Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

17.04.2020 у 18:00

Васкрс

Васкрсна недеља одређује дан годишње прославе Христовог васкрснућа. Датум није фиксни, а израчунава се на основу астрономије, то јест датума пуног Месеца који је претходио Христовом васкрснућу 30. године п. н. е. Васкрс је један од најважнијих хришћанских празника. То је дан вечне радости, дан када је Христ, Син Божји, победио смрт. Чином васкрснућа Исус Христ је доказао своје божанске моћи и отворио врата вечног живота, радости и среће које можемо наћи у вери нашој. На Васкршњу недељу звона звоне на црквама, а народ са својим свештеником обилази око цркве. После трећег обиласка, стаје се испред цркве. Свештеник носи крст, свећу и кандило и поје васкршњу литургију. Врата се отварају и народ улази у цркву где се литургија наставља. Када се заврши, народ се поздравља речима: „Христос

Магазин

13.04.2020 у 20:00

Педесет година Радија Студио Б

Радио Студио Б је 1. априла 1970. године основала група новинара дневног листа „Борба”, као прву станицу изван система државних електронских медија. Емитовање програма почело је тачно у 13 часова. Уређивачка политика је била потпуно револуционарна за то време – градски радио са много музике и максимално три минута говора између две музичке нумере. Новинари и водитељи у студио су унели „семафор” који је укључивао „црвено” свака три минута. Нико, чак ни најугледнији гости попут градоначелника Београда, није могао да говори дуже од три минута одједном. Већ 1971. године покренут је и Други програм на средњим таласима и то превасходно музички, са вестима на сваки сат. Касније је покренут и Трећи програм, са искључиво класичном музиком, а основани су и продукција грамофонских плоча и

Магазин

06.04.2020 у 18:12

Европска заштита природе (2)

Предео изузетних одлика „Варденик – Стрешер” Налази се у југоисточној Србији, у оквиру подручја Власине и Крајишта, највећим делом обухвата планину Варденик са највишим врхом Велики Стрешер (1.876 м). Рељеф планине Варденик настао је у дугом временском раздобљу под утицајем сложених геолошких и геоморфолошких процеса. Флору подручја одликује велика биолошка разноврсност са укупно 414 биљних врста. Овај мали простор настањује 12,3 одсто укупне флоре Србије, при чему 10 одсто чине ендемични таксони. Подручје карактерише присуство 54 дрвенасте и жбунасте врсте од којих је осам у статусу „заштићена врста”: мечја леска (Corylus colurna), бреза (Betula pendula), клека (Juniperus communis), дивља ружа (Rosa canina), ситнолисна липа (Tilia cordata), бели глог (Crataegus monogyna), дрен (Cornus

Магазин

30.03.2020 у 20:38

Европска заштита природе (1)

Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић – Троноша” Простире се на територији од 1802,57 ха. Природне вредности подручја чине очувани комплекси аутохтоних сладуново–церових и других шума док је, од укупно 145 врста биљака и животиња, 83 заштићено, а 62 припадају категорији строго заштићених. Приобални појас водотокова је станиште водоземаца и гмизаваца са 11 заштићених врста. Од фауне птица издваја се присуство средњег детлића (Дендроцопос медиус), русог сврачка (Ланиус цоллурио) и виноградарске стрнадице (Ембериза хортулана), као врста од међународног значаја. У фауни сисара забележено је 52 врсте, а фауна слепих мишева представљена је са 18 строго заштићених врста. На основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије за подручје „Културни предео Тршић – Троноша”, Влада

Магазин

23.03.2020 у 21:00

Градови Србије (2)

Чачак Чачак је град који се сврстава међу веће градове у Србији, са препознатљивом архитектуром и богатим споменичким наслеђем. У граду Чачку се налазе бројни споменици културе, сакрални објекти и установе културе од националног значаја – Народни музеј, Храм Вазнесења Христовог из 12. века, Уметничка галерија „Надежда Петровић”. Познати археолошки локалитети и културно-историјски споменици у Чачку су Римске терме, Меморијални комплекс на брду Љубићу, Споменик ратницима Првог светског рата – Четири вере. На територији града Чачка налазе се занимљиве и атрактивне туристичке дестинације: Овчарско-кабларска клисура – предео изузетних одлика, подручје са рељефом кога карактеришу предели богати речним токовима, језерима и разноврсном флором и фауном, манастирима из средњег века,

Магазин

17.03.2020 у 08:51

Градови Србије (1)

Крушевац Крушевац је град изузетно богатог културно-историјског наслеђа. Историја је у овом граду почела да се исписује давне 1371, када је кнез Лазар саградио Крушевац, одабравши га за своју престоницу. У оквиру комплекса Лазаревог града, налази се црква Лазарица, коју је кнез Лазар посветио архиђакону и првомученику Стефану – заштитнику династије Немањића, а у славу свог прворођеног сина Стефана. Ту се српска војска причестила пред одлазак у Косовски бој. Недалеко одатле, на Тргу деспота Стефана, 2018. је постављен споменик кнегињи Милици, дело академског вајара Зорана Ивановића. У Крушевцу је и једно од најлепших архитектонских остварења с почетка 20. века, зграда Начелства, са својом раскошном унутрашњошћу. Мозаички комплекс „У славу Крушевца”, дело Младена Србиновића, инспирисан

Магазин

09.03.2020 у 20:00

Знамените српске личности – Момчило Момо Капор (1937–2010)

Момчило Момо Капор (8. април 1937 – 3. март 2010), рођен је у Сарајеву и са краћим прекидима у Београду је живео од своје девете године. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи Недељка Гвозденовића. У књижевни живот главног града ушао је почетком шездесетих година прошлог века и од тада је објавио више од педесет књига – романа, кратких прича, путописа и уметничких монографија, као и велики број дела која су извођена у позориштима, на радију и телевизији. Од осталих београдских писаца разликовао се и по томе што је сам илустровао своје књиге, негујући посебан, лирски цртачки стил. Своје слике излагао је у галеријама и музејима Београда, Новог Сада, Зрењанина, Загреба, Њујорка, Бостона, Женеве, Брисела, Удина, Франкфурта, Каракаса,

Магазин

02.03.2020 у 20:00

Сто осамдесет година „Поште Србије”

На територији Србије, од старог века па све до 19, увек је била организована мрежа објеката и људства за пренос писама, за потребе државних администрација. Међутим, грађани тих држава нису могли ову мрежу да користе за своје приватне потребе. У Сретењском уставу (1835) и у уставу из 1839, дато је у задатак Министарству унутрашњих дела да у Србији оснује јавни поштански саобраћај. Министарство је ангажовало свој пословни простор и своје чиновнике да се у Београду 25. маја/7. јуна 1840. отвори прва пошта, а касније и друге поште у Србији. Управитељство поштанско, као одељење у Министарству унутрашњих дела, имало је у почетку само 17 чиновника, управитеља пошта и 16 управника пошта у српским варошима. Били су то пионири великог система који је почетком 21. века имао 17.000 запослених,

Магазин

03.02.2020 у 20:00

Лунарни хороскоп – Година Пацова

Лунарни календар је заснован на циклусима Месечевих мена, мада већина лунарних календара представља у ствари лунисоларне календаре. То значи да календарски месеци одговарају Месечевим циклусима, али се повремено додају интеркаларни месеци како би се ови циклуси усагласили са соларном годином. Међу оваквим календарима су кинески, хебрејски и хинду календари, као и већина календарских система коришћених у антици. Лунарни календари се разликују по томе којим даном почиње месец. У кинеском календару, први дан је астрономски одређен конјункцијом Сунца и Месеца у кинеској часовној зони. Кинески зодијак спада у најстарије познате астролошке системе. Састоји се од 12 знакова од којих сваки влада једном лунарном годином. Ови знаци зодијака носе називе животиња (Пацов, Биво, Тигар, Зец, Змај,

Магазин

27.01.2020 у 20:00

Италијански морнари за српску војску у Великом рату

У јеку зиме 1915/1916. године српска војска, у клештима армија Централних сила присиљена на повлачење у пратњи масе народа, на албанским обалама Јадрана спасена је величанственом хуманитарно-војном операцијом италијанске Краљевске ратне морнарице. Од 12. децембра 1915, па до 29. фебруара 1916, италијанска морнарица је из Албаније евакуисала 260.895 српских војника и избеглица, 24.000 аустријских војника – заробљеника српске војске, 10.153 коња, 68 топова и 300.000 тона хране и материјала. Са војском и народом су евакуисани и српска влада, парламент, црква, војни врх, краљ, архиве, драгоцености. Обављено је 248 пловидби и употребљено 350 лађа. После дугих година исцрпљујућих рововских борби у Великом рату, тек је српска војска успела да пробије Солунски фронт и да у незадрживом

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса