Понедељак, 06.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.71	117.36
	102.37	102.99	102.68
	127.19	127.95	127.57

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

02.08.2016 у 15:06

Следећи роман Драгана Великића о Београду, Ташмајдану, Матавуљу...

Аранђеловац – Када сам завршио роман „Иследник“ и када сам га прочитао, знао сам да ће имати много читалаца, рекао је последњи добитник Нинове награде за књижевност Драган Великић, који је на позив Смотре „Мермер и звуци“ имао пријатан сусрет са овдашњом публиком.– Хтео сам да напишем такву књигу која ће бити занимљива и разумљива некоме који није баш захтевни читалац. Испао је заиста такав роман који је стекао широку читалачку публику и цифра од 50 хиљада продатих књига говори да је читају и они који нису моја читалачка публика, а која ће, надам се, бити – објаснио је Великић. Испоставило се да је тако. Према његовом сведочењу, нигде се није десило, а било је педесетак књижевних вечери широм Србије, да неко из публике није приметио да је у књизи пронашао себе или да је у опису мајке

Београд

27.07.2016 у 18:50

Бeoгрaд кaндидaт зa свeтску прeстoницу књигe 2018. гoдинe

Бeoгрaд сe кaндидoвao зa свeтску прeстoницу књигe зa 2018. гoдину, a дa ли ћe пoнeти ту прeстижну титулу, знaћe сe дo крaja aвгустa, дo кaдa Кoмитeт Унeскa трeбa дa дoнeсe кoнaчну oдлуку. Грaдoнaчeлник Синишa Maли рeкao je дa би тo билa сjajнa приликa зa прoмoциjу нaшe културe, књижeвнoсти и трaдициje, a тaкoђe и шaнсa зa привлaчeњe вeћeг брoja туристa дa дoђу и упoзнajу сe сa нaшим грaдoм и зeмљoм. Aпликaциjу су зajeднo урaдили и пoднeли грaд, Нaрoднa библиoтeкa, Унивeрзитeтскa библиoтeкa и Библиoтeкa грaдa Бeoгрaдa. – Oчeкуjeм дa ћeмo дo крaja aвгустa, кaдa ћe сe знaти кojи грaд je дoбиo титулу, имaти лeпу вeст зa сугрaђaнe и дa ћe тo бити Бeoгрaд – рeкao je Maли Taнјугу. Свeтскa прeстoницa књигe je титулa кojу Унeскo oд 2001. гoдинe дoдeљуje грaдoвимa кao признaњe квaлитeтa

Магазин

25.07.2016 у 11:57

Вини Пу има више фанова од Харија Потера

Вини Пу, несташни меда, јунак британског писца Алана Александера Милна, најомиљенији је лик из дечјих књига у Великој Британији, показало је најновије истраживање. За њим следи главни лик саге о чаробњаку Харију Потеру из истоименог остварење Џ. К. Роулинг. У анкети је учествовало 1.200 испитаника који су на треће место гласовима довели мангупа и авантуристу Џорџа из „Чувене петорке”, Енида Блитона. Четврта позиција припала је храбром Билбоу Багинсу из „Хобита” чији је стваралац Ј. Р. Р. Толкин, известио је „Гардијан”. Хари Потер је био фаворит за 48 одсто учесника у истраживању, а реч је о особама од 16 до 24 године и за само три одсто старијих од 55 година, док је Вини Пу у већини био омиљен свим генерацијама, што га је издигло изнад конкуренције, пренео је Танјуг. Од 20

Култура

26.07.2016 у 10:20

Река језика тече уз брда

Плужине – У Пиви, Старој Херцеговини, у Плужинама, одржан је научни скуп посвећен стваралаштву Петра Сарића (1937), песника, романсијера, драмског писца, аутора култних романа: „Сутра стиже Господар”, „Петруша и Милуша”, „Сара”, „Митрова Америка”... Недавно, „Вукотић медиа”, објавила је Сарићеву књигу „И времену се затурио траг”, у којој аутор, пишући писма домаћим и страним моћницима, покушава да одбрани Србију и сачува свој завичај. Писали сте: Џорџу Бушу, Бернару Кушнеру, Азему Власију, Добрици Ћосићу, Војиславу Коштиуници, Амфилохију Радовићу... Да ли је било икаквог одјека? Било је. Нарочито онда кад је већина тих писама објављивана, углавном у „Политици”. Највеће интересовање, равно изненађењу и сензацији, изазвало је писмо Азему Власију, тадашњем председнику

Култура

19.07.2016 у 21:04

Свету се мора рећи истина о Србима

Кнут Флувик Торесен је норвешки историчар и мајор са дугим службовањем у иностранству. Две године био је норвешкој мировној мисији у Републици Српској и Сарајеву, а потом две године и на Косову. На Косову је лично био укључен у акцију малог норвешког батаљона од 250 војника који је 17. марта 2004. зауставио 10.000 Албанаца, намерених да униште српско село Чаглавицу, крај Приштине. Тачно је, истиче Торесен, да су друге војске у неким местима добиле наређење да не реагују у случају сукоба, али подвлачи до то није био случај са Норвежанима. – У ратовима постоје жртве на свим странама. Срби су такође жртве, то сам спознао када сам први пут дошао у Сарајево крајем рата, а поготово када сам служио као официр у Модричи – каже за наш лист Кнут Флувик Торесен. – Тамо сам чуо за логор у Оџаку

