonjeno, spaljivano, zabranjivano i osuđivano. Imamo takve slučajeve u ranijoj prošlosti, u nedavnoj prošlosti, ali i sada. To jeste potvrda njegove hristolikosti, ali istovremeno i njegove neuništivosti, njegove duhovne snage. Jer, oni koji mogu da izdrže tolika stradanja i gaženja, a ipak ostaju svoji na svome i ne promene identitet, to znači da su božanski i božiji”,  naveo je Joanikije.

Govoreći o Divoševom jevanđelju koje uskoro treba da objavi „Obodsko slovo”, dr Milena Martinović je kazala, da je reč o „izuzetnom spomeniku kulture, koji je pisan 1.330 godine za srpskog plemića Divoša Tihornovića”.

 „Pisano je na pergamentu od 186 listova, sa 22 reda po stranici.  Pisao ga je Manojlo Grk, a značajno je i po lepoti ukrasa i aluminacije”, istakla je Martinovićeva. „Danas se nalazi u Cetinjskom manastiru, a reč je o značajnom spomeniku kulture”, dodala je ona.

Divoševo četvorojevanđelje, po rečima dr Viktora Savića, spada  u „grupu takozvanih bosansko-humskih, srpskoslovenskih spomenika, starijih od Miroslavljevog jevanđelja”.

 „Pretpostavlja se da ga je pisao Manojlo Grk u Kotoru, pa ispada da je Divoševo jevanđelje organski bilo vezano za Crnu Goru, predstavljajući dragoceni spomenik kulture”, dodao je on.

 U kulturnom programu, na Trgu između crkava u starom budvanskom

gradu,  predstavljena je kapitalna edicija „Deset vekova srpske književnosti”, o kojoj su govorili akademik Miro Vuksanović i pisac Novica Đurić.

 Narednih dana biće predstavljena knjiga „Ćirilični  natpisi na stećcima”, a o njoj će govoriti autor  Goran Komar i pesnik i izdavač ove vredne knjige Radomir Uljarević, dok će 4. septembra biti izvedena pozorišna predstava „Prepiska Marine Cvetajeve i Borisa Pasternaka”, u režiji Vide Ognjenović.

O „Budvanskom krugu” Vide Ognjenović govoriće Vida Ognjenović i Božena Jelušić, dok će o izložbi „Zemljotres, katastrofa 1979 – 2019”,  govoriti mr Jelena Lazić, Željko Mitrović i Vanja Kuznjecov.