Poezija nije u lancima profita

Gost Desetog međunarodnog festivala poezije i knjige pod sloganom „Trgni se! Poezija“, koji se od 25. do 30. maja održava na više mesta u Beogradu i Mladenovcu, biće i istarski pesnik koji stvara na italijanskom jeziku Alesandro Salvi (1976). Pre desetak dana u Omladinskom klubu CK13 u Novom Sadu učestvovao je u Radionici kreativnog pisanja za mlade, a u istom prostoru večeras se održava književno veče Alesandra Salvija.

Italijan iz Rovinja, jedan od najistaknutijih savremenih pesnika italijanske književnosti u Istri i Hrvatskoj, Salvi je prvu knjigu pesama „Rominjaju mravi mesožderi i druge sitnice“ (u odličnom prevodu Romana Karlovića) objavio 2008. godine. Potom, 2011, izdaje zbirku „Il fori nel mare“ („Rupe u moru“) i pre dve godine knjigu „Santuario del transitorio“ („Hram prolaznosti“).

Iz štampe uskoro izlazi i četvrta knjiga Alesandra Salvija pod naslovom „Vežbanka iz metafizike za početnike“ (takođe na italijanskom, sa hrvatskim prevodom Lorene Monike Kmet) za koju sam pesnik kaže da nosi „pomalo šaljiv ton, sa mnogo ironije, ali i sa dosta pesničkih formi nasleđenih iz evropske pesničke tradicije, pored ostalog ima čak i baladu od 120 stihova...”.

Salvi se, pored pesništva, bavi i prevođenjem hrvatskih i drugih autora sa bivšeg jugoslovenskog prostora na italijanski jezik, i sarađuje u desetak književnih časopisa. Njegove pesme okarakterisane kao „pronicljive, oštre i snažne kao udarac, koje ne štede čitaoca i slušaoca“, uvrštene su u više antologija savremenog pesništva, a Salvi je i dobitnik Prve nagrade za pesništvo na italijanskom jeziku na konkursu „Istria Nobilissima“.

Pesnik je gost Rezidencijalnog centra Balkankult fondacije intereg, kao stipendista Kuće za pisce „Hiža od besid“ iz Pazina.

Italijanista po obrazovanju, sve škole je učio na maternjem jeziku. Oduvek je, kaže, imao strast prema verbalnom književnom izražavanju, a čitanje raznih autora, posebno pesnika na italijanskom, dovelo ga je na prag pesništva. Čitanjem drugih autora, fasciniran njihovom poezijom i jezikom, počeo je da piše sopstvene stihove. Bila je to u početku sasvim apstraktna poezija, unutarnji doživljaj pesnika izražen kroz slike i metafore.

–Posle prvih malih nagrada, a one su mi bile značajne jer su iza njih ipak stajali neki stručni žiriji, upoznao sam izuzetne intelektualce koji su obratili pažnju na mene i moju poeziju. Pored drugih, bila je to i Nelida Milani, poznati kritičar i književnica, jedna od najvećih intelektualaca u Istri i Hrvatskoj. Pomogla mi je savetima, kritikom, ali i oko saradnje u časopisima, ulaska u književne krugove, i veoma sam joj zahvalan...., kaže pesnik.

Za Salvijevu izričitu iskrenost i dopadljivu ironiju Nelida Milani kaže da su to „najbolji protivotrovi dosadi i konformizmu“. Tom ocenom moglo bi se obuhvatiti sve što Salvi piše, i njegove ranije haiku pesme, i današnje, znatno duže i tematski različite. U prvoj knjizi publikovano je mnogo kratkih pesničkih formi, a pod naslovom „Nadgrobni natpis futurističkog epigona“ pesnik Salvi ispisuje samo dve reči „Fuj/ turizam“. O zanatu pesnika piše: „Da, čini mi se da me ovo pisanje uništava/malo pomalo, ali/ dok izmišljam neki bolji život/ privikavam se na ovaj oganj kojim se igram/ već odavno.

– U italijanskoj verziji ja koristim zvukovne retoričke figure u striktno vezanoj formi i to odlično zvuči, recimo pišem u jedanaestercu ili sedmercu... ali, u prevodu se to pomalo gubi, kaže Salvi.

Govoreći o odnosu savremenog sveta i poezije, Alesandro Salvi ističe da je „u svetu gde je ekonomija – svetinja, pesništvo, na žalost, u totalnom zapećku”.

– Od poezije danas mogu živeti samo poznati američki pesnici sa velikim tiražima, svi ostali rade neki urednički ili profesorski posao, a tako je, uostalom, uvek bilo. Ali, upravo zato poezija i ima tu snagu, i slobodu, jer nije ni u čijoj službi. Poezija nije vezana lancima profita! – kaže pesnik i dodaje:

– Ljudi i dan-danas imaju ogromnu potrebu za poezijom. O tome svedoče i festivali poezije, kojima se ni broja ne zna.... I poezija nikada neće nestati jer je deo i potreba čoveka...

Za istarsku italijansku književnost Salvi kaže da je raznolika, ima sjajnih pisaca, modernih, koji o savremenom svetu govore kroz prizmu svog mikrokosmosa, ali da ima i književnika čije su teme pomalo patetične i prevaziđene, kao večiti „žal za starim vremenima“.

Na Fruškoj gori, gde smo razgovarali, Salvi pravi beleške za već koncipiranu priču koju će poneti iz Srbije.