САНУ је жива, није у кризи

Дан Српске академије наука и уметности обележен је јуче представљањем нових дописних чланова, примљених на недавно одржаној Изборној скупштини, а први човек ове институције, Владимир Костић, у својој беседи, коју је одржао у присуству патријарха Иринеја, министара Шарчевића, Вукосављевића и Лончара, представника Академије наука и уметности Републике Српске, ректора универзитета и других угледних званица, осврнуо се на активности Академије као и на изложеност критици у претходним месецима.

– САНУ је исувише дуго гајила филозофију ћутања као посебну „кућну мудрост”, делом наметнуту искуствима са „случајем Меморандум”, делом кроз традицију универзалног одговора „примили к знању” кад год би се суочили са неразумевањем, па и хостилношћу према овој кући. Бојим се да су та времена неповратно прошла – рекао је Костић, наглашавајући да Академија не може да живи ван средине у којој делује, нити може да очекује да у будућности не буде стално процењивана од група и појединаца, добронамерних, али и оних других, недобронамерних. Присуство САНУ у медијском простору, а то је у временима електронских медија неминовност, захтева, подвукао је Костић, израду мудре и јасне стратегије њеног медијског представљања, те да није одржива ни идеја о њој као „посматрачу из заветрине или сенке”.

– У очувању дигнитета САНУ морамо сви да учествујемо, јер оног тренутка када то постане дужност само одређених појединаца међу нама, игра је изгубљена, а сумња да се ради о манипулацији „недобронамерних” међу нама (јер већина ћути) постаје оправдана, чак и када није истинита. Највиша научна и уметничка институција Србије због важне улоге коју има мора да успостави комуникацију и са млађим генерацијама које, како то умемо комотно да закључимо, „другачије комуницирају, другачије се информишу и чији је приступ животу неповратно одређен технолошким иновацијама и глобализацијом”, а чији ће представници за неколико деценија, са пуним правом куцати на врата САНУ – додао је председник Академије, још једном подвукавши „да је Академија, као скуп појединаца са недвосмисленом скепсом према сваком наметнутом једнозвучју, и друштву па и свакој власти, кориснија него да је мисаоно компактна”.

Истичући податак да је кроз САНУ у претходних годину дана прошло 180.000 посетилаца, учесника или заинтересоване публике за њене научне и уметничке активности, Костић је подсетио да Академију у априлу очекују избори за часништво, као и да је потребно да академици посвете своју мудрост евентуалним организационим променама, како би адекватније одговорили захтевима и могућностима које се пред САНУ постављају. 

– Мислим да је потребно да се осврнемо на све критичке примедбе које смо имали прилике да чујемо у протеклом периоду, да се одредимо према низу ставова и предлога, чак и ако се у овом тренутку радикално не слажемо са њима, јер ако нешто данас чланови САНУ могу да поруче средини која их је изнедрила то је да САНУ није ни у каквој кризи, да се не урушава, да је још увек живог и критичног духа, и довољно снажна да учи и из сопствених грешака или грешака својих чланова, каква је коначно и позиција моје маленкости – закључио је Костић.

Отворен Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију

Скенирањем једне стране фототипског издања Мирослављевог јеванђеља специјалним апаратом „Кобра”, који је покренуо aкадемик Василије Крестић, управник Архива САНУ, свечано је јуче отворен Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију ове куће, који се налази преко пута зграде Академије у Кнез Михаиловој улици.

Према речима управника овог архива и центра, Радослава Зеленовића, средствима које је обезбедила Република Србија завршени су грађевински радови у простору који се простире на четири нивоа и набављен је део најсавременије опреме у области дигитализације, по угледу на ону која се користи у Смитсонијану или Британској библиотеци, док ће опрема за дигитализацију аудио записа бити набављена током наредне године.

– Материјал, који би могао бити угрожен премештањем из једне у другу зграду, дигитализоваће се у самој згради Академије, где је за то формирано посебно одељење, а ускоро предстоји и отварање простора у Сремским Карловцима, где ће бити дигитализована грађа Архива Српске православне цркве. У следећој години дигитализоваће се преписка Вука Стефановића Караџића, која има 35.000 страна, као и маргиналије првог издања Вуковог Српског рјечника из 1818, затим део Уметничке збирке Галерије ликовне и музичке уметности САНУ, која обухвата око 3.500 радова, али и старе и ретке књиге које се чувају у Библиотеци САНУ и сва издања Академије и њених претходница – најавио је Зеленовић.  

Како је нагласио, овај архив и центар остаће отворен за сарадњу са свим осталим заинтересованим установама културе, јер је крајњи циљ формирање референтног центра за дигитализацију свеукупног нашег културног наслеђа, које је богато, а у које, између осталог, спадају и изузетно вредне колекције листа „Политика” и новинске агенције Танјуг које би, сматра Зеленовић, требало да остану сачуване за будућа покољења.

Представљена Збирка Кабинета за одликовања

Орден Светог Саве првог реда

У оквиру јучерашње свечаности академик Марко Анђелковић, генерални секретар Академије, са новинарима је обишао и први спрати Палате САНУ, где је отворена стална поставка из Збирке Кабинета за одликовања Архива ове куће, основаног 1997.

Први артефакт завештан је управо те године, и то је учинила Задужбина Николе Пашића из Зајечара, данас збирка броји 77 медаља, 183 плакете, 65 ордена, 21 споменицу и преко 500 диплома, повеља, захвалница, значки и кованог новца, као и више од осам стотина осталих предмета добијених као поклон или завештање чланова САНУ и еминентних личности српске историје.    

– Јавности је представљен део фонда који репрезентује збирку и односи се на период од половине 19. века до данас, а план је да до краја године буде доступна и интерактивна презентација целог фонда. На том порталу биће груписан комплетан садржај ове збирке, који обухвата фотографије и биографије дародаваца, као и фотографије свих одликовања са одговарајућим описом. Пре излагања предмети су први пут од момента даривања били подвргнути конзервацији и рестаурацији, фотографисани су и каталошки обрађени – објаснио је Анђелковић.