Живот између разума и вере

Роман Нагиба Махфуза „Срце ноћи”, који је објавила издавачка кућа „Албатрос плус”, класична је прича у Махфузовом стилу, у којој аутор бриљантно описује људске емоције клизећи кроз дубине психолошких карактера припадника различитих друштвених слојева и сурову стварност живота.

Нагиб Махфуз (1911–2006), сврстава се у најутицајније писце код Арапа. Високо се уздигао у свету књижевности и, за сада, једини је арапски писац који је добио Нобелову награду (1988). Махфуз је форму романа, жанр који једва да је постојао у арапској литератури када је дебитовао на књижевној сцени, за шест деценија ангажованог писања, утемељио и озаконио широм арапског света. Аутор је шездесетак књига, од историјских драма до дугих романа заплетених структура о животу у савременом Египту и на стотине кратких прича, филмских сценарија новинских колумни, есеја.

Главни јунак романа „Срце ноћи”, Џафeр ар-Рави, приповеда пријатељу из суседства, једне дуге ноћи, у кафани у старом Каиру, причу о свом животу проведеном између разума и вере, љубави и патње, политичких убеђења и злочина, који га одводи на робију. Кроз сва искушења и патње он пролази изненађујућом чврстином и надом, подупрет снажним убеђењима, духовношћу и дубоким осећањем праведности своје мисије. Испод површине ове приче одвија се дубока драма људског живота. Посебно су фине и упечатљиве сцене када Џафeр говори о свом детињству, а фасцинирају описи односа у породици, између мушкарца и жене, очева и синова, старих учењака склоних мистицизму и генерација младих, школованих интелектуалаца који лутају између заводљивости европских мисаоних трендова и традицијe исламског живота.