Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Колумнисти

07.11.2017 у 08:00

Куда је отишао национализам?

Уредник сајта „Двоглед“ ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

15.08.2017 у 08:00

Tвитерашка утеха

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

25.04.2017 у 08:00

Православни протестанти

Надам се да се сви сећају да је актуелни премијер и изабрани председник пре коју годину често хвалио Макса Вебера и његову тезу о благотворном утицају протестантске етике на богатство народа и дух капитализма. Протестантска етика се у премијеровој интерпретацији, додуше, сводила на култ рада, често понављане тврдње о спремности да се ради цео дан, толико пуно да се грађани морају примати у 5 ујутро, пошто за касније сусрете нема термина. Иако се протестантизам – према Веберу – односио према раду и успеху на овом свету заиста као према знаку божије милости и испуњења човекове сврхе, то није све што је обележавало дух протестаната 16. и 17. века. Код нас се иначе о протестантизму и мало прича и мало зна. Махом сматрамо да је протестантизам неки мали неспоразум на ,,Западу”, али

Колумнисти

28.03.2017 у 08:00

Замисли Србију

Избори иду, а с њима и могућност да се нешто од наших замисли посредно пренесе у стварност. Можете да замислите Србију какву желите и да онда у односу на ту слику одмерите кандидате. Желите ли Србију каква је сада? Не мислим на пејзаж и људе, климу и место на мапи на југу Европе, него на њене обичаје и институције. Ја бих замислио Србију нешто другачију од ове каква је данас. Замислите Србију у којој постоји независна судска власт која нам гарантује да ће макар свима познат и крупан криминал бити кажњен. У којој су вам барем неке судије познате јер знате да су заштитили закон и грађане и онда када то није било лако и онда када се извршна власт томе противила. Замислите Србију у којој власт мора да се креће у оквирима закона, а не да га прилагођава себи како јој се прохте. Уредник

Колумнисти

01.03.2017 у 08:00

Пометња на левици

Када су се, у априлу прошле године, завршили парламентарни избори, било је јасно да је следећи задатак проевропске опозиције да се припреми за председничке изборе. Пошто су ти избори такви да имају други круг и да би се у тај други круг требало квалификовати, тај императив је налагао сарадњу међу странкама, пошто су барем три коалиције, односно покрета ове политичке оријентације били на око пет-шест одсто гласова. Ове странке бисмо могли, веома условно, назвати левим. Не због тога што су у питању заиста леве странке, већ зато што ипак стоје лево од владајућих странака и националистичке опозиције. Левице која би била политичка и економска левица код нас практично нема. Покрет Левица Србије, у овом периоду од прошлих избора до данас, како се чини, није значајније повећао утицај на

Колумнисти

22.06.2016 у 08:05

Ауторитарни неред

Ауторитарност се код нас традиционално повезује са „радом, редом и дисциплином”. Ауторитарни поредак је некада почивао на крутом моралном систему и на развијеној филозофској теорији која је тражила чак и статус науке. Укратко, ауторитарност је била уско повезана са системом правила и служила је томе да се тај ред одржи. Та ауторитарност одавно више не постоји. Да је уместо реда дошло време нереда, озваничили смо и ратовима током деведесетих. У међувремену, међутим, постали ни демократско ни толерантно друштво. Ауторитарност је још увек ту, иако су и крути морал и званична идеологија нестали. У последње време, власт се у Србији концентрисала око једне личности која заузима ауторитарни центар. То је својевремено постало очигледно и кроз праксу брецања на министре у току седнице владе

Шта да се ради

16.02.2014 у 15:00

Болни резови и камен мудрости

У филму „Газда Груја и камен мудрости” постоји камен који има таква својства да, ако ударате главом о њега, постајете мудрији. Камен су најпре испробали Чеда и Боле и ефекат је био да су почели да имају модерне идеје о миру и људским правима. Успут су почели да играју шах и да баш не слушају свог газду. Он их онда пита колико су пута ударили главом о камен, о они одговарају: „Трипут. Нисмо...

Остали коментари

19.03.2008 у 22:00

Суочавање са реалношћу

Судећи по фреквенцији са којом се помиње, суочавање са реалношћу је главни проблем Србије. Барем део јавне сцене сматра да је оно нужан и ефикасан начин да се у Србији нешто промени. И заиста, суочавање са реалношћу не може бити нешто небитно, само је питање да ли тај појам сви схватају на исти начин. Постоји једно уврежено мишљење за које је пример суочавања са реалношћу признавање...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: милутиновић владимир