Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сану

Култура

28.10.2018 у 17:21

Одложити изборну скупштину

Уколико је етика скуп моралних начела, правила и навика неког друштва, а дефинише се и као наука о моралу, дошло је крајње време да се постави питање опште присутности и примене етике избора у стицању доктората, научних и других звања, титула и чланстава у науци, а овог пута и с актуелним поводом: предстојећим избором нових чланова Српске академије наука и уметности. Као представник Друштва за етичност и вредновање у култури и науци, 28. јуна ове године, упутио сам захтев САНУ да достави копије свих одлука које се односе на кандидате из области друштвених наука, о начину гласања, критеријумима по којима је вршен одабир као и одбацивање кандидата, с образложењем о одабиру и одбацивању за сваког појединог кандидата. Тај захтев упућен је кад су завршене све предизборне процедуре, а према

Друштво

18.10.2018 у 17:43

Брдар: САНУ воде антисрпске снаге

Група интелектуалаца јавно је данас изнела став да је Српска академија наука и уметности у дубокој кризи, која је, како они сматрају, посебно дошла до изражаја у спровођењу изборне процедуре, а основне замерке које су изнели тичу се непоштовања критеријума приликом избора кандидата за Академију и нетранспарентности процеса избора, уочи Изборне скупштине 8. новембра. Како је реч о онима који раније нису прошли избор у САНУ, социолог проф. др Милан Брдар објаснио је да конференцију за новинаре нису сазвали као „пропали кандидати, који су љути, већ као интелектуалци који говоре зарад општег добра”, како би зауставили урушавање САНУ коју су до скора видели као светионик, а сада је, тврде, у дубокој кризи. Он сматра да се чланови Председништва САНУ понашају неодговорно и да је изборни

Култура

09.10.2018 у 22:00

Где су границе чуда какофоније

Од 15. септембра кроз пет престоничких излагачких простора у којима траје поставка 57. Октобарског салона прошло је за сада, како кажу у Културном центру Београда, више посетилаца него што је то био случај на претходној смотри (од 2016. је бијенална). Седамдесетак уметника из тридесетак држава света одговорили су, свако на свој начин, на тему „Чудо какофоније”. Највише публицитета привукла су, очекивано, највећа имена – Јоко Оно, Еро, Анселм Кифер, Такаши Мураками, Владимир Величковић, Душан Оташевић. Гледано очима посетилаца са којима је екипа нашег листа разговарала, свака од институција која је угостила уметничка дела (Културни центар Београда, Галерија Српске академије наука и уметности, Музеј града Београда у Ресавској, Уметнички простор У10 и галерија Ремонт) оставила је само свој,

Култура

18.09.2018 у 17:04

Сређене просторије Центра за дигитализацију САНУ

Један део здања у Кнез Михаиловој 36, на ћошку са Улицом Вука Караџића, а преко пута здања Српске академије наука и уметности, од пре који дан блиста пуним сјајем. У то су се уверили и новинари који су јуче имали прилику да обиђу сређене просторије Аудиoвизуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, који би, како је то најавио председник САНУ Владимир Костић, требало да почне са радом ускоро. На око 700 квадратних метара корисног простора, кроз који су нас провели професор Радослав Зеленовић, управник овог архива и центра, и дописни члан САНУ Александар Костић, председник његовог Стручног савета

Београд

12.09.2018 у 10:37

Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији

Документарна изложба „Јован Стејић, први Србин доктор медицине у обновљеној Србији” представљена је у Галерији науке и технике САНУ. Поставка са богато урађеном публикацијом осветљава животни пут једне од најзначајнијих личности у формирању модерне српске државе у 19. веку. Посетиоци могу да се упознају са коренима медицине и науке у нашој земљи, до осветљавања културолошке традиције 19. века. Аутори изложбе су Ненад Карамијалковић и Славко Степановић, а сарадник у овом пројекту је Јелена Јовановић Симић. Они истичу да су дуго и темељно припремали ову поставку, проверавајући истинитост података до којих су дошли, а за ту прилику истражили су и архивске фондове у Србији, Румунији, Аустрији и Мађарској. Стејићев лични и породични живот и професионалне активности на изложби су

Београд

20.08.2018 у 23:26

Српска лексикографија од Вука до данас

У Галерији науке и технике САНУ представљена је изложба „Српска лексикографија од Вука до данас” чији су аутори проф. др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић. Поставка је, према речима Драгићевићеве, настала неформалном сарадњом колега са Катедре за српски језик Филолошког факултета и Института за српски језик САНУ. – Један од главних циљева изложбе јесте обележавање великог јубилеја српске културе – 200 година од објављивања првог издања „Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића – рекла је Драгићевићева. Публика ће се, према њеним речима, како наводи Танјуг, упознати са значајем тог речника, фазама израде те књиге над књигама, са Вуковим начином израде тог дела, збиркама речи које су се нашле у њему. Поставка је обогаћена и аутентичним документима које је Вук сакупљао као

Култура

19.08.2018 у 23:59

О српској лексикографији и Вуковом Рјечнику

На Филолошком факултету у Београду од данас па до 27. августа, у организацији Међународног комитета слависта и Савеза славистичких друштава Србије, траје 16. Међународни конгрес слависта, а тим поводом вечерашњи термин од 19 сати резервисан је за отварање једне изложбе. Под насловом „Српска лексикографија од Вука до данас” поставка у Галерији науке и технике САНУ представља бројне артефакте који су у вези са двестагодишњицом Вуковог Рјечника, једном од специјалних тема скупа, и развојем српске лексикографије у 19, 20. и 21. веку. Реч је о споју науке и уметности, научних чињеница и префињене естетике, плоду сарадње проф. др Рајне Драгићевић и др Ненада Ивановића и архитекте Озарије Марковић Лашић и графичког дизајнера Небојше Васиљевића. Према речима Рајне Драгићевић, један од циљева

Култура

15.08.2018 у 22:00

Латиница није српско писмо

Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика. Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика?

Култура

15.08.2018 у 07:01

Изложба о животу на ободима Римског царства

Сваке три године стручњаци и истраживачи који се баве римском војском, границама некадашњег царства и свиме што је са том темом у вези састају се на различитим локацијама широм света – овога пута биће то у Србији, на 24. међународном Лимес конгресу, од 2. до 9. септембра у Виминацијуму. Као увертира том догађају вечерас ће у 19 сати у Галерији Српске академије наука и уметности бити отворена изложба „Римски лимес и градови на тлу Србије” на којој ће престоничка публика посредством остатака богате материјалне културе моћи да се ближе упозна са интензивним животом на ободима Римског царства, нарочито дуж Дунава, и то у периоду од првог до петог века. Археолошки институт у Београду организатор је изложбе, а његов директор Миомир Кораћ у разговору са новинарима објаснио је да су поставку у

Београд

04.07.2018 у 23:38

Недељко Гвозденовић у потрази за апсолутним сликарством

Човек особеног карактера и духа, јединствене духовне елеганције, повучен, посвећеник уметности, чији је однос са природом карактеристика његовог сликарства, то је Недељко Гвозденовић – овако је министар културе и информисања Владан Вукосављевић оценио лик великог уметника пред многобројним посетиоцима у Галерији САНУ, где је приређена изложба слика „Недељко Гвозденовић: У потрази за апсолутним сликарством”. Да би прецизније подсетио на Гвозденовићево стваралаштво, министар је цитирао овог великог сликара: „Најбоље је понизно доћи пред природу, нешто доживети очима, а онда уметничким средствима, композицијом, бојом, формом, што снажније изразити”. Вукосављевић није занемарио чињеницу да је Гвозденовић Србији завештао изузетна блага да генерације које долазе после њега у знак

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

07.06.2026 у 07:16

АМСС: Теретна возила на излазу из Србије чекају до четири сата

07.06.2026 у 07:05

Вучић је најсуверенији председник на Балкану

07.06.2026 у 07:03

Хитна помоћ: Мушкарац повређен ножем у тучи на Зеленом венцу

07.06.2026 у 07:00

Појас Пресвете Богородице свечано испраћен на Свету Гору

07.06.2026 у 06:55

Најбитнији избори за Србе

07.06.2026 у 06:50

Брнабићева: Председник у Тивту урадио важне ствари за државу