Таг: бајић радош

У тами ћути село моје драго, ћути село моје и Србија ћути... Отеше ми се давно заборављени стихови песника Танасија Младеновића. Ко се још сећа партизанског комесара чија родна кућа у смедеревском селу Сараорци данас личи на још једно показно сведочанство нашег немара и смисла за заборав? Између два рата–кафана, у рату – мемљиви магацин Недићеве владе за уштављену кожу, петролеј...

Далеке 1953. године зима је у моравској долини била веома хладна и снеговита. Сећам се, када сам почео да разазнајем и постао свестан самога себе – отац ми је причао да сам у фебруару следеће године једва претекао. Тешко се може поверовати да човек који данас на крају шестедеценије има сто двадесет килограма, чиме се ни највећа будала не може подичити – те педесет и четврте године буде онолико...

Мој чукундеда се звао Сава. Имао је три сина и две кћери. У задрузи какву је у својим приповеткама описивао Милован Глишић – живело је шеснаест пунолетних чланова и буљук деце. Јели су заједно поред верига и огњишта, славили кад се облизни овца, туговали кад им град убије летину. Певали су и радовали се рођењу детета које је закмечало у малој соби направљеној само за те прилике – да се рађају...

 „Молим вас, ако ми можете одговорити: У ком делу Србије се налазе крајолици и пејзажи које сте снимали у серији ’Село гори’? Такве бајковите слике природе и лепоте никада и нигде до сада нисмо видели. Жена ми је Канађанка и никада није била у Србији. Желим да њу и децу следећег лета доведем у отаџбину мојих дедова, да проведемо одмор и обиђемо пределе и места на којима сте снимали. Поздрав и...

Горњи Милановац – Да компанија „Свислајон-Таково“ није огласила да продаје сеоски задружни дом у Сврачковцима, вероватно би ово здање чекало коначну реч „зуба времена“. Задружни домови (зову их и домовима културе) грађени су на о-рук током прве и друге петолетке и годинама су били стециште културно-забавног и друштвеног живота. У њима су сељани видели прве филмове путујућих биоскопа, играли за...

Свеједно је да ли из Београда кренеш према Банату или Бачкој, или се можда упутиш према Рађевини и обронцима Сувобора, ако код Пожаревца окренеш волан налево и кренеш према Стигу, па избијеш десно преко Жагубице у хајдук-Вељкову Kрајину – или ако долином Велике и Западне Мораве опколиш Шумадију – па застанеш у било којем селу, увек и готово свуда ћеш видети исту или сличну слику: руинирану...

Моја унука Софија ће ускоро напунити три године. Радознала је, много пита, најчешћа реч јој је: Зашто? Као и свако здраво дете тог узраста крупним очима упија свет око себе. Због тога њених хиљаду зашто – мора имати хиљаду зато. На нека питања, ипак, тешко је одговорити. Недавно је са својим родитељима провела седам дана на селу, због чега се посебно радујем. Увек сам сматрао да је за...

У великој акцији МУП-а Србије, у Шумадији и Поморављу, у срединама у којима је снимана наша серија, у Јагодини, Крагујевцу, у Крушевцу, у Рековцу… похапшена је множина наркомешетара и дилера смрти. Баш као што је сина Драгана јунака села које гори, пре неколико субота ухапсила филмска полиција, док је у буџаку иза кафића, недалеко од средње техничке школе, убеђивао лепу средњошколку...

Пре десет дана завршио сам снимање планираног дела серијала „Село гори”. Своју причу с Моравом у главној улози испричао сам уз помоћ више од двеста мојих колега глумаца који изванредно надахнуто играју Милашина, Драгојла, Златану, Радојку, Смиљану, Џаму, Велибора и остале… Негде на половини снимања, као бог зна како – редитељу, указала ми се прилика да непланирано...

Сећам се: шездесетих година прошлог века буктала је електрификација земље упакована кроз планске петолетке, уз стидљиво осветљавање сеоских раскрсница сијалицама од четрдесет свећа. Да ли због тога што смо имали срећу да је писац романсиране борбе партизана са Јастрепца наш земљак, да ли због непроменљиве неумитности да је СУНЦЕ ДАЛЕКО подједнако у Великој Дренови као и у мојој родној Медвеђи...