Život između razuma i vere

Roman Nagiba Mahfuza „Srce noći”, koji je objavila izdavačka kuća „Albatros plus”, klasična je priča u Mahfuzovom stilu, u kojoj autor briljantno opisuje ljudske emocije klizeći kroz dubine psiholoških karaktera pripadnika različitih društvenih slojeva i surovu stvarnost života.

Nagib Mahfuz (1911–2006), svrstava se u najuticajnije pisce kod Arapa. Visoko se uzdigao u svetu književnosti i, za sada, jedini je arapski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu (1988). Mahfuz je formu romana, žanr koji jedva da je postojao u arapskoj literaturi kada je debitovao na književnoj sceni, za šest decenija angažovanog pisanja, utemeljio i ozakonio širom arapskog sveta. Autor je šezdesetak knjiga, od istorijskih drama do dugih romana zapletenih struktura o životu u savremenom Egiptu i na stotine kratkih priča, filmskih scenarija novinskih kolumni, eseja.

Glavni junak romana „Srce noći”, Džafer ar-Ravi, pripoveda prijatelju iz susedstva, jedne duge noći, u kafani u starom Kairu, priču o svom životu provedenom između razuma i vere, ljubavi i patnje, političkih ubeđenja i zločina, koji ga odvodi na robiju. Kroz sva iskušenja i patnje on prolazi iznenađujućom čvrstinom i nadom, podupret snažnim ubeđenjima, duhovnošću i dubokim osećanjem pravednosti svoje misije. Ispod površine ove priče odvija se duboka drama ljudskog života. Posebno su fine i upečatljive scene kada Džafer govori o svom detinjstvu, a fasciniraju opisi odnosa u porodici, između muškarca i žene, očeva i sinova, starih učenjaka sklonih misticizmu i generacija mladih, školovanih intelektualaca koji lutaju između zavodljivosti evropskih misaonih trendova i tradicije islamskog života.