Kup.	Prod.	Sred.
117	117.7	117.35
102.72	103.34	103.03
127.02	127.79	127.4

Riznica

07.05.2016 u 22:22

Magarac na pijaci

Pomozi Bog, čaršijo, na obadve strane! Klanjam se vladi, a još više opoziciji, ali ipak najviše vladi i onima što imaju titula i para. Lepo je to, tako mi neba, voziti se na državnim automobilima, biti u upravnim odborima fabrika i banaka, primati mesečno na stotinu hiljada dinara ići na more i u banje. Fina stvar! A još je lepše kad čovek ima tri-četiri kućice, tako na jedno šest spratova, pa ih izdaje pod kiriju, troši na kocku i na trke i toliko još zaštedi da može izdržavati odjednom dve Ruskinje. O, baš sasvim, sasvim, baš sasvim fina stvar! I ja bih voleo da sam neko i imam nešto. Da sam makar cirkuski igrač na konopcu, ali samo da me znaju, da me plaćaju i kažu za me: „Pazi Joksima! Pazi. Boga ti, šta taj zna i kako taj živi!” Kamo moje lepe sreće da sam ja čuven i dobro plaćen

Kultura

05.05.2016 u 20:05

Kako se otključavaju pesničke brave

Poetski i poetički „Rasponi”, nova knjiga uglednog književnog kritičara Bogdana A. Popovića (1936), sadrži deset eseja i pet kritičkih kolaža. U ovoj knjizi, objavljenoj kod beogradskog izdavača Tanesi, autor analizira pesničko delo Jovana Hristića, Borislava Radovića, Ljubomira Simovića, Ivana Gađanskog, Dragana Kolundžije, Mirjane Stefanović, Milutina Petrovića, Miroslava Maksimovića, Simona Simonovića, Marije Šimoković, Slobodana Zubanovića, Duška Novakovića, Novice Tadića, Vladimira Kopicla i Zlate Kocić. U jednoj od svojih esejističkih knjiga Jovan Hristić je zapisao: „Ali ko još čita Borhesa, posle toliko briljantnih studija o njemu?” U kojoj meri književna kritika pomaže književnom delu? Kako kod nas stoje stvari sa zanimanjem šireg kruga čitalaca za pesnička pregnuća, smešno bi bilo

Beograd

29.04.2016 u 10:43

Književni portret Mirjane Danilović

U programu kulture i umetnosti „Slobodno kod Bojića” u Biblioteci „Milutin Bojić”, članovi Društva književnika Beograda priredili su veče pod nazivom „Književni portret Mirjane Danilović”. Lekar, primarijus, pneumoftiziolog, Mirjana (na slici treća sleva) je decenijama prisutna u srpskom književnom svetu. Autor je tri zbirke poezije i romana „Jorgovan za Čajkovskog”. Sinoć su posetiocima književnicu predstavili pisci Gordana Simeunović, Vasa Radovanović i Srđan Simeunović Sendan.

Kultura

28.04.2016 u 18:56

Klaudiju Magrisu nagrada „Književni plamen”

Žiri za dodelu nagrade „Književni plamen”, čiji su osnivači „Nova knjiga” iz Podgorice i nobelovac Mario Vargas Ljosa, prošlogodišnji dobitnik i počasni predsednik žirija, koji je ovoj nagradi dao ime, odlučio je da dobitnik nove međunarodne nagrade za književno delo i doprinos razvoju slobode i društvenog napretka u svetu bude istaknuti italijanski, evropski i svetski pisac Klaudio Magris. Članovi žirija bili su izdavač Predrag Uljarević i profesori književnosti i estetike Aleksandar Jerkov, Sonja Tomović Škundrić i Siniša Jelušić. Magrisovo delo, u najboljem smislu reči, ispunjava glavni moto ove nagrade – da je književnost plamen koji nas i umetničkom lepotom i društvenim delovanjem, kritičkim stavom i kreativnim odnosom vodi ka ideji boljeg sveta i života u njemu, boljeg čoveka

Riznica

26.04.2016 u 17:32

Gostivar

Po Gornjem Pologu - Iako po pravilu južnosrbijanska trgovišta imaju probrane položaje i neobično zgodna mesta, opet su mahom teška za oko, za prve utiske. Ne samo zbog turskih građevina i ostalih neuređenosti. Okrajci su im bedni, ulazi do zla boga prljavi i strahotni, te je čovek već na prvom koraku prinuđen na nepovoljan sud o gradiću. Izuzetak kao da čini lepi Gostivar. Sva tri njegova glavna ulaza čista su i ni malo drukčija od sredine, gde su trgovi i trgovine. I ovaj od Vlajinice do Debra, i onaj od Kičeva, kaogod i onaj od Tetova. Lepo su popločani, bez prašine su i šlima, odmah sa kućama boljim od mnogih unutra. To na prvom mestu, i čini te je prvi utisak od Gostivara prijatan. Ne onakav kakav dobijate kad ulazite u Prištinu, Ohrid, pa i

Riznica

26.04.2016 u 17:26

Čubura – Kalemegdan

Čini se da je neko iz daleka vikao i mahao razapetim kišobranom jer tramvaj, tek što je pošao s početne čuburske stanice, opet zazvonca, škljocnu i stade. Kroz vlažna i klizavim kapljama šarana okna, na kojima su se rasprskavali zraci sijalica i osvetljenih naloga u hladni, jesenji vatromet, nazirala se jedna dama kako se bori s kišobranom i odelom oko blatnih i visokih stepenica na ulicu. Ona je jetko prebacivala: – Zar ne vidite i ne čujete da dolazim? Kako je to maltretiranje! Pomozite mi sad bar da uđem! Otmena spoljašnost gospođe učinila je utisak i na putnike i na konduktera. Inače, nabusiti vozovođa zadovoljio se samo nerazumljivim gunđanjem, a nekoliko ruku pružiše se u isti mah da je dignu u kola. Ona, zadihana, klimnu samo glavom, progura se i sede na prvo i jedino prazno mesto.

Kultura

27.04.2016 u 08:04

Cveta industrija ugrađivanja straha

Malo sam se plašila da će mi Rui Zink, portugalski pisac i autor romana „Ugrađivanje straha”, s kojim su ovih dana urednici, prevodioci i kritičari izdavačke kuće „Klio” obišli Srbiju, tražiti da mu platim za razgovor koji sam s njim vodila čitavo nedeljno popodne u Beogradu, i tako prekraćivala kišne sate pred zatvaranje birališta. Jer Zink je poznat po uvođenju mnogih noviteta u portugalski kulturni život, pa je tako tražio od svojih urednika da tamošnji pisac (Luiz Pačeko) dobije honorar za intervju koji će dati Zinku. „Mogu da razgovaram sa njim, dobro ga poznajem, ali on nema novca i treba mu platiti za rad i vreme koje odvaja da bi razgovarao sa mnom, onako kako se to radi u Americi”, rekao je pisac svojim šefovima. Bio je to prvi intervju u Portugaliji, urađen na američki način, tako što

Kultura

21.04.2016 u 08:25

Madrid se seća Andrića i Vuka

Specijalno za Politiku Madrid – U okviru nedelje knjige, koja se u celoj Španiji obeležava uoči 23. aprila, dana kada se pretpostavlja da je umro Servantes, prekjuče je otvorena izložba „Ivo Andrić: pisac i/ili diplomata” (Ivo Andric: escritor y/o diplomático) i predstavljeno prvo izdanje Vukovih narodnih priča prevedenih na španski jezik. Na Univerzitetu Komplutense u Madridu, u čijoj se biblioteci Filozofskog fakulteta izložba održava naredne tri nedelje, tom prilikom je potpisan i načelni sporazum o saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, u prisustvu rektora obe akademske institucije, kao i srpskog ambasadora u Španiji, Danka Prokića. Izložba o Andriću, inicijativa ambasade Srbije čiji saradnik Ana Milutinović puno čini za prisustvo srpske kulture u Španiji, pripremljena je u

Kultura

16.04.2016 u 08:05

Turska se ubrzano kreće ka diktaturi

Ne podržavajte rat i nasilje, ne sudite drugima ukoliko su drugačiji od vas, poručila je jedna od najznačajnijih turskih savremenih književnica i aktivistkinja Oja Bajdar, borac za prava Kurda, učestvujući na novosadskom „Prozefestu”, u razgovoru s mladima. U Beogradu je juče bila gost svog beogradskog izdavača „Derete”, koji je objavio njen prvi roman u prevodu na srpski jezik Vesne Gazdić „Izgubljena reč”. Oja Bajdar rođena je u Istanbulu 1940. godine, dobitnica je nekih od najznačajnijih književnih nagrada u Turskoj i inostranstvu. Zbog svog političkog rada i protivljenja tadašnjoj vlasti sedamdesetih godina prošlog veka Oja Bajdar bila je osuđivana, a posle vojnog udara 1971. godine provela je u zatvoru godinu i po dana. Posle sledećeg vojnog udara, 1980, Bajdar i njen muž Ajdin

Riznica

14.04.2016 u 16:24

Prodavac grobnica

Sve što je mogao da unovči, i pokretno i nepokretno, unovčio je, pa ipak je uvek bio praznih šaka. Dok mu je pokojni otac bio čuvaran čovek te mu je ostavio i nešto nasledstva, dotle se u njegovoj ruci nije mogao nikad zagrejati novac. Navikao tako da mu uvek zvecka u džepu, on se očajno čupa za kose i krši ruke kad nema šta više da proda od očeve ostavine. U jednome tako teškom času, njemu pada bezbožna misao na pamet: da proda porodičnu grobnicu, od koje nikakve koristi nema, a koja mu čini još i teret, jer mora da plaća godišnju taksu za njeno održavanje. Otac njegov, koji mu je ostavio nasledstvo, jedini je počivao u toj grobnici i stanovao je u njoj već punih dvanaest godina. To je dovoljno mira za svakoga dobrog hrišćanina. Njemu lično ta grobnica ne treba, jer nema pretenzija da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost