Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Društvo

04.02.2017 u 17:40

Kako je Jugoslavija izgledala novinaru Njujork tajmsa 1986.

ZAGREB - Josip Broz Tito je ujedinio zaraćenu zemlju i postigao mnogo u oblasti obrazovanja, industrije i privrede, ali nije uspeo da stvori dugotrajno osećanje nacionalnog jedinstva, pisao je 1986. godine novinar „Njujork tajmsa” Fergus M. Bordevič u tekstu o Jugoslaviji tog doba. Kada je Tito preminuo 1980. godine, nakon više od tri decenije na čelu nacije, svet mu se poklonio, a veliki broj svetskih lidera došao je na njegovu sahranu, podseća list. Tito je dobio veliku podršku Zapada zbog otpora i prkosa Staljinu 1948. godine, dok je sa druge strane, uživao i veliku podršku Istoka zbog odanosti ideji međunarodnog socijalizma, a imao je i podršku zemalja u razvoju zbog svoje uloge u Pokretu nesvrstanih. U Jugoslaviji, Tito je bio vrhovna ikona nacije, gotovo mitološka pojava. Ujedinio

Region

22.01.2017 u 08:18

Kako je CIA procenila koliko je jaka Brozova vlast

ZAGREB - Zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije bila su od najvećeg interesa za CIA na šta upućuje od nedavno dostupna arhiva koja sadrži brojna dokumenata koja se odnose na bližu i dalju istoriju region. Samo od materijala u kojima se obrađuju Tito i njegov režim mogla bi se sastaviti solidna istorijska građa. U dokumentima se nalazi sve, od procena vojnih snaga neposredno posle rata pa nadalje, preko ulaženja u procene koliko je zaista jaka Titova vlast, odnosno ima li mogućnosti da on padne. Ide se često i u detalje, analiziraju se jugoslovenski mediji, prati se svaka svađa u partijskom vrhu. Iz dokumenata se vidi i na koji je način Tito vodio svoju politiku, vrlo pragmatično i bez puno skrupula.

Život i stil

22.01.2017 u 13:00

Prekrajanje istorije skraćuje ljudima pamet

Jovan Radovanović, pukovnik JNA u penziji, novinar i književnik, rođen je 20. januara 1922. u Trešnjevici kod Arilja. Živi u Beogradu. Gimnaziju je završio u Čačku, učiteljsku školu u Užicu. Studirao je na Novinarsko-diplomatskoj visokoj školi. Bio je novinar i urednik više vojnih listova, a u dnevnim listovima „Politika”, „Politika ekspres”, „Borba”, „Večernje novosti” objavio je više vojno-istorijskih feljtona i niz monografija i hronika: „67 dana Užičke republike”, „170 dana na Sremskom frontu”, „Dragoljub Draža Mihailović u ogledalu istorijskih dokumenata”, „Rat posle rata” (Teror na Kosmetu posle odlaska KFOR-a), kao i romane „Dvanaest grešnika”, „Odanjeno nebo” i „Radovan Četvrti, odnosno ljubav na seoski način”, za koje je osvojio niz priznanja, kao i četiri nagrade književne

Kolumnisti

19.01.2017 u 08:14

Noć, ulica, fenjer, apoteka

Istoričari nisu složni kad je reč o tačnom datumu smrti Jugoslavije. Jedna od dobro argumentovanih teza navodi da je SFRJ formalno prestala da postoji 15. januara 1992. godine kad su nezavisnost Hrvatske i Slovenije priznale Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i sve članice tadašnje Evropske zajednice, kao i Austrija, Švajcarska, Kanada, Bugarska i Mađarska. Sve dotad se iz perspektive međunarodnog prava moglo tvrditi, usprkos svoj prolivenoj krvi, da u Jugoslaviji zapravo besni unutrašnji sukob, odnosno građanski rat. U Hrvatskoj je pre nekoliko dana pompezno obeleženo četvrt veka nezavisnosti uz koncert Tereze Kesovije na Trgu bana Jelačića. Kad god čujem frazu „četvrt veka“ setim se one prelepe pesme Aleksandra Bloka koja (u prevodu Stevana Raičkovića) počinje stihom „Noć,

Kolumnisti

01.01.2017 u 08:15

U potrazi za sobom

Negde početkom 2001. godine tadašnji mađarski ambasador u Beogradu rekao mi je da u Mađarskoj tranzicija, zapravo, znači pljačku, a reforme su sinonim za anarhiju. No, Mađarska je i pored toga ušla u EU, jer živimo u svetu političara. Možda i nije kraj istorije, ali svakako jeste kraj heroizma. Svi najveću pažnju poklanjaju anketama javnog mnjenja, samo najhrabriji idu protiv raspoloženja javnosti, umesto vizije imamo ciljne grupe. Politika počinje i završava se stvaranjem koalicija. Naravno, događaji ponekad diktiraju da se skrene pogled sa svog anketnog rejtinga na okolni svet, ali u suštini radi se o vatrogascima, a ne o misliocima. Ne smemo biti naivni, veličanstvene vizije su sjajna stvar, ali politika se svodi na umetnost mogućeg. Kraj godine oduvek je i vreme svođenja

