Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: мозаик

Магазин

04.12.2018 у 12:00

Међународни дан особа са инвалидитетом

Обележавање 3. децембра – Међународног дана особа са инвалидитетом, установљено је 1992. године када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају да обележавају тај дан са циљем да се унапреди и омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву. Имајући у виду трајно опредељење Републике Србије да омогући пуну равноправност свим својим грађанима, Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећују унапређењу положаја особа са инвалидитетом и улажу велике напоре у развој сарадње са удружењима особа са инвалидитетом која заступају интересе свих категорија особа са инвалидитетом у Републици Србији. Међународни дан особа са инвалидитетом ове године се

Магазин

27.11.2018 у 13:43

Стогодишњица присаједињења Војводине Краљевини Србији

Током борби за ослобођење Србије у Првом светском рату, након пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918, војска Краљевине Србије је, у свом напредовању, октобра 1918. прешла Дрину, Саву и Дунав, и ослободила Срем, Банат, Бачку и Барању. Од 3. новембра 1918. у Новом Саду јавно делује Српски народни одбор, предвођен Јашом Томићем, који је имао улогу централног привременог органа власти за војвођанска подручја, јер су органи власти Аустро-Угарске престали да функционишу, а Мађарска се отцепила од Аустрије 30. октобра 1918, чиме је та држава престала да постоји. Српски народни одбор је 17. новембра сазвао Велику народну скупштину Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање. Биран је један посланик на хиљаду становника, а право гласа имали су старији од 18 година,

Магазин

26.11.2018 у 13:33

Шезлонг „Пи”

Кратак опис гласи: комбинација површинског графизма и просторног дизајна уобличена у употребни предмет за седење, израђен од пресованог шпера и металне, цевасте конструкције са додатком меког јастука обученог у најфинију кожу на који ћете спустити уморну главу. Овај шезлонг из 1983. године, гледан са стране, стварно личи на графички цртеж или прелиминарну скицу за комад намештаја намењен седењу у релакс-позицији: леђа заваљена, ноге одигнуте, врат подупрт, глава ослоњена... уз све то и додатак за одлагање чаше с пићем које освежава или успављује − како вам драго. Теоретичари дизајна поздравили су ову креативну авантуру сврставајући је или у актуелни минимализам или у хај-тек тенденције, тако омиљене и свеприсутне током друге половине 20. века. Шезлонг има јединствену форму која

Магазин

20.11.2018 у 11:37

Кројем до хаљине

Током историје мајстори шивења су уз помоћ игле и шиваће машине чинили чуда и стварали не само изузетно лепе делове гардеробе већ и праве уметничке радове и везове. Ипак, с временом су увидели да је изузетно тешко шити компликованије комаде одеће, попут мушког одела, костима или хаљине, без одговарајућег модела по којем би се материјал секао и склапао. Нарочити проблем је био сашити наручену робу без одговарајућег кроја по којем би се то урадило. Прошао је читав низ деценија од првих идеја до настанка кроја или шаблона. Претече овог једноставног модела који је „усмеравао” кројаче како да сашију одговарајући одевни предмет назирале су се у 17. и 18. веку. Међутим, било је потребно готово сто година да се ове идеје спроведу у дело. Према историјским подацима, први прави крој по којем

Магазин

19.11.2018 у 11:29

Слон у стакларској радњи

Шта су све у стању уметници да направе када су инспирисани животињским царством? Није ни чудо, јер је ово царство пребогато облицима, бојама, карактерима. Слон, на пример, може да буде љупко слонче Ћира из цртаног филма, али и симбол тежине и неспретности какав је иначе у западном свету. На истоку, симболика слона је сасвим нешто друго. Тамо је слон симбол краљевске моћи јер на својим леђима поносно носи суверене, затим симбол трајања и непроменљивости, па спознаје, почетка и краја света, симбол структуре космоса са своје четири стабилне ноге које као четири моћна стуба служе да придрже земљину куглу. Слон је и поред своје гломазности пример љупкости. Овај парадокс чини га привлачним за најшири могући распон емоција и инспирација када је у питању уметничко изражавање, нарочито у

Магазин

17.11.2018 у 11:22

„Сингерица”, краљица машина за шивење

Иако је за иглу знао практично од настанка цивилизације, човек је вековима трагао за направом која би му олакшала и убрзала шивење. Прве претече машина за шивење, најпре механичких, а касније и електричних, настале су у 18. веку, а да су се два истраживача која су се одвојено бавили проблемом механичког шивења удружила у својим експериментима вероватно би прва машина за шивење прорадила пре краја 18. века. Енглез Чарлс Вајсенхол је свој проналазак, иглу са двоструким врхом и ушицом на средини, патентирао 1755. године, а Томас Сент је 35 година касније регистровао свој изум – машину која је имала карактеристике савремених машина за шивење ланчаним бодом. Ова машина, међутим, није имала иглу са зашиљеном ушицом, па је увлачење конца у направу било изузетно тешко. Будући да су ова два

Магазин

13.11.2018 у 10:16

Велики лекари Великог рата на маркама

Пошта Србије 9. новембра објавила је емисију пригодних поштанских марака под називом „100 година од завршетка Великог рата”, као својеврстан омаж српским и страним лекарима који су дали немерљив допринос у раду српског санитета, заштити здравља наших војника и цивила, развоју медицинске науке и праксе. На маркама су овековечени проф. др Војислав Ј. Суботић, др Вилијам Хантер, др Милош Ђ. Поповић, др Едвард Рајан, проф. др Михаило Мика Петровић и проф. др Лудвик Хиршфелд. Њихова имена се и данас помињу са највећим пијететом, јер су били људи наде у најтежим временима за српски народ. Пригодно филателистичко издање садржи шест марака номиналних вредности по 23 динара, које се налазе у карнету, штампаном у тиражу од 15.000 примерака, а емисију прати још пригодан жиг и три коверта првог

Култура

14.11.2018 у 20:30

Мозаик Жике Павловића у БДП-у

Новела „Расло ми је бадем дрво” Живојина Павловића, објављена крајем осамдесетих година прошлог века, ускоро ће добити и своју сценску верзију. Драматизацију и режију овог дела ради глумица Милена Павловић Чучиловић, Павловићева ћерка, на сцени матичног Београдског драмског позоришта. Ово дело заправо повезује карактеристичне мотиве Павловићевог стваралаштва кроз препознатљив стил приповедања. У ауторској екипи су и Сташа Јамушаков, који потписује дизајн сцене и костима, сарадник дизајнера је Емил Петро, композитор Матеја Радисављевић, а кореографију и сценски покрет ради Маја Митић. Павловићеве јунаке тумаче: Александар Алач, Стефан Радоњић, Татјана Кецман, Нада Мацанковић, Маја Ранџић и Лако Николић. Премијера се очекује крајем новембра, када ће уједно бити обележено и 85 година од

Магазин

09.11.2018 у 12:20

Кумкват – јапанска поморанџа

Кумкват је воће које ми је улепшало ово топло недељно новембарско јутро, па сам морала да сазнам све о њему. Веровала сам да се, што се тиче понуде цитруса у нашој земљи, већ све зна, али, као што видите, нисам била у праву. И то на моју срећу. Кумкват је цитрусно воће величине мало веће маслине или чери парадајза, а неописиво личи на минијатурну поморанџу, благо овалног облика. Према чињеници да се не гули, већ цео једе, кумкват више личи на парадајзић него на цитрусе. Обично се назива јапанска поморанџа (златна поморанџа), па је сасвим очигледно одакле потиче. Највише се производи у Кини, Јапану, Кореји, Индији, Филипинима, дакле југоисточној Азији. Ово воће су Европљани први пут видели пре неки век и по. Тек пре 100 година кумкват је ботанички класификован и заједничко је име за

Магазин

09.11.2018 у 17:30

Љубавна игра лабудова

Лабудови су одувек одушевљавали човека својом грациозношћу, чедном белином и нежним изгледом. У античким митовима Зевс је узео обличје баш ове птице у једном од својих љубавних подухвата и тада је рођена лепа Јелена због које је почео Тројански рат. С друге стране, уметнике и мистике заносила је прича о „лабудовој песми”. Наиме, раније се претпостављало да ова птица предосећа своју смрт и почиње да пева. Међутим, кричање дивљих лабудова тешко се може назвати песмом, док су њихови рођаци по парковима и малим језерима потпуно неми што је изгледа последица резигнације. Они се више ни не селе у топлије крајеве, за разлику од дивљих лабудова који су одлични летачи. Можда изгледају неспретно док снажним крилима шибају воду да би се, стајући ногама на њену површину, лагано придигли, али зато

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали