Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: село

Србија

03.11.2016 у 21:00

Коштунићи, село без сокака

Горњи Милановац – Ако је сокак сеоски земљани пут којим се, у три од четири годишња доба, не може проћи суве обуће – а тако и јесте – онда су, синоћ, Коштунићи под Равном гором „испратили у историју” последњи свој сокак. Док је машина „финишер” покривала асфалтом преостале квадрате поваљаног туцаника у засеоку Мирковићи, Коштунићани су затезали црвену пантљику преко још врућег коловоза: ваљало је ритуално обележити рађање савремене саобраћајнице, дуге 1,2 километра и широке четири метра. Троје најстаријих житеља села, они који су овде деценијама извлачили ноге из сокачког глиба, завештавају асфалтни пут својој деци и унуцима, свечано пресецајући врпцу. Част је указана Драгославу Томовићу (90), Радмили Весковић (84) и Миленку Мирковићу (86), сви заједно – 260 година! Са

Економија

17.09.2016 у 19:36

Награђене новинарке „Политике”

Жири Међународног фестивала новинара „Село-прес” доделио је у Богатићу награду „Златно зрно Србије” у категорији новинара штампаних медија новинарки „Политике” Ивани Албуновић, за аналитичке текстове о селу и пољопривреди објављене на страницама нашег листа. Такође, за неговање културне баштине села на странама „Политикиног” „Магазина”, специјалну награду фестивала добила је новинарка Дана Станковић. Признања лауреатима фестивала „Село-прес” уручио је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и заштите животне средине у Влади Србије. Награду за животно дело добио је Бранислав Гулан, новинар у пензији, за вишедеценијски аналитички и истраживачки новинарски рад у области села и пољопривреде, чије је стваралаштво објављено у више књига и публикација. Награду „Златно зрно Србије”

Србија

05.09.2016 у 18:00

Ђорђе Чварков прећутао Немановце

Нови Сад – Путник који из Новог Сада крене ка Темерину лако ће пронаћи пут до Пејићевих салаша, мада уз главни друм који даље води до Бечеја нема ничега што би указивало да се у близини налази насеље које су прославиле приче из ТВ серије „Државни посао”. На раскршћу с кога ће намерник, после петнаестак минута вожње, скренути десно па се спуштати уским путем уз пространи зелени рит, нема ниједног билборда популарног хумористичког серијала, а виђани су и такви около по Новом Саду. Ни трага плакату Уједињених бачких пилићара Ђорђа Чваркова, лика из серије, родом с Пејићевих салаша, а Војвођанина по професији, преко кога смо упознали и његову бабу, фрау Шиловичку и чика Жику. Једино саобраћајна табла, а на табли два назива. Главни архиватор Чварков прећутао је да место има два имена:

Економија

10.08.2016 у 16:14

Нови правилник за подршку развоју сеоског туризма

Министарство пољопривреде и заштите животне средине објавило је данас Нови правилник за подршку развоју руралног туризма. Према том правилнику, право на коришћење подстицаја у складу са законом којим се уређују подстицаји у пољопривреди и руралном развоју и Правилником о подстицајима за унапређење економских активности на селу кроз подршку непољопривредним активностима имају физичко лице - носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, предузетник и правно лице.

Друштво

08.08.2016 у 09:22

На Светог Илију са славарима Завојцима и њиховим потомцима

Житељи села Завој имају две заветине. За прву тугују, другој се радују. Прва им пада 26. фебруара, у дан када је 1963. године одрон земље запречио ток потоку Височици те је настало језеро које је потопило село, а друга је 2. августа, на Светог Илију, када се Завојци с потомцима сакупе поред старог записа на Селишту, на заравни бескрајна три километра врлетним путем уз планину удаљеном од бране, језера и негдашњег села. За Височицу се одувек знало да је питом поток, осим у пролеће, када се изметне у горопадну стихију коју је немогуће зауздати. Умели су с њом, али не и с одроном. Када то беше, добро је те су сви сељани, њих из тристотинак домаћинстава, изнели живе главе. Завојско језеро је дугачко тринаест километара и највеће је у овом делу Србије. Најдубље је над потопљеним селом,

Србија

17.07.2016 у 21:05

Траже се чобани с препоруком

Долово – Најпознатије овчаре јужног Баната, доловачке, муче многе бриге. Списак проблема почиње са јаловошћу оваца и мањком овнова, па струка упозорава да је угрожен опстанак аутохтоне расе – цигаја, на коју су Банаћани посебно поносни. Листа се наставља питањем коме продати јагњад и вуну и како пашњаке одбранити од претварања у њиве, а буде овде и предавања стручњака како би се овчари мало тргли из апатије. Али, краљица свих проблема је несташица чобана. Стара тема, сада и са новим заплетом. Ствар је дошла дотле да и упркос чињеници да је број оваца у доловачком атару опао, са 20.000 на једва хиљаду, ни њих нема ко да чува. Није тајна да овог посла у данашње време ретко ко хоће да се прихвати, у Долову се чобани могу набројати на прсте једне руке, али је новина да се потакнути причама

Друштво

05.07.2016 у 11:00

Нема Раде да се чује, верила се па болује

Брестовац, заселак на Голији – Милоје Стеванић (70) иде у сусрет намернику, пружа жуљевиту десницу, триред се целива „у образе бијеле” и каже: „Тешко кући ђе нико не дође и ђевојци која сама пође”. Има ли учевније добродошлице под овом капом него у Брестовцу на Голији, где је, на освојеном избрешку и свом комаду планине, овај човек господар тишине и снегова. Гредом, није баш било безбели. Од Ивањице ка југу ваља савладати 36 километара, с почетка асфалтом а после беспутно, пребродити 22 воде и потока без брвна и ћуприје, јер у ово доба бистрици крстаре по својој нарави и често режу нејаки друм. У Саковићима, надомак голијског врела Моравице, испод шиндре излази најпре дечак па домаћин. Старији се зове, касније смо сазнали, Станимир Шубарић, наздравља добар дан и божју помоћ и, мада

Србија

27.06.2016 у 15:00

Порез у Трудову курјак узима

Трудово код Нове Вароши – Поглед са узвишења у селу Трудово на прелепо Златарско језеро, планински бисер окружен четинарима, начас одведе на помисао да сте негде у швајцарским Алпима. Али отрежњење брзо наступи чим у видокруг уђу ретка преостала трошна здања у селу, пропао макадамски пут, урушен кров на школи, одавно затворена једина сеоска продавница... Некад са преко 300 житеља, данас планинско Доње Трудово, које припада општини Нова Варош, нема више од седамдесетак становника. На умору је, као и многа планинска села у овом делу Србије. Остали су у њему остарели, везани за родну кућу и зов планине. Само они који могу да живе у споју с природом и њеним ћудима, спремни да путују и по двадесетак километара до најближе продавнице. – Ми смо овде у Доњем Трудову, има и Горње и Божетићко

Србија

21.06.2016 у 19:30

Етно-село под Равном гором спремно за госте

Коштунићи – На вештачком језеру у Туристичко-рекреационом центру „Момчило Чековић” у Коштунићима, етно-селу под Равном гором, отворена је сезона купања. Први је пробио лед Синиша Трифуновић (59), држављанин САД, који од десете године живи у Лос Анђелесу. Будући да је наше горе лист, Синиша са супругом Божаном сваке године лето проводи у Србији. Каткад му се придруже деца и унучад. Овога лета је открио Коштуниће као место дивне природе и добре домаће кухиње, како рече, идеално за одмор човека са асфалта вишемилионског града. – Деца су ми рођени Американци, али са јаким осећањем припадности српским коренима. Сувишно је да истичем да одлично говоре српски. Син се оженио Београђанком и хтео је пошто-пото да свадбује у Србији. Свадба је била у Чачку, а међу сватовима и 50 његових другарица

Друштво

29.05.2016 у 22:00

У Бањској Србе сабира Свети Никола

Бањска, Вучитрн – „’Ајде, ’ајде, молим те са мном, да видиш моју школу, да ти покажем где ја седим, ајдееее...”, готово молећиво, вукао нас је за рукав малени Вук, седајући на бицикл који му је отац недавно купио. „Па, била сам, Вуче, је л’ може други пут”, несвесно рекох црнокосом осмогодишњем дечаку бистрих крупних очију, који се већ стуштио бициклом ка реци, тамо ка школи, где је једини ђак у сва четири разреда четворогодишње школе „21. новембар”. За Вуком Данчетовићем кренуо је и пас Бони, његов верни, свакодневни пратилац, опасни питбул, од чијег присуства крв у пете силази. „Не бој се, миран је, неће он никог. Он је Бони, али га ја зовем Хаски”, одзвања Вуков гласић док нам се од страха мути у глави. Школа, донација Новог Сада и Бечеја, збратимљеног са селом Бањска,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 19:30

Швајцарска полиција испалила сузавац на демонстранте у Женеви

14.06.2026 у 19:28

Милован Веснић победио, Ђорђе Веснић после удеса освојио друго место

14.06.2026 у 19:27

Споразум с Ираном могућ упркос израелским нападима

14.06.2026 у 19:25

Ректор Ђокић седео у Хиландару док су верници стајали

14.06.2026 у 19:19

Кина већ обучава руске војнике за рат у Украјини

14.06.2026 у 19:15

На корак до трећег светског рата