Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.72	117.37
102.16	102.77	102.47
127.35	128.12	127.74

Kultura

10.06.2016 u 19:30

Peti beogradski festival evropske književnosti

Izdavačka kuća „Arhipelag”, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje Peti beogradski festival evropske književnosti, od 21. do 24. juna. Ključni cilj Beogradskog festivala evropske književnosti jeste da predstavi najvažnija dela i najvažnije pisce savremene srpske i evropske književnosti, ali i da pokaže kako je vrhunskoj književnosti potrebna nova moderna i multimedijalna tačka promocije knjiga i pisaca, ideja i čitanja. Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, Peti beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve”. Festival donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive „Književnost na filmu”, panel o savremenoj

Kultura

07.06.2016 u 20:30

Buntovnik i nesmirnik

Čitava serija pesničkih zbirki Miloša Jankovića ima u naslovu imenice koje se na ik završavaju. Mnoge od njih potencijalni su neologizmi: „Letovnik”, „Jeznik”, „Ljuboslovnik”, „Sibirnik”; „Posvetnik”... Imenice su u stranu, kaže Dušan Stojković, odgurnule glagole. Izbegle su kombinaciju s pridevima. Njima se imenuje onaj ili ono što radnju vrši u zbirkama. Izdvaja se biće u odnosu na akciju, činjenje, ali biće je to koje nešto čini. Jankovićeve zbirke su maksimalno „radne”: u njima se neprestano nešto događa. Pesnik nije onaj ko se u mišju rupu zavlači, u pesak kao noj svoju glavu zabija. On se ne savija. Ne beži. Sasvim jasno i otvoreno o svemu o čemu peva iznosi svoj stav koji je, izuzetno često, uz nos tuđim, i opšteprihvaćenim, stavovima. Ako buntovnik bez razloga nije, svakako

Kultura

06.06.2016 u 08:30

Najteže je prevoditi pisca koji ima loš stil

Bez prevedenih knjiga bili bismo u jednoj staklenoj kugli. Mogli bismo da gledamo napolje, a ne bismo mogli ništa da dotaknemo, kaže Melita Logo Milutinović, prevodilac, dobitnica nagrade „Branko Jelić” za najbolji prevod sa francuskog jezika na srpski (u kategoriji „Zreli doprinosi”), koja je dodeljena na „Molijerovim danima”, književnoj manifestaciji Francuskog instituta u Beogradu.

Kultura

04.06.2016 u 17:09

Radovanu Belom Markoviću nagrada „Grigorije Božović”

Jednoglasnom odlukom žirija, koji je radio u sastavu: Mileta Aćimović Ivkov, Dragiša Bojović i Andrijana Živanović, književna nagrada „Grigorije Božović” za stvaralaštvo pisano u duhu pripovedne proze Grigorija Božovića, koju dodeljuje Kulturni centar „Stari Kolašin” u Zubinom Potoku, pripala je Radovanu Belom Markoviću za roman „Putnikova ciglana” (Srpska književna zadruga, 2015). U najužem izboru našla se i putopisna knjiga Viktora Lazića „Na vratima istoka” (Laguna, 2015). U obrazloženju žirija se kaže da je autor oblikujući „stvarne priče iz izmišljenog života”, svojoj visokoj stvaralačkoj zidanici dodao i roman kontinuiteta „Putnikova ciglana”. U njemu su upečatljivo iskazane neke tipične i reprezentativne odlike njegovog prepoznatljivog književnog sveta i stvaralačkog postupka

Kultura

30.05.2016 u 08:40

Žica na granicama je grozno rešenje

Gošća „Majskih dana knjige u Pančevu”, kao i svog beogradskog izdavača „Geopoetike” , bila je ovih dana slovenačka književnica Mojca Kumerdej, autorka zbirke kratkih proza „Tamna materija” („Geopoetika”, izvrsni prevod Ane Ristović). Pripovedni glas Mojce Kumerdej stvara polifoniju od glasova najrazličitijih likova: dece, muškaraca, žena, špijuna, serijskog ubice, ali svaki put perspektiva iz koje sagledava život iskošena je, svet njene proze oneobičen. Radnja njenog novog romana „Kronosova žetva”, koji je u Sloveniji objavljen pre mesec dana, smeštena je u 16. vek, neslaganja luterana i katolika, velikih seoba stanovništva i spaljivanja veštica, situacije koje se lako preslikavaju i na savremeno doba. Mojca Kumerdej po obrazovanju je filozof, piše i tekstove iz oblasti teorije književnosti,

Riznica

26.05.2016 u 19:12

Efendi Mita

Kao što je bio red i kao što je dolikovalo njihovoj kući, toliko bogatoj, slat je, da što više putuje i da tobož uči. On je pored Soluna čak i u Carigrad putovao i tamo učio. A svakada pri takvim njegovim putovanjima roditelji bi mu se, za sve to vreme, bavili na selu kod svojih čivčija, da bi se kod njih hranili i manje trošili. Momku, Tonetu, ostavljali su magazu u čaršiji, a kuću Magdi sluškinji, da bi samo mogao isti taj Tone što više novca njemu, efendi Miti da šalje, te da bi ovaj bezbrižnije živeo, učio, i mogao što više naučiti. I zaista, kada se vratio, bio je pravi „efendi”, gospodin. Lepšega u varoši i nije bilo. Turski, grčki i arapski lepše je govorio nego svoj maternji jezik. Za sve je bio tuđin, a naročito za svoju toliku rodbinu. I sa njima bi po katkad govorio i

Riznica

26.05.2016 u 19:07

Stara ljubav

Časovnik na zidu otkucavaše osam sati izjutra kad Stojan Nikolić, inspektor jednog Ministarstva, zaduvan od sipnje i od penjanja uz stepenice, otvori vrata od svoje kancelarije. On se osmehnu na te poabane zvuke kao na prijateljski pozdrav. Inače, u drugim kancelarijama vladala je još mrtva tišina. Čuo se hodnikom jedino trom korak poslužitelja koji mu je već nosio kafu sa parčetom šećera i čašom vode. Tako je on navikao da rano dolazi na dužnost još onih dana kad je bio praktikant, pa dugogodišnji arhivar, sve dok ga jedan stari prijatelj koji je došao na visok položaj, nije slučajno otkrio u prašini arhive, premestio u Beograd i unapredio za inspektora, sa Sv. Savom petog stepena povrh toga. I zar zbog njega – kad bi prenebregavao dužnost i dolazio u deset sati kao što čini mlađi

Kultura

26.05.2016 u 21:05

Poezija nije u lancima profita

Gost Desetog međunarodnog festivala poezije i knjige pod sloganom „Trgni se! Poezija“, koji se od 25. do 30. maja održava na više mesta u Beogradu i Mladenovcu, biće i istarski pesnik koji stvara na italijanskom jeziku Alesandro Salvi (1976). Pre desetak dana u Omladinskom klubu CK13 u Novom Sadu učestvovao je u Radionici kreativnog pisanja za mlade, a u istom prostoru večeras se održava književno veče Alesandra Salvija. Italijan iz Rovinja, jedan od najistaknutijih savremenih pesnika italijanske književnosti u Istri i Hrvatskoj, Salvi je prvu knjigu pesama „Rominjaju mravi mesožderi i druge sitnice“ (u odličnom prevodu Romana Karlovića) objavio 2008. godine. Potom, 2011, izdaje zbirku „Il fori nel mare“ („Rupe u moru“) i pre dve godine knjigu „Santuario del transitorio“ („Hram

Kultura

15.05.2016 u 09:05

Borba protiv samoće Radomira Konstantinovića

Šta je palanka Radomira Konstantinovića? Prema mnogim tumačenjima, još od izlaska njegove najčuvenije studije „Filosofija palanke”, od 1969. godine do danas, to je čardak ni na nebu ni na zemlji, to nije selo, a nije ni grad, sredina koja se „izuzima iz vremena da bi bitisala u svojoj zatvorenosti”. To je zatvoreni krug, totalitarizam koji ne dopušta nikakvu pobunu, izdaja stvaralaštva, jezika bića i poezije. Govoreći o istorijskom kontekstu „Filosofije palanke”, Latinka Perović označila je ovo delo kao jedno od ključnih za srpsku kulturu uopšte, a da je više čitana i citirana u poslednjoj deceniji 20. veka, kada je „duh palanke” otelotvoren u svim svojim pojedinostima. Filozof Nenad Daković isticao je da je „Filosofija palanke” prvobitno nastala u vreme ideoloških sukoba između,

Riznica

07.05.2016 u 22:27

Sam samcit

Pripet uza stijenu Lipijen nije ni selo ni katunište no samo duga po sredini raširena ravan kraj rijeke, prošarana međama i zatamnjelim baštama. Ono malo raštrkanih kuća kao da se tu slučajno i privremeno našlo i kao da će još prekonoć iščeznuti u bijegu ispred poplava i odrona. Samo se Radišića kuća, zidana biranim kamenom, uznosi na tvrdu i sigurnu mjestu, i na njoj oko zapinje: vidi se da su domaćini dobro znali gdje grade i kako grade. Skoro nigdje nije tako nesiguran život kao u takvim zaseocima strpanim u pukotine klisura i grebena. Tu se s mukom podiže kuća i od kamena i vode otima zemlja, teško se piri i sastavlja godina s godinom – sve na tešku veresiju od suše i poplave, utrga i paljevine. I dok su ratovi i nerodice razarali velike toprake i familije, rasipali mal i nafake i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost