САНУ: Наше културно наслеђе на ивици нестанка

Уочи званичног отварања Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ 19. новембра на Дан Српске академије наука и уметности, јуче је у том простору организован научно-стручни скуп „Примена дигитализације у култури и науци”. Председник САНУ академик Владимир Костић је најавио да ће притиском на једно дугме у понедељак, у 11 сати, почети са радом Аудио-визуелни архив са Центром за дигитализацију чиме се „завршава почетак једног сна”.

Он је истакао да им је жеља да Аудио-визуелни архив буде зачетак националног центра за дигитализацију и, без обзира на то што ће првенствено бити окренути дигитализацији архивске грађе САНУ, позвао је све заинтересоване установе да своје пројекте дигитализације реализују у Аудио-визуелном архиву.

Уз нагласак на неопходности чувања памћења, Костић је упозорио на последице пропадања рукописне грађе, поменувши да су неки папири у Архиву САНУ већ почели да зелене.

Академик Александар Костић и управник Аудио-визуелног архива Радослав Зеленовић скренули су пажњу на основне проблеме у дигитализацији културног наслеђа: непостојање јединствених стандарда у техничким аспектима, одсуство правног оквира који би регулисао дигитализацију, непостојање пуне евиденције културних добара, као ни онога што је дигитализовано и по којим стандардима, редукција средстава за дигитализацију, а посебно забрињавајуће је што не постоји повратна информација о ефекту уложених средстава.

Зеленовић је нагласио да дигитализација није техничко већ етичко питање поменувши, између осталог, изузетно вредне колекције листа „Политика” и новинске агенције Танјуг које, сматра, треба да нађу место и систему дигитализације и остану будућим поколењима. – Наша жеља је да направимо референтну институцију за дигитализацију културног наслеђа, која ће бити и центар за обуку људи и да истраживачи размењују своје искуство са установама у свету – рекао је Зеленовић.