Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: мозаик

Магазин

11.05.2020 у 20:00

Седамдесет пет година спортског друштва „Црвена звезда”

Спортско друштво „Црвена звезда” основано је 4. марта 1945. године и од тадашњих осам секција (фудбал, кошарка, атлетика, одбојка, пливање, веслање, стони тенис, шах) данас се развило у изузетну спортску породицу од 36 клубова (фудбалски, кошаркашки, одбојкашки, ватерполо, џудо, рукометни, атлетски, тениски, веслачки, женски кошар-кашки, стрељачки, мачевалачки, стонотениски, хокејашки, пливачки, шаховски, женски ватерполо, боксерски, Црвена звезда Гинис, кик бокс, карате, бициклистички, куглашки, ауто и картинг, бриџ, теквондо, рагби лига, београдски рагби, клуб дизача тегова, боди билдинг, женски рукометни, клуб малог фудбала, скијашки, женски фудбалски, рвачки и голф). Спортско друштво „Црвена звезда” у правом смислу те речи данас представља један од најпознатијих спортских брендова,

Магазин

04.05.2020 у 18:00

Седамдесет пет година југословенског спортског друштва „Партизан”

Југословенско спортско друштво „Партизан” основали су победници над фашизмом – партизани, по угледу на сродне спортске узоре у другим земљама. На првом послератном свеармијском првенству, лета 1945. године, рођена је идеја да се, под окриљем Армије, најпре формира фудбалски клуб. Недуго затим, 4. октобра исте године, при данашњем Дому Војске у Београду основан је „Партизан”, као Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије. У оквиру друштва формиране су фудбалска, кошаркашка, атлетска, одбојкашка и шаховска секција које су, временом, придруживањем нових спортских грана прерастале у клубове, којих „Партизанова” породица данас има 24. Остало је забележено да су први наступ имали фудбалери, 6. октобра 1945. године, на утакмици против селекције Земуна, у којој је „Партизан”

Магазин

06.04.2020 у 18:12

Европска заштита природе (2)

Предео изузетних одлика „Варденик – Стрешер” Налази се у југоисточној Србији, у оквиру подручја Власине и Крајишта, највећим делом обухвата планину Варденик са највишим врхом Велики Стрешер (1.876 м). Рељеф планине Варденик настао је у дугом временском раздобљу под утицајем сложених геолошких и геоморфолошких процеса. Флору подручја одликује велика биолошка разноврсност са укупно 414 биљних врста. Овај мали простор настањује 12,3 одсто укупне флоре Србије, при чему 10 одсто чине ендемични таксони. Подручје карактерише присуство 54 дрвенасте и жбунасте врсте од којих је осам у статусу „заштићена врста”: мечја леска (Corylus colurna), бреза (Betula pendula), клека (Juniperus communis), дивља ружа (Rosa canina), ситнолисна липа (Tilia cordata), бели глог (Crataegus monogyna), дрен (Cornus

Магазин

30.03.2020 у 20:38

Европска заштита природе (1)

Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић – Троноша” Простире се на територији од 1802,57 ха. Природне вредности подручја чине очувани комплекси аутохтоних сладуново–церових и других шума док је, од укупно 145 врста биљака и животиња, 83 заштићено, а 62 припадају категорији строго заштићених. Приобални појас водотокова је станиште водоземаца и гмизаваца са 11 заштићених врста. Од фауне птица издваја се присуство средњег детлића (Дендроцопос медиус), русог сврачка (Ланиус цоллурио) и виноградарске стрнадице (Ембериза хортулана), као врста од међународног значаја. У фауни сисара забележено је 52 врсте, а фауна слепих мишева представљена је са 18 строго заштићених врста. На основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије за подручје „Културни предео Тршић – Троноша”, Влада

Магазин

30.03.2020 у 10:17

Лампа „Ода”

Занимљив ефекат великог светлећег балона у соби, на столу, на комоди, у углу просторије. Постављен на лагану металну конструкцију која служи као стабилан ослонац, овај балон делује готово лебдећи у простору. Дизајнер је успео да оствари синтезу неупадљивог држача и ефектно наглашеног светлећег балона на начин који балону даје апсолутну предност. Иако чврсто стоји у загрљају металних носача, изгледа као да ће сваког часа полетети. Тај визуелни ефекат чини ову лампу необичном и флуидном упркос њеној стабилној конструкцији. А конструкција је више него једноставна, логична и обична. Четири вертикале и четири укрштене хоризонтале готово да су образац за постоље које је спремно да прими било какав терет на врху. Та безгрешно чврста форма прима у своје окриље фрагилни балон који штити сијалицу и

Магазин

23.03.2020 у 21:00

Градови Србије (2)

