Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: тасић ана

Култура

04.04.2017 у 21:45

Сурова драма страсти и злочина

Толстој је „Царство мрака“ (1886) написао по истинитој причи о којој су новине извештавале, као што је био случај са Бихнеровим „Војцеком”. На тој документарној основи је подигнута још суровија драма страсти и злочина, са измешаним састојцима трагедије, комедије, гротеске, мелодраме, натурализма, па и моралитета.

Култура

21.03.2017 у 22:06

Позоришне и љубавне илузије

Након успешних продукција „Кисеоника” (2005, Белеф), „Живота број два” (2006, БДП) и „Пијаних” (2016, Атеље 212), „Илузије” су нови комад савременог руског писца Ивана Вирипајева који се код нас поставља. Ова комична драма истражује енигме љубави и живота, у веома изазовној форми и раскошном поетско-филозофском стилу. Посебан спој епике и драматике који се налази у основи комада отвара изванредне могућности за истраживање наративности и театралности, односа између глумаца и ликова.

Култура

08.03.2017 у 16:45

Анатомија позоришта и друштва

Полазећи од полемичке књиге „Час анатомије” Данила Киша у којој се писац разрачунао са реакцијама књижевно-политичке јавности на његову „Гробницу за Бориса Давидовича”, Урбан је саставио значењски шири, фрагментаран сценско-музички текст (драматург и сарадник редитеља Сузана Вуковић). Поред полазног текста, у представу су укључени делови „Гробнице за Бориса Давидовича”, лирика Шандора Петефија, Дамира Авдића, као и цитати представа редитеља Оливера Фрљића и Љубише Ристића, због сродних тема, уметничке храбрости и друштвених прекорачења. Сценски језик је овде мање раскошан него што је то иначе случај у Урбановим режијама, мање је разгранат и поетски пробојан, док је друштвено-политички слој значења у пуном центру пажње. За ову представу се

Култура

05.03.2017 у 19:25

Недостигнуте вредности драме

За савремени драмски текст „Детроит” Лисе Д`Амур (2012) може се рећи да је близак традицији америчке драме која се коренито разрачунава са илузијама о америчком сну, делима Мемета, Шепарда, Кушнера. Радња „Детроита” дешава се у предграђу неког америчког града средње величине, између два пара ликова тридесетогодишњака, различитих друштвених положаја. Бен који је недавно остао без посла и Мери, службеница у адвокатској канцеларији, представници су средње класе, типични зупчаници капиталистичке машинерије. Њихови нови суседи су друштвени отпадници Кени и Шерон, обоје скоро отпуштени из центра за одвикавање од зависности – они су наличје те друштвене машинерије, његов очекивани баласт, колатерална штета. Ова драма са зачинима сатирично обојене комедије је метафорички инспиративан одраз

Култура

01.03.2017 у 19:03

На линији грубе симболике

Молијеров „Дон Жуан” (1665), неприхваћен у свом времену, сасвим је апартно дело у опусу овог великог француског класицисте, због чега су се теоретичари позоришта посебно опсежно бавили његовим значењима. Јан Кот је записао да је „Дон Жуан” пун загонетки, од прве до последње сцене је двозначан. У њему се јављају духови и разговарају кипови, на метафизички плодном простору између неба и пакла. Та посебна густина његовог идејног ткања, прегршт значења испод основне приповести о дрском заводништву, носи јаке филозофске потенцијале. Њих је, између осталих, искористио Ками, тумачећи донжуанство у контексту егзистенцијалистичких расправа („Мит о Сизифу”). Због те стилско-значењске слојевитости, веште исплетености комичног и трагичног, филозофски инспиративног укључивања натприродних елемената,

Култура

14.02.2017 у 16:05

Преамбициозан сценски залогај

Полазећи од „Мистер долара” (1932), Нушићеве комедије ситуације умешане са комедијом нарави, коренитог критичког односа према скоројевићима који не бирају средства да се домогну новца и високог друштвеног положаја, аутор адаптације текста и редитељ Владимир Лазић изградио је знатно разгранатији сценски текст (текст сонгова и драматург Жељко Мијановић). Он укључује и ликове из других Нушићевих комада, на пример из „Покојника” (Павле Марић, Спасоје Благојевић) и „Света” (Сима Јеремић), док је његово разрешење драстично другачије у односу на оригинални текст, мрачније је и безнадежније, у сагласју са особеностима нашег времена. Уместо да се Матковићева ујдурма открије, враћајући усталасани поредак у пређашње стање, што је случај код Нушића, у представи долази до суровог епилога, вртоглавог

Култура

08.02.2017 у 22:00

Смех и сузе на шинама

Омнибус представа „Трамвај звани самоћа” редитеља Стевана Бодроже настала је према текстовима младих списатељица: Мине Ћирић, Маше Радић, Неде Гојковић и Галине Максимовић. Премијерно изведено у трамвају на линији шест, ово амбијентално сценско дело донело је четири приповести о драматичним породичним односима, конфликтима између мушкараца и жена, родитеља и деце, као и о успостављеним релацијама између путника који се случајно срећу. Позоришни трамвај је кренуо са почетне станице код Цркве Светог Марка, а представа је почела унезвереним упадом Михајла (Иван Томић) у очајничкој потрази за несталом сенилном мајком Анком (Марија Опсеница), праћен ћерком Дејаном (Милица Стефановић). Након породичних трзавица и неуспеле акције проналажења мајке и баке, они излазе из трамваја на следећој

Култура

31.01.2017 у 13:00

Варвари транзиције

Текст представе „Ново доба” Вука Бошковића ужарено је савремен. Кроз фрагментарну структуру радње и преплитање два тока догађаја на сцену се избацују агресивно актуелне теме сналажења у пакленом процесу друштвених транзиција. Раскопава се проблематика приватизација и ловљења у мутном, деловања недодирљивих тајкуна, манипулација политичког маркетинга, постратних траума, као и суочавања са актуелним приливима емиграната и општим хаосом у Европи. Кроз личне драме актера су изражени хорори трусних друштвених промена, немилосрдни изазови нашег времена које је сломило системе вредности, приморавајући људе да забораве на људскост у принудној борби за преживљавање. Ликови драме и представе немају имена што се може разумети метафорички. Иако су веома особени, дубински разгранати, они су

Култура

05.01.2017 у 09:30

Далеко од Фејдоа

Радња Фејдоовог водвиља „Хотел `Слободан промет`” (1894) дешава се између два брачна пара и укључује вешто конструисане комичне ситуације планирања прељубе, замене идентитета, неспоразума изазваних муцањем лика који једва говори кад је кишно време. Иако је основни циљ Фејдоових водвиља забављање публике путем мајсторски изграђених заплета, обрта и расплета, због чега је преовлађујуће мишљење о њима да су лаки, они имају и другу страну – тамнији, критички смисао.

Култура

29.12.2016 у 23:00

Салонска трагедија освете

Кишову „Електру” (1968), обрађену према Еурипидовој трагедији, редитељка Ива Милошевић поставља у универзалном обличју, не посежући за њеним значењским осавремењивањем. Дизајн сцене и костима је заводљив, сведен, елегантан (сценограф Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан). Простор је утврђен од дрвета, као падина, на чијем је дну с десне стране издубљен базен. Ритам игре је спор, церемонијалан, а штимунг битно одређује присуство хора, четири бела, окамењена лица

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 10:31

Победом на Мундијалу, Немачка би могла да подстакне привредни раст земље

10.06.2026 у 10:29

Украјинске снаге напале објекте луке Мариупољ

10.06.2026 у 10:20

Више од 400 милиона људи у Кини свакодневно користи АИ

10.06.2026 у 10:17

Лекари и професори на улицама, траже слободу за ухапшене директоре

10.06.2026 у 10:14

Бенфика се опростила од Муриња, Реал платио откупну клаузулу од 15 милиона евра

10.06.2026 у 10:12

Трамп није сигуран да ће се Нетанјаху кандидовати на изборима