Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

30.05.2019 u 13:30

Preminuo Petrit Imami

Dramaturg i književnik Petrit Imami preminuo je u Beogradu, saopštio je direktor izdavačke kuće Samizdat B92 Veran Matić. Imami je autor kapitalnog dela „Srbi i Albanci kroz vekove”, iz kojeg, kako navodi Matić, svako može da nauči nešto više o odnosima Srba i Albanaca od trenutka kada su se prvi put susreli do današnjih dana. Petrit Imami rođen je 1945. u Prizrenu. Zbog potrebe za prevodiocima s albanskog jezika, njegova porodica se iste godine preselila s Kosova u Beograd. Imami je 1974. godine diplomirao dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV, danas FDU, gde je od 1996. godine bio redovni profesor. Za potrebe nastave za predmet Filmski i TV scenario priredio je mnoge hrestomatije, udžbenike, rečnike u izdanju beogradskih izdavača. Radio je i kao dramaturg na

Magazin

01.06.2019 u 20:00

Neću da ćutim, nisam sin, i nije dobro

Već sa svojim prvim romanom našla se u najužem izboru za prestižnu Ninovu nagradu, i mnogi koji su ga pročitali smatraju da Lana Bastašić u 32. godini pokazuje zrelost i talenat kakvi se obično nalaze kod znatno iskusnijih i starijih pisaca. Kritičari je nazivaju „srpskom Elenom Ferante” jer su glavne junakinje u knjizi „Uhvati zeca”, kao i u svetskom hitu italijanske spisateljice, dve bliske prijateljice čije se sudbine prepliću pod silinom istorijskih događaja u jednoj specifičnoj sredini. – Godi mi da me porede sa Elenom Ferante, očarala me još od „Dana napuštenosti”, koje sam davno pročitala, ali se pitam da li bi tema ženskog prijateljstva, iako zaista retko obrađivana u svetskoj, pa i u domaćoj literaturi, trebalo da bude glavni razlog za takvo poređenje. Da sam pisala o smrti majke,

Kultura

30.05.2019 u 20:00

Milenijumsko srpsko književno premrežavanje

Razgovor o stotinu knjiga Antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti”, Izdavačkog centra Matice srpske, biće upriličen danas u podne u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu. Pozdravne reči održaće Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, prof. dr Dragan Stanić i prof. dr Mato Pižurica, predsednik Skupštine Izdavačkog centra Matice srpske. O ediciji će govoriti akademik Miro Vuksanović, glavni urednik, i urednici prof. emeritus dr Marija Kleut i prof. emeritus Slavko Gordić. Ova antologija prikazuje celoviti razvitak srpske književnosti s namerom da je prevrednuje po novim saznanjima i merilima. Kako posle 10 godina i 100 knjiga prve serije vidite razvoj početne zamisli ove edicije koja povezuje 12. sa 21. vekom? Kada smo u zamašni posao krenuli i kada su

Beograd

30.05.2019 u 10:16

Đurin šešir Ivanu Laloviću

Nagrada „Đurin šešir” dodeljena je Ivanu Laloviću, za knjigu izabranih pesama „Slovenska figura” u izdanju „Gramatika”. Svečanost je priređena u Kući Đure Jakšića. Nagradu dodeljuje Fondacija „Spomenica solidarnosti” i Ustanova kulture „Stari grad” – Kuća Đure Jakšića. Priznanje se dodeljuje osmi put i sastoji se od Povelje, unikatnog, ručno rađenog šešira po ugledu na onaj koji je nosio Đura Jakšić i bronzanog bareljefa s Jakšićevim likom, rad vajara Ostoje Balkanskog. Žiri je odlučio da ove godine dodeli i posebnu nagradu – poseban Đurin šešir i bronzani bareljef sa likom Đure Jakšića – književniku Viktoru Laziću, osnivaču društva „Adligat” i Muzeja srpske književnosti – za njegov doprinos očuvanju srpske kulture i književnosti.

Kultura

22.05.2019 u 10:19

Nasamo s Milanom Konjovićem

Večeras u 19 sati u Srpskom književnom društvu biće promovisana knjiga „Nasamo s Milanom Konjovićem” autora akademika Mira Vuksanovića (Pravoslavna reč, 2018). U delu se, pored biografije slikara, njegove akademske besede i 26 kazivanja o slikarstvu, čoveku, životu, patnji i radosti, Somboru, pozorištu i drugim temama, uz poglavlje o likovima s portreta, nalaze i predgovor i dvadeset dva esejistička i pripovedačka teksta koja je o Konjoviću napisao akademik Miro Vuksanović. O knjizi će govoriti Mileta Aćimović Ivkov i autor.

Kultura

21.05.2019 u 20:00

Nebo se može obrušiti na nas svakoga dana

U romanu finske književnice i dobitnice Nagrade za književnost Evropske unije Selje Ahave „Stvari koje padaju s neba”dešavaju se neobične stvari koje iz korena menjaju živote njenih junaka. Kada je tetka Ana dobila veliki novac na lotou, tri nedelje je spavala od šoka. Ribara Hamiša Makaja grom je udario četiri puta, a majku devojčice Sare ubio je grumen leda. Selja Ahava bila je gost svog beogradskog izdavača „Štrika” koji je u prevodu s finskog Dušice Božović objavio ovu knjigu. Prisustvovala je i Festivalu „Mali jezici pišu veliku književnost”, svojevrsnom „slalomu kroz nordijsku literaturu”. Ovo delo hronika je srećnih i nesrećnih okolnosti koje mogu da zadese svakoga od nas, ali i priručnik o tome kako da se nosimo sa pojavama na koje nemamo nikakvog uticaja. Vaš roman prikazuje

Kultura

17.05.2019 u 20:00

Rob je danas isplativiji nego ikad

Nikad ranije nisam dolazila u Srbiju, ali imam prijatelje Srbe u Parizu. Većina mojih komšija su vaši sunarodnici, tako da veoma često slušam srpski jezik, ali još ga ne razumem, kaže za „Politiku” Veronik Olmi, francuska književnica koja je ovih dana bila gost književne manifestacije „Molijerovi dani” u Beogradu, gde je predstavila svoj roman „Bakita”, upravo objavljen i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Ljiljane Mirković. Priča o Bakiti, o njenom putu od robinje do svetice, o njenom otporu i izdržljivosti, napisana u ovom romanu sa velikom snagom, doživela je uspeh u Francuskoj. Roman je bio nominovan za prestižne književne nagrade (a dobitnik je nagrade Fnak 2017). Pošto je bila i u najužem izboru za Gonkurovu nagradu, naši studenti su joj prošle godine dodelili „Gonkurovu nagradu

Kultura

17.05.2019 u 18:00

Kaporov „Lep dan za umiranje”

Povodom dvadeset godina od NATO bombardovanja 1999. godine obnovljeno je izdanje knjige „Lep dan za umiranje” Mome Kapora koja će biti predstavljena sutra u 12 sati u Muzeju grada Beograda (Resavska 42 b). Ovo autobiografsko delo poznatog beogradskog pisca i slikara pisano je sedamdeset osam dana za vreme bombardovanja Beograda u proleće 1999. godine. Ono istovremeno predstavlja i novi oblik romana nazvan „roman trenutak” po starom verovanju da u poslednjem času čoveku kroz glavu u jednom jedinom blesku proleće čitav sopstveni život. Radnja romana počinje na Vračarskom platou, pored hrama Svetog Save, u noći nad kojom je zvezdano nebo ispresecano avionima i projektilima NATO. Pisac odvodi svog čitaoca na razne strane sveta: od Njujorka i Pariza do dalekog severa, ali neprestano je u dodiru sa

Kultura

13.05.2019 u 11:05

Izgnanstvo je vremenom postalo moja snaga

Festival francuske književnosti „Molijerovi dani” u Francuskom institutu u Beogradu otvara je francuska autorka Marjam Mađidi, promocijom svog romana „Marks i lutka”, za koji je dobila Gonkurovu nagradu za prvi roman koji je već preveden na 14 jezika (kod nas ga je objavio „Albatros plus”). Kćerka marksističkih aktivista razočaranih u iransku revoluciju Marjam Mađidi napušta Iran s roditeljima 1986. godine kao šestogodišnja devojčica i nastanjuje se u Parizu. Od tada živi između dva jezika, Molijerovog i onog velikih persijskih pesnika, između dve kulture, orijentalne i zapadne, koje će se u njenom srcu pomiriti u ovom autobiografskom romanu. To je priča o dva diktatorska režima, o zakopavanju zabranjenih knjiga Marksa i Če Ge Vare, ženskoj policiji za održavanje moralnog

Kultura

13.05.2019 u 10:14

U okeanu srpskog pesništva

U Moskvi je nedavno preminuo književnik i jedan od najznačajnijih prevodilaca sa srpskog na ruski jezik, član Udruženja Adligat, Andrej Bazilevski. Bazilevski je bio doktor filoloških nauka, saradnik Instituta za svetsku književnost „Maksim Gorki” Ruske akademije nauka. Bio je i sastavljač i prevodilac tri kapitalna dela: antologije srpske poezije sa više od tri hiljade strana, trotomne „Antologije srpskog pesništva 20. veka”, od Laze Kostića do naših dana, dvojezične antologije „Srpski pesnici 20. veka” i izuzetno obimnog antologijskog izbora srpskog pesništva deci i o deci „Knjiga radosti”. Bio je jedan od najposvećenijih i najmarljivijih prevodilaca srpske poezije. Sam je preveo više od pet hiljada srpskih pesama na ruski jezik. Čak se i teško bolestan borio danonoćno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost