Таг: немачка мз

Никада нисам мислио да ћу живети у Немачкој. Прва сазнања о Немцима стекао сам из партизанских филмова и серија. Ту сам научио неке од карактеристичних немачких речи: "Schwein" (свиња), "Los!" (крећи!) и "Ausweis" (исправа). Морам да признам да се и дан данас штрецнем кад чујем неку од тих речи, што се доста ретко дешава. На пример, недавно су ми у продавници...

Инспирацију за овај текст нашао сам у рубрици „Погледи” Политикиног Интернет-издања читајући чланак господина Јакшића „Музеј или будућност”. Одличан чланак, веома ми се допао! Лично ме је погодио, а објаснићу вам и зашто: Живим на километар од некадашњег Берлинског зида (дугог скоро 168 километара) у бившем Америчком сектору подељеног Берлина. Често викендом џогирам...

Вратити се у град рођења, у коме сам живео, након 18 година, отворити га као кутију играчака, илузија, поставити те старе заборављене предмете на сцену малога театра живота у коме смо харлекин … то се зове успомена и тужбалица. Речено ми је да морам обавезно отићи у жупанијско "истурено одељење" за мањине, којима су дужни заменски доделити квадратуру становања. Наивно се...

Криза је, није да није... Проблеми у светској економији. Медији нас затрпавају свакојаким извештајима и прогнозама. И што више пратимо вести, у ствари, све мање знамо о самој ствари. Јер последице можда и јесу највеће у економској сфери, која је и онако једна непредвидива делатност, а прави узроци наравно као и увек леже много дубље. Нама остаје само страх и несигурност као дериват инфлације...

Има једна ствар по којој су Авганистан, Бутан, Хаити, Либан, Непал, Северна Кореја, Вануату и Немачка јединствени у свету. И већина становништва Немачке би учинила све да тако и остане. Шарено друштво, да шареније не може бити, рекло би се, ништа их не може спојити. А може. Банално, спаја их одсутство генералног ограничења брзине на путевима. Наравно, од Авганистана до Вануатуа природа (под...

Након тачно осам година поново у брзом возу за Берлин. Сећам се како ме је тада одушевио раскошан ICE са кљуном попут авиона, како ме је задивила брзина од око 250 км/ч, иако је касније било прилике и за брже возове у Јапану. Тада је, само две недеље пре једног пријема у Берлину, све почело у једној јужној немачкој покрајини, а ето, још увек траје…Само што ми нисмо оно што смо били...

Немам баш често прилику да се опустим. Радим инжењерски посао, гајим децу. Но оно што је “тамо далеко” готово немогуће, овде је ипак оствариво захваљујући богатом и добро организованом друштву – преживљавам напорну свакодневницу. Ретки тренуци када имам мало више времена за себе су мањи и већи распусти које деца делом проводе у домовини код родбине. Ипак, иако...

Чика Перу сам познавао годинама. Упознао сам га још када сам стигао овде у Берлин. Раније смо се интензивније дружили, скоро сваког петка увече код Хелге на пиву. Много ми је значио у тој првој фази када се човек осећа тако усамљен. Касније смо се ређе виђали, стигле су неке нове обавезе. Сада не знам где је. Знам да му је син у Минхену. По жениној смрти се преселио негде, није се ни чак...

У мање регулисаним илити уређеним срединама, мањак опште прихваћених норми итд (писаних и неписаних) промовише закон јачега, богатијег, са бољим везама (однос према слабијима одсликава ниво развоја сваке заједнице), итд . Гледано са стране и из пристојне удаљености (мерено времеnски у годинама и просторно у 1.000км ), та спонтана хаотичност претвара се у илузију или привид слободе....

Фебруар  деведесет и неке, стојим по ко зна који пут у ,,обору" испред Амбасаде СР Немачке .Размишљам у себи хоћу ли овај пут добити ту  туристичку визу ,кључ за излаз у свет.Тек што сам се био  одужио отаџбини, шушкало се  биће опет дима. Мени је тада у двадесетпрвој, рата било преко главе.Био сам жељан свега а највише слободе. На шалтеру ми вратише пасош и...