Субота, 04.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Ризница

07.05.2016 у 22:22

Магарац на пијаци

Помози Бог, чаршијо, на обадве стране! Клањам се влади, а још више опозицији, али ипак највише влади и онима што имају титула и пара. Лепо је то, тако ми неба, возити се на државним аутомобилима, бити у управним одборима фабрика и банака, примати месечно на стотину хиљада динара ићи на море и у бање. Фина ствар! А још је лепше кад човек има три-четири кућице, тако на једно шест спратова, па их издаје под кирију, троши на коцку и на трке и толико још заштеди да може издржавати одједном две Рускиње. О, баш сасвим, сасвим, баш сасвим фина ствар! И ја бих волео да сам неко и имам нешто. Да сам макар циркуски играч на конопцу, али само да ме знају, да ме плаћају и кажу за ме: „Пази Јоксима! Пази. Бога ти, шта тај зна и како тај живи!” Камо моје лепе среће да сам ја чувен и добро плаћен

Култура

05.05.2016 у 20:05

Како се откључавају песничке браве

Поетски и поетички „Распони”, нова књига угледног књижевног критичара Богдана А. Поповића (1936), садржи десет есеја и пет критичких колажа. У овој књизи, објављеној код београдског издавача Танеси, аутор анализира песничко дело Јована Христића, Борислава Радовића, Љубомира Симовића, Ивана Гађанског, Драгана Колунџије, Мирјане Стефановић, Милутина Петровића, Мирослава Максимовића, Симона Симоновића, Марије Шимоковић, Слободана Зубановића, Душка Новаковића, Новице Тадића, Владимира Копицла и Злате Коцић. У једној од својих есејистичких књига Јован Христић је записао: „Али ко још чита Борхеса, после толико бриљантних студија о њему?” У којој мери књижевна критика помаже књижевном делу? Како код нас стоје ствари са занимањем ширег круга читалаца за песничка прегнућа, смешно би било

Београд

29.04.2016 у 10:43

Књижевни портрет Мирјане Даниловић

У програму културе и уметности „Слободно код Бојића” у Библиотеци „Милутин Бојић”, чланови Друштва књижевника Београда приредили су вече под називом „Књижевни портрет Мирјане Даниловић”. Лекар, примаријус, пнеумофтизиолог, Мирјана (на слици трећа слева) је деценијама присутна у српском књижевном свету. Аутор је три збирке поезије и романа „Јоргован за Чајковског”. Синоћ су посетиоцима књижевницу представили писци Гордана Симеуновић, Васа Радовановић и Срђан Симеуновић Сендан.

Култура

28.04.2016 у 18:56

Клаудију Магрису награда „Књижевни пламен”

Жири за доделу награде „Књижевни пламен”, чији су оснивачи „Нова књига” из Подгорице и нобеловац Марио Варгас Љоса, прошлогодишњи добитник и почасни председник жирија, који је овој награди дао име, одлучио је да добитник нове међународне награде за књижевно дело и допринос развоју слободе и друштвеног напретка у свету буде истакнути италијански, европски и светски писац Клаудио Магрис. Чланови жирија били су издавач Предраг Уљаревић и професори књижевности и естетике Александар Јерков, Соња Томовић Шкундрић и Синиша Јелушић. Магрисово дело, у најбољем смислу речи, испуњава главни мото ове награде – да је књижевност пламен који нас и уметничком лепотом и друштвеним деловањем, критичким ставом и креативним односом води ка идеји бољег света и живота у њему, бољег човека и богатијег,

Ризница

26.04.2016 у 17:32

Гостивар

По Горњем Пологу - Иако по правилу јужносрбијанска трговишта имају пробране положаје и необично згодна места, опет су махом тешка за око, за прве утиске. Не само због турских грађевина и осталих неуређености. Окрајци су им бедни, улази до зла бога прљави и страхотни, те је човек већ на првом кораку принуђен на неповољан суд о градићу. Изузетак као да чини лепи Гостивар. Сва три његова главна улаза чиста су и ни мало друкчија од средине, где су тргови и трговине. И овај од Влајинице до Дебра, и онај од Кичева, каогод и онај од Тетова. Лепо су поплочани, без прашине су и шлима, одмах са кућама бољим од многих унутра. То на првом месту, и чини те је први утисак од Гостивара пријатан. Не онакав какав добијате кад улазите у Приштину, Охрид, па и

Ризница

26.04.2016 у 17:26

Чубура – Калемегдан

Чини се да је неко из далека викао и махао разапетим кишобраном јер трамвај, тек што је пошао с почетне чубурске станице, опет зазвонца, шкљоцну и стаде. Кроз влажна и клизавим капљама шарана окна, на којима су се распрскавали зраци сијалица и осветљених налога у хладни, јесењи ватромет, назирала се једна дама како се бори с кишобраном и оделом око блатних и високих степеница на улицу. Она је јетко пребацивала: – Зар не видите и не чујете да долазим? Како је то малтретирање! Помозите ми сад бар да уђем! Отмена спољашност госпође учинила је утисак и на путнике и на кондуктера. Иначе, набусити возовођа задовољио се само неразумљивим гунђањем, а неколико руку пружише се у исти мах да је дигну у кола. Она, задихана, климну само главом, прогура се и седе на прво и једино празно место.

Култура

27.04.2016 у 08:04

Цвета индустрија уграђивања страха

Мало сам се плашила да ће ми Руи Зинк, португалски писац и аутор романа „Уграђивање страха”, с којим су ових дана уредници, преводиоци и критичари издавачке куће „Клио” обишли Србију, тражити да му платим за разговор који сам с њим водила читаво недељно поподне у Београду, и тако прекраћивала кишне сате пред затварање биралишта. Јер Зинк је познат по увођењу многих новитета у португалски културни живот, па је тако тражио од својих уредника да тамошњи писац (Луиз Пачеко) добије хонорар за интервју који ће дати Зинку. „Могу да разговарам са њим, добро га познајем, али он нема новца и треба му платити за рад и време које одваја да би разговарао са мном, онако како се то ради у Америци”, рекао је писац својим шефовима. Био је то први интервју у Португалији, урађен на амерички начин, тако што

Култура

21.04.2016 у 08:25

Мадрид се сећа Андрића и Вука

Специјално за Политику Мадрид – У оквиру недеље књиге, која се у целој Шпанији обележава уочи 23. априла, дана када се претпоставља да је умро Сервантес, прекјуче је отворена изложба „Иво Андрић: писац и/или дипломата” (Ivo Andric: escritor y/o diplomático) и представљено прво издање Вукових народних прича преведених на шпански језик. На Универзитету Комплутенсе у Мадриду, у чијој се библиотеци Филозофског факултета изложба одржава наредне три недеље, том приликом је потписан и начелни споразум о сарадњи са Универзитетом у Београду, у присуству ректора обе академске институције, као и српског амбасадора у Шпанији, Данка Прокића. Изложба о Андрићу, иницијатива амбасаде Србије чији сарадник Ана Милутиновић пуно чини за присуство српске културе у Шпанији, припремљена је у

Култура

16.04.2016 у 08:05

Турска се убрзано креће ка диктатури

Не подржавајте рат и насиље, не судите другима уколико су другачији од вас, поручила је једна од најзначајнијих турских савремених књижевница и активисткиња Оја Бајдар, борац за права Курда, учествујући на новосадском „Прозефесту”, у разговору с младима. У Београду је јуче била гост свог београдског издавача „Дерете”, који је објавио њен први роман у преводу на српски језик Весне Газдић „Изгубљена реч”. Оја Бајдар рођена је у Истанбулу 1940. године, добитница је неких од најзначајнијих књижевних награда у Турској и иностранству. Због свог политичког рада и противљења тадашњој власти седамдесетих година прошлог века Оја Бајдар била је осуђивана, а после војног удара 1971. године провела је у затвору годину и по дана. После следећег војног удара, 1980, Бајдар и њен муж Ајдин Енгин, новинар,

Ризница

14.04.2016 у 16:24

Продавац гробница

Све што је могао да уновчи, и покретно и непокретно, уновчио је, па ипак је увек био празних шака. Док му је покојни отац био чуваран човек те му је оставио и нешто наследства, дотле се у његовој руци није могао никад загрејати новац. Навикао тако да му увек звецка у џепу, он се очајно чупа за косе и крши руке кад нема шта више да прода од очеве оставине. У једноме тако тешком часу, њему пада безбожна мисао на памет: да прода породичну гробницу, од које никакве користи нема, а која му чини још и терет, јер мора да плаћа годишњу таксу за њено одржавање. Отац његов, који му је оставио наследство, једини је почивао у тој гробници и становао је у њој већ пуних дванаест година. То је довољно мира за свакога доброг хришћанина. Њему лично та гробница не треба, јер нема претензија да буде

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

04.07.2026 у 08:32

Дан жалости у Републици Српској

04.07.2026 у 08:30

Лето у Етнографском музеју уз „српског Херкулеса”

04.07.2026 у 08:17

Спашена посада једрилице која се преврнула код Трогира, бродолом без повређених

04.07.2026 у 08:15

Преварили грађане Врања за више од 20.000 евра

04.07.2026 у 08:13

Црногорска полиција расписује награду од милион евра

04.07.2026 у 08:07

Почео референдум у Словачкој, грађани одлучују о пензијама функционера и правосудним телима