Obične stvari za svakodnevnu upotrebu

Ovi držači za vinske boce ne bi bili ništa posebno da ih nije dizajnirao vodeći britanski dizajner poznat po tome što je dizajnirao kompletan sistem tramvajskog saobraćaja u velikom gradu kakav je − Hanover u Nemačkoj.

Šta to rade moderni industrijski dizajneri? Ili bolje rečeno šta sve ne

rade? Britanac Džasper Morison je prezaposlen. Dizajnira saobraćajne

sisteme, stolice i police, „op-la” stočiće za posluživanje, kvake za

enterijer, držače za vino, servise za doručak, ručak i večeru, kutije, flaše, čaše, kašike, viljuške, noževe... Njegov svet je „Svet bez reči”, bar bez onih suvišnih, jer „stvari govore same za sebe − ili su vam na usluzi, ili su vam potrebne ili − šta će vam”.

Da ne radi sjajno svoj posao ne bi bio angažovan od vodećih svetskih

naručilaca kakvi su na primer, Alesi, Magis, Rozental, Kapelini, Vitra, Roventa...

Kuhinja je mesto u porodičnom stanu koje je najposećenije od strane ukućana ili njihovih gostiju, ukoliko se radi o tzv. open-spejsu, pri  čemu su kuhinja, trpezarija i dnevna soba bez barijera ili pregrada. Sve se vidi, sve treba da je oku prijatno.

Postoje stvari u našem okruženju za koje mislite da je o njima već sve

rečeno, da vas više ništa ne može iznenaditi. A postoje i one za koje

mislite da nema potrebe da nam bilo šta novo kažu.

Bocama za vino je, na primer, dovoljan stabilan oslonac da bi ležale u

horizontalnom položaju, do upotrebe. Ali i najobičniji oslonac ima svoje zahteve u vidu stabilnosti, materijala, oblika, veličine, lakoće nošenja od ostave ili podruma do stola, uz to treba i lepo da izgleda, ali da ne bude toliko pretenciozan da zaseni lepotu onoga što nosi, u ovom slučaju vina i etiketa koje o vinu govore.

I kad pomislite da je sve rečeno, dizajn je tu da vas podseti da još uvek ima nešto novo da vam kaže.

 Džasper Morison

Britanski dizajner, rođen je 1959. godine u Londonu. Odrastao je u Londonu i Njujorku. Završio je studije na Kongston politehnici i Kraljevskoj umetničkoj akademiji u Londonu. Kao sasvim mlad student, bio je oduševljen minimalizmom modernističkog nameštaja u kancelariji svoga dede, kao i nameštajem Ejlin Grej. Inspirisali su ga pioniri modernizma i Bakminster Fuler, Žan Pruve i Le Korbizije. Godine 1986, po završetku studija, otvara sopstveni Dizajn studio u Londonu, gde počinje da neguje sopstveni stil sa određenom dozom elegancije i uzdržanog humora. Širina znanja i radoznalost omogućili su mu svestranost u bavljenju dizajnom u najširem smislu reči, od saobraćajnih struktura do najobičnijih predmeta ,kao što su poslužavnici ili aparati za kafu. Postaje tražen i respektabilan u brojnim svetskim firmama. Kasnije je bio zainteresovan i za ideje italijanske postmoderne grupe „Memfis”. Od 2000. godine, ima svoj

Dizajn studio i u Parizu, tako da živi i radi između Londona i Pariza.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs