Петак, 05.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: бајић радош

Колумнисти

24.04.2017 у 09:00

Пролеће без Манде

Од 2006, па наредних десет година, са Мандом сам сваког пролећа или почињао или завршавао нови циклус серије „Село гори...“ Верујем да сам због тога ових дана сетан и дешператан. Овог пролећа – мог пријатеља, друга, брата Милашина, Милорада Мандића Манде – неумитно нема. Идемо у сусрет првој трагичној годишњици његове смрти и неповратном одласку у мит – и у легенду. По нека реприза у телевизијској понуди, све ређи и спорадичнији редак у новинама, много сете и по која размењена реченица туге и поштовања приликом случајног сусрета с колегама који су с Мандом снимали у Петловцу и – крај. Живот сурово и без освртања јури даље. А ми, попут талаца који немају избора, све старији и уморнији, са изневереним очекивањима и потрошеном животном радошћу – бесомучно трчимо за њим. Глумац,

Колумнисти

20.03.2017 у 09:00

РТС на нашем даљинском

Стварно немам ништа против кабловске телевизије Н1. Једном сам чак био њихов гост. Мислим да имају одличан информативни програм. Такође, немам ниједан разлог да будем мрзовољан ни према концерну СББ. Ценим и поштујем сваки успех и просперитет. Те тако и поздрављам велики продор у свет телекомуникацијског бизниса уваженог господина Шолака, оснивача и првог власника СББ-а, кога можда и познајем... Не само због тога што је рођен у Крагујевцу. Србија је велика само у народној песми – сви се ми овде познајемо. Глумац, редитељ, сценариста

Колумнисти

11.02.2017 у 08:15

Стварно и могуће

Скоро нехотично усудих се да текст који је пред вама насловим попут књиге есеја и далековидих промишљања знаменитог Добрице Ћосића, књиге која је први пут угледала светлост дана и турбулентно усталасала тврдокорну идеолошку жабокречину далеке 1982. године. С нашим највећим романсијером спаја ме то што смо на истој реци научили да пливамо, што смо рођени под капом истог завичаја – а то за мене није мала привилегија. У свом грандиозном књижевном и публицистичком делу мој велики земљак створио је синтагму „моравско човечанство“ којем поносно припадам. Као Моравац и по мајци Преровац – клањам се монументалности Ћосићевог дела. Што смо даље од његовог физичког одласка – уверен сам да наклон свих нас према њему мора бити већи. Зашто? Зато што је Ћосић био трагични хроничар свих српских

Колумнисти

06.01.2017 у 08:15

Бадњаци на екрану

Сећам се, пре нешто више од тридесет година, у децембру 1985, на падинама Гледићких планина, које се валовито спуштају и нестају у равницама моравске долине – још почетком децембра пао је први снег. Пет година после смрти највећег сина југословенских народа Јосипа Броза – у идеолошкој залеђини комунизма и под паролом „И после Тита – Тито”, његова сенка се још увелико надвијала над нашим животима. Заштита имена, лика и дела великог вође, али и тековина комунистичке револуције – стављени су под окриље вербалног деликта у законски оквир, у којем је санкционисано другачије мишљење и сваки покушај јавног манифестовања грађанске слободе, политичке, али и верске. О Божићу се није превише говорило, ни у штампи, ни на телевизији. Духовни обичаји и ритуали брижно су под паском тајне полиције

Колумнисти

22.12.2016 у 08:15

Бумеранг за продане душе

Без иједног трена предаха – Србија се из дана у дан, из сата у сат, држи у дрилу. Као да неко пушта дим из Аладинове лампе – тако сензације, епохална открића века и фасцинантне афере смењују једна другу. Кад погледамо шта пишу српски штампани медији – треба да будемо Богу захвални што смо уопште живи. Сведени на улогу заморчета – таоци смо јавног мњења чији су креатори и инспиратори српски политичари којима смо нажалост поверили своје животе. И што је још страшније – будућност своје деце. Алармантно, шокантно, сензационално – сваки боговетни дан бомбардовани смо фрапантним открићима лешинарења по недавној криминогено-политикантској прошлости, за потребе и у служби дневне политике. Вести о заверама против легално изабране власти, о издајама националних интереса Србије у коју се сви

Колумнисти

30.11.2016 у 08:15

На дан крсне славе

Данас је Мратин дан. Крсна слава Бајића у засеоку Шумаричка мала села Медвеђе у којој сам пре шест деценија рођен. Још није свануло. На зиду мог београдског дома из кандила изнад иконе Стефана Дечанског – титра светлуцава жута лојаница. Јутрос сам је веома рано упалио уз молитву коју сам тихо мрмљао да не пробудим чељад – за здравље моје унучади и целе породице. У мраку и мртвој тишини коју ремети далеко завијање сирене за коју ми је тешко да разазнам да ли је полицијска или је неком несрећнику позлило па га возе у болницу – чекам да сване и не палим никакво светло. Док се пуши кафа коју сам као утвара ходајући на прстима себи скувао – лице ми обасјава млечна светлост екрана у који сам загледан. Зурим у тастатуру компјутера, пробуђен сетом, немиром и жељом да нешто напишем. Као да хоћу да