Чачак Чачак је град који се сврстава међу веће градове у Србији, са препознатљивом архитектуром и богатим споменичким наслеђем. У граду Чачку се налазе бројни споменици културе, сакрални објекти и установе културе од националног значаја – Народни музеј, Храм Вазнесења Христовог из 12. века, Уметничка галерија „Надежда Петровић”. Познати археолошки локалитети и културно-историјски споменици у Чачку су Римске терме, Меморијални комплекс на брду Љубићу, Споменик ратницима Првог светског рата – Четири вере. На територији града Чачка налазе се занимљиве и атрактивне туристичке дестинације: Овчарско-кабларска клисура – предео изузетних одлика, подручје са рељефом кога карактеришу предели богати речним токовима, језерима и разноврсном флором и фауном, манастирима из средњег века,

Магазин

22.03.2020 у 22:36

Обичне ствари за свакодневну употребу

Ови држачи за винске боце не би били ништа посебно да их није дизајнирао водећи британски дизајнер познат по томе што је дизајнирао комплетан систем трамвајског саобраћаја у великом граду какав је − Хановер у Немачкој. Шта то раде модерни индустријски дизајнери? Или боље речено шта све не раде? Британац Џаспер Морисон је презапослен. Дизајнира саобраћајне системе, столице и полице, „oп-ла” сточиће за послуживање, кваке за ентеријер, држаче за вино, сервисе за доручак, ручак и вечеру, кутије, флаше, чаше, кашике, виљушке, ножеве... Његов свет је „Свет без речи”, бар без оних сувишних, јер „ствари говоре саме за себе − или су вам на услузи, или су вам потребне или − шта ће вам”. Да не ради сјајно свој посао не би био ангажован од водећих светских наручилаца какви су на

Магазин

17.03.2020 у 18:07

Црвена салата из свемира

Aстронаути су годинама током боравка у свемиру носили сву потребну храну са земље. Међутим, жеља за конзумирањем свеже хране мотивисала их је да се окушају у свемирском повртарству. Напоран рад се исплатио, а награда је стигла у облику свеже салате која ће да им обогатити трпезу, пренео је „Њујорк пост”. Салату су први пут успели да култивишу од 2014. до 2016 године, а може се слободно рећи да је то револуционарни догађај, јер ће астронаути убудуће моћи здравије да се хране током боравка ван Земље. Када су научници тестирали земаљску салату и салату из свемира установили су да обе имају иста својства. Имале су исти ниво хранљивих материја и антиоксиданаса. Даљом анализом ДНК утврдили су да су идентичне. Ипак, ово је само један мали корак на дугом путу пре него што астронаути

Магазин

17.03.2020 у 08:51

Градови Србије (1)

Крушевац Крушевац је град изузетно богатог културно-историјског наслеђа. Историја је у овом граду почела да се исписује давне 1371, када је кнез Лазар саградио Крушевац, одабравши га за своју престоницу. У оквиру комплекса Лазаревог града, налази се црква Лазарица, коју је кнез Лазар посветио архиђакону и првомученику Стефану – заштитнику династије Немањића, а у славу свог прворођеног сина Стефана. Ту се српска војска причестила пред одлазак у Косовски бој. Недалеко одатле, на Тргу деспота Стефана, 2018. је постављен споменик кнегињи Милици, дело академског вајара Зорана Ивановића. У Крушевцу је и једно од најлепших архитектонских остварења с почетка 20. века, зграда Начелства, са својом раскошном унутрашњошћу. Мозаички комплекс „У славу Крушевца”, дело Младена Србиновића, инспирисан

Магазин

16.03.2020 у 08:47

Облакодерски ормар

Како дати једном обичном сандуку, као што је то на пример − ормар, намењен одлагању ствари, упечатљив изглед којим ће се дистанцирати од баналности? Сваки ормар било краљевски било сеоски у ствари је остава у коју слажемо одећу, постељину, одевне ситнице, лично рубље, књиге, драгоцености, успомене... све оно у кући и што нам треба и што нам не треба. Прегледности ради, за унутрашњост ормара осмишљене су разне преграде, полице и фиоке. За спољашњи изглед задужени су примењени уметници и дизајнери који од сандука треба да направе намештај чија ће фасада бити допадљива, привлачна и у складу са осталим предметима у соби. Стилски ормари имају на својим фасадама декоративне детаље, розете, гирланде, цвеће, који прате актуелни стилски правац у ентеријеру. Али шта да раде архитекти и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом

13.06.2026 у 23:02

Више десетина хиљада људи учествовало на Прајду у Бугарској и Румунији

13.06.2026 у 22:39

Бојић: Улажемо огромне напоре да страдање Срба препознају у свету

13.06.2026 у 22:37

Рубио: Сви бродови у Ормуском мореузу морају да следе наредбе САД