Društvo

30.12.2016 u 21:00

I posle Jugoslavije – jugo muzika

„Beogradski koncert Tereze Kesovije održan 2011. godine za mene je bio jedan od najzanimljivijih socioloških eksperimenata kome sam prisustvovala. Posetioci tog koncerta sve vreme su pričali, pevali, plakali i evocirali uspomene na letovanja u Dalmaciji, prve poljupce i prve suze. Neki su se prisećali neuzvraćenih, a neki pustili suzu za ljubavima prohujalim sa vihorom rata. U živom sećanju ostale su mi i Terezine reči: „Tačno je, govorila sam da nikada neću pevati u Srbiji. Moja kuća u Konavlima je bila bombardovana, ali od tada je prošlo 25 godina. Mi moramo živeti dalje.” Po završetku koncerta u glavi su mi se rojila pitanja – kako je jugoslovenska popularna muzika nadživela zemlju u kojoj je nastala? Da li je moguće političko pomirenja putem muzike ili muzika potvrđuje da su

Društvo

16.12.2016 u 09:15

Sa crvenim pasošem po marke i šilinge

Beli „mercedes” zvani „mečka”, nije uparkirana na izložbi, ali moje razočarenje je posledica predrasuda o ukusu jugoslovenskih gastarbajtera. Najviše su kupovali opel „mante” i ford „taunuse”, a potom ponosno pozirali, naslonjeni na njihove haube. Singl ploča Silvane Armenulić „Jugo, moja Jugo” i crveni jugoslovenski pasoši, krigle piva i stare fotografije muškaraca sa zulufima i njihovih žena s punđama, koji kano klisurine stoje na svojim imanjima, kao prvi predstavnici radničke klase koji su sagradili svoje dvorce, vraćaju me u kičasto vreme Titove Jugoslavije. Izložba na privremenom radu do kraja maja Na čelu stručnog tima izložbe su Aleksandra Momčilović Jovanović i Tatomir Toroman, kustosi, etnolozi-antropolozi iz Muzeja istorije Jugoslavije, kao i Ljubomir Bratić,

Region

02.12.2016 u 14:24

Šta đaci u EU uče o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, Miloševiću...?

ZAGREB– Na pitanja ko je bio agresor, a ko žrtva u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, učenici širom Evrope neće dobiti jednoznačne odgovore, pokazala je analiza udžbenika u Finskoj, Italiji i Nemačkoj, kojima je zajednički naglasak na posledicama nacionalizma, piše hrvatski „Večernji list”. Zagrebački list primećuje da su se autori udžbenika suzdržavali da označe „agresorskim” bilo koji narod ili sistem u regionu, a pojam Domovinski rat se i ne spominje. Primeri udžbenika iz Finske, Italije i Nemačke, kao i objašnjenja profesora istorije iz tamošnjih srednjih škola pokazuju kako se ratovi pominju tek u kontekstu širih istorijskih događanja tog doba. „Jugoslavija je pod Titom predstavljena kao uspešna država 'trećeg puta', dok su ratovi na Balkanu učenicima prikazani kao deo secesionističkih

Društvo

29.11.2016 u 16:33

Dan republike uz kuvanu rakiju i svadbarski kupus

Miris prebranca i svadbarskog kupusa iz vrelog kazana širio se kafanom „Korčagin”. Tu su se okupili poštovaoci bivše republike da bi, tradicionalno, proslavili rođendan nekadašnje SFR Jugoslavije. Sliku slavlja upotpunilo je ordenje na prsima prvoboraca okruženih mlađim poštovaocima nekadašnje zemlje bratstva i jedinstva i njenog maršala. Prema učesnicima NOR-a mlađi su se odnosili sa najvećim poštovanjem, ustupajući im mesto za stolom sa širokim osmehom. Od posetilaca mogao bi da se postroji ceo bataljon. Većina ih je i ove godine ostala verna tradiciji. Okupili su se u ambijentu gde se za kariranim stolnjacima neguje sećanje na staru Jugu i Josipa Broza Tita. Odeveni u maslinastozelene košulje u stilu akcijaša, vešti i ljubazni konobari razleteli su se između stolova žureći da

Kultura

24.11.2016 u 18:04

Jugoslovenski eksperiment bio je neponovljiv

Kada kažemo štafeta prvo pomislimo na Tita. I na Dan mladosti. Retko se ko seti da su štafetna trčanja postojala kod nas i za vreme kraljevine dok je štafete, u sklopu sokolskih sletova, dobijao i kralj Petar. U Muzeju istorije Jugoslavije, koji 1. decembra slavi dvadeset godina od osnivanja – nastao je spajanjem Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i Memorijalnog centra Josip Broz Tito – nalazi se zbirka od 22.000 palica, koja je svetski fenomen pošto nove štafete pristižu svake godine 25. maja. Osim toga, kroz ovu jedinstvenu kuću, u okviru čijeg kompleksa se na Dedinju nalaze „Muzej 25. maj”, Stari muzej i Kuća cveća, godišnje prođe oko 120.000 znatiželjnika. Što je najinteresantnije – većina su stranci, i to ne samo oni sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Sve njih dovodi možda

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jugoslavija