Обичне ствари за свакодневну употребу

Ови држачи за винске боце не би били ништа посебно да их није дизајнирао водећи британски дизајнер познат по томе што је дизајнирао комплетан систем трамвајског саобраћаја у великом граду какав је − Хановер у Немачкој.

Шта то раде модерни индустријски дизајнери? Или боље речено шта све не

раде? Британац Џаспер Морисон је презапослен. Дизајнира саобраћајне

системе, столице и полице, „oп-ла” сточиће за послуживање, кваке за

ентеријер, држаче за вино, сервисе за доручак, ручак и вечеру, кутије, флаше, чаше, кашике, виљушке, ножеве... Његов свет је „Свет без речи”, бар без оних сувишних, јер „ствари говоре саме за себе − или су вам на услузи, или су вам потребне или − шта ће вам”.

Да не ради сјајно свој посао не би био ангажован од водећих светских

наручилаца какви су на пример, Алеси, Магис, Розентал, Капелини, Витра, Ровента...

Кухиња је место у породичном стану које је најпосећеније од стране укућана или њихових гостију, уколико се ради о тзв. опен-спејсу, при  чему су кухиња, трпезарија и дневна соба без баријера или преграда. Све се види, све треба да је оку пријатно.

Постоје ствари у нашем окружењу за које мислите да је о њима већ све

речено, да вас више ништа не може изненадити. А постоје и оне за које

мислите да нема потребе да нам било шта ново кажу.

Боцама за вино је, на пример, довољан стабилан ослонац да би лежале у

хоризонталном положају, до употребе. Али и најобичнији ослонац има своје захтеве у виду стабилности, материјала, облика, величине, лакоће ношења од оставе или подрума до стола, уз то треба и лепо да изгледа, али да не буде толико претенциозан да засени лепоту онога што носи, у овом случају вина и етикета које о вину говоре.

И кад помислите да је све речено, дизајн је ту да вас подсети да још увек има нешто ново да вам каже.

 Џаспер Морисон

Британски дизајнер, рођен је 1959. године у Лондону. Одрастао је у Лондону и Њујорку. Завршио је студије на Конгстон политехници и Краљевској уметничкој академији у Лондону. Као сасвим млад студент, био је одушевљен минимализмом модернистичког намештаја у канцеларији свога деде, као и намештајем Ејлин Греј. Инспирисали су га пионири модернизма и Бакминстер Фулер, Жан Пруве и Ле Корбизије. Године 1986, по завршетку студија, отвара сопствени Дизајн студио у Лондону, где почиње да негује сопствени стил са одређеном дозом елеганције и уздржаног хумора. Ширина знања и радозналост омогућили су му свестраност у бављењу дизајном у најширем смислу речи, од саобраћајних структура до најобичнијих предмета ,као што су послужавници или апарати за кафу. Постаје тражен и респектабилан у бројним светским фирмама. Касније је био заинтересован и за идеје италијанске постмодерне групе „Мемфис”. Од 2000. године, има свој

Дизајн студио и у Паризу, тако да живи и ради између Лондона и Париза.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs