Недеља, 05.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

10.06.2016 у 19:30

Пети београдски фестивал европске књижевности

Издавачка кућа „Архипелаг”, у сарадњи са Домом омладине Београда, организује Пети београдски фестивал европске књижевности, од 21. до 24. јуна. Кључни циљ Београдског фестивала европске књижевности јесте да представи најважнија дела и најважније писце савремене српске и европске књижевности, али и да покаже како је врхунској књижевности потребна нова модерна и мултимедијална тачка промоције књига и писаца, идеја и читања. Замишљен као недеља врхунске књижевности, Пети београдски фестивал европске књижевности одвија се под мотом: „Најбоље од свега. Најбоље за све”. Фестивал доноси четири целовечерња мултимедијална књижевна програма: седам читања познатих светских и домаћих писаца, четири пројекције филмова у оквиру ретроспективе „Књижевност на филму”, панел о савременој

Култура

07.06.2016 у 20:30

Бунтовник и несмирник

Читава серија песничких збирки Милоша Јанковића има у наслову именице које се на ик завршавају. Многе од њих потенцијални су неологизми: „Летовник”, „Језник”, „Љубословник”, „Сибирник”; „Посветник”... Именице су у страну, каже Душан Стојковић, одгурнуле глаголе. Избегле су комбинацију с придевима. Њима се именује онај или оно што радњу врши у збиркама. Издваја се биће у односу на акцију, чињење, али биће је то које нешто чини. Јанковићеве збирке су максимално „радне”: у њима се непрестано нешто догађа. Песник није онај ко се у мишју рупу завлачи, у песак као ној своју главу забија. Он се не савија. Не бежи. Сасвим јасно и отворено о свему о чему пева износи свој став који је, изузетно често, уз нос туђим, и општеприхваћеним, ставовима. Ако бунтовник без разлога није, свакако бунтовник,

Култура

06.06.2016 у 08:30

Најтеже је преводити писца који има лош стил

Без преведених књига били бисмо у једној стакленој кугли. Могли бисмо да гледамо напоље, а не бисмо могли ништа да дотакнемо, каже Мелита Лого Милутиновић, преводилац, добитница награде „Бранко Јелић” за најбољи превод са француског језика на српски (у категорији „Зрели доприноси”), која је додељена на „Молијеровим данима”, књижевној манифестацији Француског института у Београду.

Култура

04.06.2016 у 17:09

Радовану Белом Марковићу награда „Григорије Божовић”

Једногласном одлуком жирија, који је радио у саставу: Милета Аћимовић Ивков, Драгиша Бојовић и Андријана Живановић, књижевна награда „Григорије Божовић” за стваралаштво писано у духу приповедне прозе Григорија Божовића, коју додељује Културни центар „Стари Колашин” у Зубином Потоку, припала је Радовану Белом Марковићу за роман „Путникова циглана” (Српска књижевна задруга, 2015). У најужем избору нашла се и путописна књига Виктора Лазића „На вратима истока” (Лагуна, 2015). У образложењу жирија се каже да је аутор обликујући „стварне приче из измишљеног живота”, својој високој стваралачкој зиданици додао и роман континуитета „Путникова циглана”. У њему су упечатљиво исказане неке типичне и репрезентативне одлике његовог препознатљивог књижевног света и стваралачког поступка усредсређеног

Култура

30.05.2016 у 08:40

Жица на границама је грозно решење

Гошћа „Мајских дана књиге у Панчеву”, као и свог београдског издавача „Геопоетике” , била је ових дана словеначка књижевница Мојца Кумердеј, ауторка збирке кратких проза „Тамна материја” („Геопоетика”, изврсни превод Ане Ристовић). Приповедни глас Мојце Кумердеј ствара полифонију од гласова најразличитијих ликова: деце, мушкараца, жена, шпијуна, серијског убице, али сваки пут перспектива из које сагледава живот искошена је, свет њене прозе онеобичен. Радња њеног новог романа „Кроносова жетва”, који је у Словенији објављен пре месец дана, смештена је у 16. век, неслагања лутерана и католика, великих сеоба становништва и спаљивања вештица, ситуације које се лако пресликавају и на савремено доба. Мојца Кумердеј по образовању је филозоф, пише и текстове из области теорије књижевности,

Ризница

26.05.2016 у 19:12

Ефенди Мита

Као што је био ред и као што је доликовало њиховој кући, толико богатој, слат је, да што више путује и да тобож учи. Он је поред Солуна чак и у Цариград путовао и тамо учио. А свакада при таквим његовим путовањима родитељи би му се, за све то време, бавили на селу код својих чивчија, да би се код њих хранили и мање трошили. Момку, Тонету, остављали су магазу у чаршији, а кућу Магди слушкињи, да би само могао исти тај Тоне што више новца њему, ефенди Мити да шаље, те да би овај безбрижније живео, учио, и могао што више научити. И заиста, када се вратио, био је прави „ефенди”, господин. Лепшега у вароши и није било. Турски, грчки и арапски лепше је говорио него свој матерњи језик. За све је био туђин, а нарочито за своју толику родбину. И са њима би по каткад говорио и здравио се али

Ризница

26.05.2016 у 19:07

Стара љубав

Часовник на зиду откуцаваше осам сати изјутра кад Стојан Николић, инспектор једног Министарства, задуван од сипње и од пењања уз степенице, отвори врата од своје канцеларије. Он се осмехну на те поабане звуке као на пријатељски поздрав. Иначе, у другим канцеларијама владала је још мртва тишина. Чуо се ходником једино тром корак послужитеља који му је већ носио кафу са парчетом шећера и чашом воде. Тако је он навикао да рано долази на дужност још оних дана кад је био практикант, па дугогодишњи архивар, све док га један стари пријатељ који је дошао на висок положај, није случајно открио у прашини архиве, преместио у Београд и унапредио за инспектора, са Св. Савом петог степена поврх тога. И зар због њега – кад би пренебрегавао дужност и долазио у десет сати као што чини млађи

Култура

26.05.2016 у 21:05

Поезија није у ланцима профита

Гост Десетог међународног фестивала поезије и књиге под слоганом „Тргни се! Поезија“, који се од 25. до 30. маја одржава на више места у Београду и Младеновцу, биће и истарски песник који ствара на италијанском језику Алесандро Салви (1976). Пре десетак дана у Омладинском клубу ЦК13 у Новом Саду учествовао је у Радионици креативног писања за младе, а у истом простору вечерас се одржава књижевно вече Алесандра Салвија. Италијан из Ровиња, један од најистакнутијих савремених песника италијанске књижевности у Истри и Хрватској, Салви је прву књигу песама „Ромињају мрави месождери и друге ситнице“ (у одличном преводу Романа Карловића) објавио 2008. године. Потом, 2011, издаје збирку „Il fori nel mare“ („Рупе у мору“) и пре две године књигу „Santuario del transitorio“ („Храм

Култура

15.05.2016 у 09:05

Борба против самоће Радомира Константиновића

Шта је паланка Радомира Константиновића? Према многим тумачењима, још од изласка његове најчувеније студије „Философија паланке”, од 1969. године до данас, то је чардак ни на небу ни на земљи, то није село, а није ни град, средина која се „изузима из времена да би битисала у својој затворености”. То је затворени круг, тоталитаризам који не допушта никакву побуну, издаја стваралаштва, језика бића и поезије. Говорећи о историјском контексту „Философије паланке”, Латинка Перовић означила је ово дело као једно од кључних за српску културу уопште, а да је више читана и цитирана у последњој деценији 20. века, када је „дух паланке” отелотворен у свим својим појединостима. Филозоф Ненад Даковић истицао је да је „Философија паланке” првобитно настала у време идеолошких сукоба између,

Ризница

07.05.2016 у 22:27

Сам самцит

Припет уза стијену Липијен није ни село ни катуниште но само дуга по средини раширена раван крај ријеке, прошарана међама и затамњелим баштама. Оно мало раштрканих кућа као да се ту случајно и привремено нашло и као да ће још преконоћ ишчезнути у бијегу испред поплава и одрона. Само се Радишића кућа, зидана бираним каменом, узноси на тврду и сигурну мјесту, и на њој око запиње: види се да су домаћини добро знали гдје граде и како граде. Скоро нигдје није тако несигуран живот као у таквим засеоцима стрпаним у пукотине клисура и гребена. Ту се с муком подиже кућа и од камена и воде отима земља, тешко се пири и саставља година с годином – све на тешку вересију од суше и поплаве, утрга и паљевине. И док су ратови и неродице разарали велике топраке и фамилије, расипали мал и нафаке и гонили

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

05.07.2026 у 01:56

Рафаел Гроси преживео паљбу на првој линији фронта у Украјини

05.07.2026 у 01:39

Руски медији: НАТО авион АВАКС уочен код границе Румуније и Украјине

05.07.2026 у 01:23

Француска савладала Парагвај и прошла у четвртфинале Светског првенства

05.07.2026 у 00:59

Експлозивна направа бачена испред виле породице Матијевић у Херцег Новом

05.07.2026 у 00:40

Ушаков: Путин и Трамп разговарали телефоном око сат и по, на иницијативу америчке стране

05.07.2026 у 00:07

Додик у Братунцу: Не смемо заборавити страдање Срба