Култура

15.07.2016 у 19:30

„Троношки родослов” уручен Срби Игњатовићу

Манастир Троноша – У трпезарији манастира Троноша награду „Троношки родослов” овогодишњем добитнику Срби Игњатовићу, књижевнику из Београда, уручио је Драгослав Лазић, директор Етно села културе „Троношки вајати”. Жири, којим је председавао књижевник Милисав Савић, одлучио је да награда „Троношки родослов”, коју додељује Подрински културни клуб, Епархија шабачка и Етно село културе „Троношки вајати”, ове године припадне Срби Игњатовићу, за књигу песама „Цинобер”, коју су 2015. године објавиле Фондација „Солидарност Србије” и Кућа Ђуре Јакшића из Београда. „Троношки родослов” се додељује за песничка дела високих уметничких вредности која подржавају битну линију српске песничке традиције и негују леп језик. Шпиро Радуловић, председник Подринског културног клуба, подсетио је на значај

Култура

16.07.2016 у 08:05

Драга Машин преводила кривичне романе

Захваљујући ентузијазму Драгана Лакићевића, главе Српске књижеве задруге, роман „Полицајка Мачје око” Гзавија де Монтепена који је са француског превела Драга Машин појавио се пред читаоцима у издању ове куће. Драган Лакићевић је наиме, сео и прекуцао текст романа, јер је из новина старих више од 130 година где је био објављен, тешко било преснимити текст. Подаци о овом преводу појављују се на малом броју углавном скрајнутих места: У монографији „Краљица Драга Обреновић” (2009) Ана Столић тај податак ставља у фусноту, док Коста Димитријевић, у књизи „Векови Београда” (2011), доноси сведочење професора Милорада Павловића о Драги Машин и Богдану Поповићу – „њен учитељ француског језика” – „који јој је омогућио да у листу ’Уставност ’, више месеци у наставцима,

Култура

12.07.2016 у 17:45

Духовне песме Ненада Грујичића

Управо се појавила књига духовне поезије Ненада Грујичића „Надисати се душе”, у издању Српског културног центра из Модриче и породице Поповић из Дугог Поља. Књига је штампана поводом награде „Гајков пјеснички шешир”, коју је овај издавач, за најбоље песничко остварење на српском језику, доделио Ненаду Грујичићу за збирку поезије „Светлица” („Просвета”, Београд, 2015). Књига „Надисати се душе” садржи шездесет четири песме распоређене у осам циклуса: „Молитвени тролист”, „Рука Божја, нетелесна”, „И душом и телом”, „Кушње”, „Дојаве”, „Даворије”, „Жеравице” и „Сунчеве пеге”. Поред нових песама, у збирци се налазе и раније Грујичићеве песме на ове теме. Међу новим налази се и „Молитва недостојнога”, испевана на стопама непознатог монаха из 14. века и по духовним зазивима Исидоре Секулић.

Култура

12.07.2016 у 08:05

Филозофи нису већи филозофи од песника

„Свет књиге” из Београда објавио је недавно књигу есеја Риста Тубића (1933), нашег познатог филозофа, књижевника и преводиоца, под насловом: „У лавиринту стихије савременог света”. У поднаслову књиге стоји: Питања и чуђења. Аутор се, пре свега, чуди што Европска унија, и не само она, данас пати од идеолошке исцрпљености и што је њена политика постала невизионарска делатност. С падом комунизма постало је јасно да је политика изгубила своју величанствену телеолошку димензију. Шта се ту, у ствари, изгубило? Нестало је оно уверење да се капитализам нужно претвара у комунизам који више неће бити ствар жеље и добре намере: хтели то људи или не, били они свесни тога или не, деловали они на томе или не, та епоха неумитно долази. Долази нужно по унапред одређеним историјским

Култура

04.07.2016 у 19:30

Живот између разума и вере

Роман Нагиба Махфуза „Срце ноћи”, који је објавила издавачка кућа „Албатрос плус”, класична је прича у Махфузовом стилу, у којој аутор бриљантно описује људске емоције клизећи кроз дубине психолошких карактера припадника различитих друштвених слојева и сурову стварност живота. Нагиб Махфуз (1911–2006), сврстава се у најутицајније писце код Арапа. Високо се уздигао у свету књижевности и, за сада, једини је арапски писац који је добио Нобелову награду (1988). Махфуз је форму романа, жанр који једва да је постојао у арапској литератури када је дебитовао на књижевној сцени, за шест деценија ангажованог писања, утемељио и озаконио широм арапског света. Аутор је шездесетак књига, од историјских драма до дугих романа заплетених структура о животу у савременом Египту и на стотине кратких

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

06.07.2026 у 10:27

Скупштина Србије на почетку заседања констатовала оставку Јелене Јеринић

06.07.2026 у 10:26

„Порше” планира да укине још 4.000 радних места

06.07.2026 у 10:22

Супер тајфун прети америчким територијама са кључним војним базама на Пацифику

06.07.2026 у 10:15

Сервис-волејом до рекорда

06.07.2026 у 10:15

Самер Мекинтош оборила светски рекорд на 200 метара делфин стилом

06.07.2026 у 10:11

Откривенo одакле потичу „свемирске металне кугле” на плажама у Аустралији