Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: југославија

Друштво

04.02.2017 у 17:40

Како је Југославија изгледала новинару Њујорк тајмса 1986.

ЗАГРЕБ - Јосип Броз Тито је ујединио зараћену земљу и постигао много у области образовања, индустрије и привреде, али није успео да створи дуготрајно осећање националног јединства, писао је 1986. године новинар „Њујорк тајмса” Фергус М. Бордевич у тексту о Југославији тог доба. Када је Тито преминуо 1980. године, након више од три деценије на челу нације, свет му се поклонио, а велики број светских лидера дошао је на његову сахрану, подсећа лист. Тито је добио велику подршку Запада због отпора и пркоса Стаљину 1948. године, док је са друге стране, уживао и велику подршку Истока због оданости идеји међународног социјализма, а имао је и подршку земаља у развоју због своје улоге у Покрету несврстаних. У Југославији, Тито је био врховна икона нације, готово митолошка појава. Ујединио

Регион

22.01.2017 у 08:18

Како је ЦИА проценила колико је јака Брозова власт

ЗАГРЕБ - Збивања на простору бивше Југославије била су од највећег интереса за ЦИА на шта упућује од недавно доступна архива која садржи бројна докумената која се односе на ближу и даљу историју регион. Само од материјала у којима се обрађују Тито и његов режим могла би се саставити солидна историјска грађа. У документима се налази све, од процена војних снага непосредно после рата па надаље, преко улажења у процене колико је заиста јака Титова власт, односно има ли могућности да он падне. Иде се често и у детаље, анализирају се југословенски медији, прати се свака свађа у партијском врху. Из докумената се види и на који је начин Тито водио своју политику, врло прагматично и без пуно скрупула.

Живот и стил

22.01.2017 у 13:00

Прекрајање историје скраћује људима памет

Јован Радовановић, пуковник ЈНА у пензији, новинар и књижевник, рођен је 20. јануара 1922. у Трешњевици код Ариља. Живи у Београду. Гимназију је завршио у Чачку, учитељску школу у Ужицу. Студирао је на Новинарско-дипломатској високој школи. Био је новинар и уредник више војних листова, а у дневним листовима „Политика”, „Политика експрес”, „Борба”, „Вечерње новости” објавио је више војно-историјских фељтона и низ монографија и хроника: „67 дана Ужичке републике”, „170 дана на Сремском фронту”, „Драгољуб Дража Михаиловић у огледалу историјских докумената”, „Рат после рата” (Терор на Космету после одласка КФОР-а), као и романе „Дванаест грешника”, „Одањено небо” и „Радован Четврти, односно љубав на сеоски начин”, за које је освојио низ признања, као и четири награде књижевне Фондације

Колумнисти

19.01.2017 у 08:14

Ноћ, улица, фењер, апотека

Историчари нису сложни кад је реч о тачном датуму смрти Југославије. Једна од добро аргументованих теза наводи да је СФРЈ формално престала да постоји 15. јануара 1992. године кад су независност Хрватске и Словеније признале Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и све чланице тадашње Европске заједнице, као и Аустрија, Швајцарска, Канада, Бугарска и Мађарска. Све дотад се из перспективе међународног права могло тврдити, успркос свој проливеној крви, да у Југославији заправо бесни унутрашњи сукоб, односно грађански рат. У Хрватској је пре неколико дана помпезно обележено четврт века независности уз концерт Терезе Кесовије на Тргу бана Јелачића. Кад год чујем фразу „четврт века“ сетим се оне прелепе песме Александра Блока која (у преводу Стевана Раичковића) почиње стихом „Ноћ,

Колумнисти

01.01.2017 у 08:15

У потрази за собом

Негде почетком 2001. године тадашњи мађарски амбасадор у Београду рекао ми је да у Мађарској транзиција, заправо, значи пљачку, а реформе су синоним за анархију. Но, Мађарска је и поред тога ушла у ЕУ, јер живимо у свету политичара. Можда и није крај историје, али свакако јесте крај хероизма. Сви највећу пажњу поклањају анкетама јавног мњења, само најхрабрији иду против расположења јавности, уместо визије имамо циљне групе. Политика почиње и завршава се стварањем коалиција. Наравно, догађаји понекад диктирају да се скрене поглед са свог анкетног рејтинга на околни свет, али у суштини ради се о ватрогасцима, а не о мислиоцима. Не смемо бити наивни, величанствене визије су сјајна ствар, али политика се своди на уметност могућег. Крај године одувек је и време свођења рачуна,

Друштво

30.12.2016 у 21:00

И после Југославије – југо музика

„Београдски концерт Терезе Кесовије одржан 2011. године за мене је био један од најзанимљивијих социолошких експеримената коме сам присуствовала. Посетиоци тог концерта све време су причали, певали, плакали и евоцирали успомене на летовања у Далмацији, прве пољупце и прве сузе. Неки су се присећали неузвраћених, а неки пустили сузу за љубавима прохујалим са вихором рата. У живом сећању остале су ми и Терезине речи: „Тачно је, говорила сам да никада нећу певати у Србији. Моја кућа у Конавлима је била бомбардована, али од тада је прошло 25 година. Ми морамо живети даље.” По завршетку концерта у глави су ми се ројила питања – како је југословенска популарна музика надживела земљу у којој је настала? Да ли је могуће политичко помирења путем музике или музика потврђује да су

Друштво

16.12.2016 у 09:15

Са црвеним пасошем по марке и шилинге

Бели „мерцедес” звани „мечка”, није упаркирана на изложби, али моје разочарење је последица предрасуда о укусу југословенских гастарбајтера. Највише су куповали опел „манте” и форд „таунусе”, а потом поносно позирали, наслоњени на њихове хаубе. Сингл плоча Силване Арменулић „Југо, моја Југо” и црвени југословенски пасоши, кригле пива и старе фотографије мушкараца са зулуфима и њихових жена с пунђама, који кано клисурине стоје на својим имањима, као први представници радничке класе који су саградили своје дворце, враћају ме у кичасто време Титове Југославије. Изложба на привременом раду до краја маја На челу стручног тима изложбе су Александра Момчиловић Јовановић и Татомир Тороман, кустоси, етнолози-антрополози из Музеја историје Југославије, као и Љубомир Братић,

Регион

02.12.2016 у 14:24

Шта ђаци у ЕУ уче о ратовима у бившој Југославији, Милошевићу...?

ЗАГРЕБ– На питања ко је био агресор, а ко жртва у ратовима у бившој Југославији, ученици широм Европе неће добити једнозначне одговоре, показала је анализа уџбеника у Финској, Италији и Немачкој, којима је заједнички нагласак на последицама национализма, пише хрватски „Вечерњи лист”. Загребачки лист примећује да су се аутори уџбеника суздржавали да означе „агресорским” било који народ или систем у региону, а појам Домовински рат се и не спомиње. Примери уџбеника из Финске, Италије и Немачке, као и објашњења професора историје из тамошњих средњих школа показују како се ратови помињу тек у контексту ширих историјских догађања тог доба. „Југославија је под Титом представљена као успешна држава 'трећег пута', док су ратови на Балкану ученицима приказани као део сецесионистичких

Друштво

29.11.2016 у 16:33

Дан републике уз кувану ракију и свадбарски купус

Мирис пребранца и свадбарског купуса из врелог казана ширио се кафаном „Корчагин”. Tу су се окупили поштоваоци бивше републике да би, традиционално, прославили рођендан некадашње СФР Југославије. Слику славља употпунило је ордење на прсима првобораца окружених млађим поштоваоцима некадашње земље братства и јединства и њеног маршала. Према учесницима НОР-а млађи су се односили са највећим поштовањем, уступајући им место за столом са широким осмехом. Од посетилаца могао би да се построји цео батаљон. Већина их је и ове године остала верна традицији. Окупили су се у амбијенту где се за карираним столњацима негује сећање на стару Југу и Јосипа Броза Тита. Одевени у маслинастозелене кошуље у стилу акцијаша, вешти и љубазни конобари разлетели су се између столова журећи да услуже госте

Култура

24.11.2016 у 18:04

Југословенски експеримент био је непоновљив

Када кажемо штафета прво помислимо на Тита. И на Дан младости. Ретко се ко сети да су штафетна трчања постојала код нас и за време краљевине док је штафете, у склопу соколских слетова, добијао и краљ Петар. У Музеју историје Југославије, који 1. децембра слави двадесет година од оснивања – настао је спајањем Музеја револуције народа и народности Југославије и Меморијалног центра Јосип Броз Тито – налази се збирка од 22.000 палица, која је светски феномен пошто нове штафете пристижу сваке године 25. маја. Осим тога, кроз ову јединствену кућу, у оквиру чијег комплекса се на Дедињу налазе „Музеј 25. мај”, Стари музеј и Кућа цвећа, годишње прође око 120.000 знатижељника. Што је најинтересантније – већина су странци, и то не само они са простора некадашње Југославије. Све њих доводи можда

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 17:20

Русија почела изградњу подморнице на нуклеарни погон „Мурманск“

21.06.2026 у 17:13

Пет наоружаних особа покушало да се укрца на танкер код Јемена

21.06.2026 у 17:13

Три Израелска држављана погинула у паду авиона код Вашингтона

21.06.2026 у 17:03

Топлотни талас захватио Велику Бртанију и Шпанију

21.06.2026 у 17:02

Пакистан тврди да су се САД и Иран договорили о слободном пролазу кроз Ормуски мореуз

21.06.2026 у 17:01

Одбор за заштиту права Срба у БиХ тражи одговоре о скрнављењу гробља код Кладња