Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

10.06.2019 у 09:33

„Крокодил” враћа новац због Уелбека

Посетиоци књижевног фестивала „Крокодил”, који су били револтирани отказивањем наступа француског писца Мишела Уелбека на тој манифестацији, моћи ће да добију назад новац за купљене улазнице за прво фестивалско вече. Како су на сајту ове манифестације саопштили организатори, новац ће бити враћен у четвртак и петак од 10 до 20 сати у „Крокодиловом” центру у Београду, у Карађорђевој 43. Том приликом, посетиоци треба да понесу важећу и поништену улазницу, коју су купили на било ком продајном месту, а заузврат ће добити новац и потврду о повраћају. Онима који су купили дводневну карту биће враћена половина пара. Сви који су улазнице купили у унутрашњости могу да их, поништене, пошаљу у коверти, заједно са својим именом и презименом и бројем банковног рачуна, на адресу Удружења „Крокодил”,

Београд

08.06.2019 у 12:01

Прстохват најлепших речи за децу

Колико речи може стати у један прстохват, продају ли се тачке, зарези и слова на зрна, метре, килограме, запитала се Наталија Трнавац у својој причи „Прстохват прича”, која је победила на седамнаестом конкурсу за најбољу дечју причу „Добро јутро, децо”. У Каменој сали Радио Београда уприличена је манифестација поводом 64. рођендана емисије „Добро јутро, децо” и 90 година од рођења Ане Франк, трагичне јунакиње Другог светског рата. Наталија није преузела награду, јер се налази у Паризу, а публици се обратила телефоном, што је испраћено гласним аплаузима. Мала глумица, на сцену је стигла црвеним бициклом, читала је одломке из „Дневника”, а потом су девојчице у белим хаљинама, под диригентском палицом Биље Крстић из „Бистрика”, извеле традиционалне песме. Додељена је и Повеља за

Култура

04.06.2019 у 21:30

Бука и бес књижевности

У мутним и мрачним поратним временима, по Богдану Јунском, клозети су били једина места писане слободне речи. На клозетским зидовима писао је свако шта је хтео. „Тамо нема цензуре”, написао је Милисав Савић у причи „Хроника са клозетских зидова”, објављеној 1969. године у култној књизи црног таласа у српској прози „Бугарска барака”. Ова збирка прича недавно је, после пуних пет деценија, поново објављена, овај пут у издању „Талије” и „Рашке школе”. Ново издање обогаћено је коментарима самог писца после сваке приче, као и есејистичким прилозима за историју и поетику црне прозе у другом делу књиге, па је тако после поменуте „Хронике са клозетских зидова”, Савић написао да га је управо она прославила као храброг писца: „Настала је, види се, после студентских демонстрација у јуну 1968.

Култура

03.06.2019 у 20:00

Због Киша у Београду

Када су њене тетке причале на јидишу она би прислушкивала као свако радознало дете. Како је по оцу Јеврејка, Јелени Сагалович, преводиоцу из Москве, наш писац Данило Киш је и по тој линији био близак. Управо је завршила превод на руски Кишовог „Пешчаника” и у Београд је дошла због још понеке консултације са Мирјаном Миочиновић, пишчевом супругом и изврсним познаваоцем његовог дела. Књигу ће на јесен објавити „Новое издатељство” из Москве. – Преводећи „Пешчаник” у руском тексту несвесно су ми излетеле и неке речи на јидишу – каже Јелена Сагалович која је пре две године превела Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”. Александар Ромањенко и Игор Јуферев раније су превели приповетку „Дечак и пас” из „Раних јада”, као и избор из „Енциклопедије мртвих”. За издавачку кућу „Рудомино”,

Култура

30.05.2019 у 13:30

Преминуо Петрит Имами

Драматург и књижевник Петрит Имами преминуо је у Београду, саопштио је директор издавачке куће Самиздат Б92 Веран Матић. Имами је аутор капиталног дела „Срби и Албанци кроз векове”, из којег, како наводи Матић, свако може да научи нешто више о односима Срба и Албанаца од тренутка када су се први пут сусрели до данашњих дана. Петрит Имами рођен је 1945. у Призрену. Због потребе за преводиоцима с албанског језика, његова породица се исте године преселила с Косова у Београд. Имами је 1974. године дипломирао драматургију на Академији за позориште, филм, радио и ТВ, данас ФДУ, где је од 1996. године био редовни професор. За потребе наставе за предмет Филмски и ТВ сценарио приредио је многе хрестоматије, уџбенике, речнике у издању београдских издавача. Радио је и као драматург на

