Таг: садмз

Имао сам, игром судбине, срећу да заједно са још пар хиљада унезверених и пренеражених, изађем из Светског трговачког центра тог чудног јутра. Никоме нисам спасао живот. Нисам, осим једног једноставног чина обичне пристојности, чак никоме ни помогао. Једноставно сам изашао. Железничка станица је била у подруму, шест спратова испод површине. Мој воз је, као и сваког јутра, стигао 15 минута пре...

Док је мој приватни авион рулао пистом аеродрома Ниш пробудио сам се из лаког сна или дубоког размишљања, нисам знао шта је то било. Опет по ко зна који пут враћала ми се година када смо Нада, моја жена и ја напустили тадашњу Југославију. Упутили смо се у авантуру, на пут у непознато. Ех да смо тада знали ово што сада знамо... Имали смо понуде од шпанских агенција за продају кућа и станова...

Бен (Benjamin) има 10 година. Низак је али јак. Набијен. Рођен у Кливленду, мајка Иркиња (Jennifer, звана Џен) а отац Јеврејин (David). Како то већ треба, страствен је и пргав на мајку и педантан и упоран на оца. Доселили су се у Њу Џерси после пар успутних станица, и настанили у кући из 1844. са извитопереним подом, циглом озиданом пећи и поткровљем насељеним духовима. Упознали смо се пре...

Чини се да на сунчаном и топлом дану нема лепшег, мирнијег и савршенијег места за одмор од једног од острва са овог архипелага. Острва Светог Јована, која се налазе на почетку фјорд залива “Puget Sound” на америчком пацифичком северозападу су на два сата вожње далеко од Сиетла. Позната су по својој лепоти, нетакнутој природи и временом су постала место где локално становништво које...

Понекад свратим на ову рубрику да би са уживањем прочитао нешто на нашем лепом српском језику ... До сада нисам наишао на разочарање, посебно од аутора из млађих генерација имиграната који су успели да одрже свој матерњи језик упркос утицајима језика средине у којој су се нашли. Али, по оној народној “у божијој башти има нас свакојаких” има и нас који смо и те како обогаћени...

Сваког јуна, позовем друштво да играмо баскет испред моје гараже. Скупе се Кубанци, Ирци, Јевреји, Италијани, пар Грка, а бога ми и по неки Американац. И, наравно, мајстори кошарке, Срби. Праве Уједињене Нације у малом. Зашто јуна? Имам своје разлоге, други пут о томе. А и зато што је време лепо. На свеже млеко мирише дан, птице певају на сав глас. Кад се позивају гости, треба и да се...

Ето, под старе дане, заинтересовах се за теорију еволуције. Можда је то због непрекидног крекетања – у Америци, као и у Србији, „нас и американаца 300 милиона“ – о такозваној теорији о Интелигентном Дизајну, можда због латентне гриже савести јер сам у средњој школи мрзео биологију, а био заљубљен у професорку биологије, можда једноставно од дуга времена, не знам. Па...

Да ли си икада имао осећај да са неким разговараш а да те саговорник не разуме, не због другачијег језика или различитих обичаја, него просто за инат, као језива равнодусношт која избија из леденог погледа једне круте и каљаве културне баштине препуне богаза и просветитељских намера предака? Да ли си се икада осетио дубоко понижен и испљуван изразима сажаљења и лажног саосећања људи око тебе...

О Америко – чемерико, шта сам ја Богу скривио, мислим се ја док тражим одговор на немогуће питање – где је боље, у отаџбини или „тамо далеко“? Рођен сам и одрастао у несрећној Босни. Бивша браћа су нас, испоставило се са правом, звала „глупи Босанци“. Прво нас посвађали, да би се ми поклали међу собом за туђе масло, а затим нам увели санкције и затворили...

Ово је мрачна прича на офуцану тему на коју се лако пише и која се радо чита. Али оно шта писац хоће да каже, драги читаоче, и због сумње у своје књижевне способности овако банално, на почетку, објашњава, је нешто друго: да ни једна друштвена конструкција, ма колико рогобатна и суманута („отуђена“ је технички термин који сам ја учио у школи), не постоји сама од себе, у вакууму, већ...