Колумнисти

01.10.2016 у 09:30

Вера за вечеру

Када су ме 1971. године као радозналог голобрадог сељачића, који је био вредан и није одбијао ни један посао, предложили да испред своје средње музичке школе постанем члан председништва општинског одбора омладине у Нишу – брже боље сам се вратио у завичај и дотрчао код ујака Ђоле Мутавџића у Велику Дренову. И данас, као да га видим како необријан, с црним подочњацима – седи испод крошње великог ораха и испија шприцер са содом. Кад сам га питао да ли да прихватим позив за моју прву политичку функцији или не – одговорио ми је: – Сви знају ко су Бетовен и Моцарт. А мало њих зна како су се у то време звали дворски пажеви и министри. За двадесет година и за навек – сви ће знати ко је био највећи драмски уметник Љуба Тадић, а скоро нико ко је данас југословенски министар спољних послова.

Колумнисти

01.09.2016 у 08:15

Један дан у Загребу

Док једнолично брује мотори и фијучу елисе АТР-а „Eр Србије” – покушавам да се сетим када сам први пут летео авионом за Загреб. Било је то далеке 1975. године, када сам млад, висок и мршав одлазио у „Јадран филм” на пробно снимање свог првог играног филма „Атентат у Сарајеву” – у режији најзнаменитијег Црногорца у хрватској престоници, аутора чији је сваки филм премијерно свој живот започињао на Брионима, овенчаног славом југословенског Бондарчука – Вељка Булајића. Сећам се дрмања, турбуленције и сваког откуцаја уплашеног срца док кроз прозор од плексигласа зверам у магловити понор испод себе. Асистент Булајића Гојко Кастратовић, који је био задужен да нас неколицину младих глумаца спроведе од Београда до Загреба – шалио се, да ЈАТ даје поклоне путницима који први пут путују авионом?

Колумнисти

09.08.2016 у 08:15

Наша другарица Гордана Косановић

Лета 1972. године у кафани „Коларац”, у Кнез Михаиловој улици, упознао сам младог учитеља, родом из Равног Села у Војводини. Завршио је Учитељску школу у Сомбору, имао је годину више од мене, благо повијен орловски нос, тршаву смеђу косу и плаве очи. Звао се Лазар Ристовски. То је онај велики глумачки цар иза којег је данас импозантна професионална каријера крунисана многим наградама и признањима – од којих је последња „Велика златна арена” за главну улогу у филму „С оне стране” хрватског редитеља Зринка Огресете. Освојена овога лета, на очај његових конкурената, усред пулске Арене, која по значају, важности и југоносталгији има значај балканског Оскара. Кад сам му послао СМС честитку – одговорио ми је: „Бајо, разбио сам их као звечку...” Исте године, у холу некадашње Академије за

Колумнисти

12.07.2016 у 08:15

За Европу вија Злодух

У селу Злодух подно Старе Планине у напуштеном задружном дому једина је продавница у том крају. На порозним зидинама зградурине на којој су изваљени прозори висе умрлице, понеки руком исписан оглас да неко продаје први откос траве или јагњад – и до пола исцепана афиша извесне фирме из Пирота која најављује да ће и ове године да откупљује боровницу. Испред продавнице су дрвене клупе и један изљуштени бицикл без предњег точка наслоњен на скаменосану громаду шљаке и путарске соли. Некада је неко на том бициклу дошао дотле, скинуо предњи точак који му је једини ваљао – и отишао. Ових спарних летњих дана у сеоској сваштари на чијим рафовима су, с једне стране, шећер, кафа, љуте бомбоне, наполитанке, пераћи сапуни, сардине, месни нарезак, најпростији тоалет папир и крпе за судове, а на

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

05.06.2026 у 20:59

Невена Ђурић: Очекујем да ће бити ванредних заседања Скупштине током лета

05.06.2026 у 20:49

Ученици 10 музичких школа одржали концерт „Звуци Србије” у Народном музеју

05.06.2026 у 20:47

Трамп опет тврди: Још мало па готов рат у Украјини

05.06.2026 у 20:44

Зеленски: Путин одлучио да настави рат

05.06.2026 у 20:33

Милиони људи су у опасности од глади

05.06.2026 у 20:31

Наплата путарине на 75 станица