Магазин

01.06.2019 у 20:00

Нећу да ћутим, нисам син, и није добро

Већ са својим првим романом нашла се у најужем избору за престижну Нинову награду, и многи који су га прочитали сматрају да Лана Басташић у 32. години показује зрелост и таленат какви се обично налазе код знатно искуснијих и старијих писаца. Критичари је називају „српском Еленом Феранте” јер су главне јунакиње у књизи „Ухвати зеца”, као и у светском хиту италијанске списатељице, две блиске пријатељице чије се судбине преплићу под силином историјских догађаја у једној специфичној средини. – Годи ми да ме пореде са Еленом Феранте, очарала ме још од „Дана напуштености”, које сам давно прочитала, али се питам да ли би тема женског пријатељства, иако заиста ретко обрађивана у светској, па и у домаћој литератури, требало да буде главни разлог за такво поређење. Да сам писала о смрти мајке,

Култура

30.05.2019 у 20:00

Миленијумско српско књижевно премрежавање

Разговор о стотину књига Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, Издавачког центра Матице српске, биће уприличен данас у подне у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду. Поздравне речи одржаће Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, проф. др Драган Станић и проф. др Мато Пижурица, председник Скупштине Издавачког центра Матице српске. О едицији ће говорити академик Миро Вуксановић, главни уредник, и уредници проф. емеритус др Марија Клеут и проф. емеритус Славко Гордић. Ова антологија приказује целовити развитак српске књижевности с намером да је превреднује по новим сазнањима и мерилима. Како после 10 година и 100 књига прве серије видите развој почетне замисли ове едиције која повезује 12. са 21. веком? Када смо у замашни посао кренули и када су нас

Београд

30.05.2019 у 10:16

Ђурин шешир Ивану Лаловићу

Награда „Ђурин шешир” додељена је Ивану Лаловићу, за књигу изабраних песама „Словенска фигура” у издању „Граматика”. Свечаност је приређена у Кући Ђуре Јакшића. Награду додељује Фондација „Споменица солидарности” и Установа културе „Стари град” – Кућа Ђуре Јакшића. Признање се додељује осми пут и састоји се од Повеље, уникатног, ручно рађеног шешира по угледу на онај који је носио Ђура Јакшић и бронзаног барељефа с Јакшићевим ликом, рад вајара Остоје Балканског. Жири је одлучио да ове године додели и посебну награду – посебан Ђурин шешир и бронзани барељеф са ликом Ђуре Јакшића – књижевнику Виктору Лазићу, оснивачу друштва „Адлигат” и Музеја српске књижевности – за његов допринос очувању српске културе и књижевности.

Култура

22.05.2019 у 10:19

Насамо с Миланом Коњовићем

Вечерас у 19 сати у Српском књижевном друштву биће промовисана књига „Насамо с Миланом Коњовићем” аутора академика Мира Вуксановића (Православна реч, 2018). У делу се, поред биографије сликара, његове академске беседе и 26 казивања о сликарству, човеку, животу, патњи и радости, Сомбору, позоришту и другим темама, уз поглавље о ликовима с портрета, налазе и предговор и двадесет два есејистичка и приповедачка текста која је о Коњовићу написао академик Миро Вуксановић. О књизи ће говорити Милета Аћимовић Ивков и аутор.

Култура

21.05.2019 у 20:00

Небо се може обрушити на нас свакога дана

У роману финске књижевнице и добитнице Награде за књижевност Европске уније Сеље Ахаве „Ствари које падају с неба”дешавају се необичне ствари које из корена мењају животе њених јунака. Када је тетка Ана добила велики новац на лотоу, три недеље је спавала од шока. Рибара Хамиша Макаја гром је ударио четири пута, а мајку девојчице Саре убио је грумен леда. Сеља Ахава била је гост свог београдског издавача „Штрика” који је у преводу с финског Душице Божовић објавио ову књигу. Присуствовала је и Фестивалу „Мали језици пишу велику књижевност”, својеврсном „слалому кроз нордијску литературу”. Ово дело хроника је срећних и несрећних околности које могу да задесе свакога од нас, али и приручник о томе како да се носимо са појавама на које немамо никаквог утицаја. Ваш роман приказује свет виђен

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 21:29

Фицова влада добила подршку парламента након што је премашен јавни дуг Словачке

18.06.2026 у 21:23

Чуанвеј: Ветропарк Црни врх треба да обезбеди 478 киловат-часова зелене енергије Србији

18.06.2026 у 21:23

САД први пут упозориле своје грађане у Русији на опасност од удара украјинских дронова

18.06.2026 у 21:11

Трамп: Највероватније ћу подржати Нетанјахуа на изборима

18.06.2026 у 21:10

Патријарх Порфирије: Сећање на пострадале Србе у Средњем Подрињу и Бирчу темељ мира међу људима

18.06.2026 у 21:01

Дечак пао међу крокодиле, мушкарац ухапшен због покушаја убиства