SANU: Naše kulturno nasleđe na ivici nestanka

Uoči zvaničnog otvaranja Audio-vizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju SANU 19. novembra na Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, juče je u tom prostoru organizovan naučno-stručni skup „Primena digitalizacije u kulturi i nauci”. Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je najavio da će pritiskom na jedno dugme u ponedeljak, u 11 sati, početi sa radom Audio-vizuelni arhiv sa Centrom za digitalizaciju čime se „završava početak jednog sna”.

On je istakao da im je želja da Audio-vizuelni arhiv bude začetak nacionalnog centra za digitalizaciju i, bez obzira na to što će prvenstveno biti okrenuti digitalizaciji arhivske građe SANU, pozvao je sve zainteresovane ustanove da svoje projekte digitalizacije realizuju u Audio-vizuelnom arhivu.

Uz naglasak na neophodnosti čuvanja pamćenja, Kostić je upozorio na posledice propadanja rukopisne građe, pomenuvši da su neki papiri u Arhivu SANU već počeli da zelene.

Akademik Aleksandar Kostić i upravnik Audio-vizuelnog arhiva Radoslav Zelenović skrenuli su pažnju na osnovne probleme u digitalizaciji kulturnog nasleđa: nepostojanje jedinstvenih standarda u tehničkim aspektima, odsustvo pravnog okvira koji bi regulisao digitalizaciju, nepostojanje pune evidencije kulturnih dobara, kao ni onoga što je digitalizovano i po kojim standardima, redukcija sredstava za digitalizaciju, a posebno zabrinjavajuće je što ne postoji povratna informacija o efektu uloženih sredstava.

Zelenović je naglasio da digitalizacija nije tehničko već etičko pitanje pomenuvši, između ostalog, izuzetno vredne kolekcije lista „Politika” i novinske agencije Tanjug koje, smatra, treba da nađu mesto i sistemu digitalizacije i ostanu budućim pokolenjima. – Naša želja je da napravimo referentnu instituciju za digitalizaciju kulturnog nasleđa, koja će biti i centar za obuku ljudi i da istraživači razmenjuju svoje iskustvo sa ustanovama u svetu – rekao je Zelenović.