Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

16.05.2022 у 20:00

Европа – приче и митови

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, нарочито заступљено у митологији Срба. Назив овог бића потиче од глагола дречати. У предањима се спомиње да се oглашава застрашујућим крицима који личе на дечји плач, вучје завијање, мекетање јарца, мјаукање мачке или крештање птица. Ови крици, према веровању, могу да оглуве човека. Народна веровања кажу и да је дрекавац биће налик вампиру, материјална манифестација душе умрлог која не може да нађе свој мир после смрти, па излази ноћу из гроба и прогања оне који су му згрешили у животу. Према другим предањима, дрекавац је појавни облик душе умрлог, некрштеног детета, које ноћу излази из свог гроба и обилази кућу својих родитеља. У опису дрекавца најчешће се спомиње да је то демонско биће, прекривено дугим крзном по којем непрестано

Магазин

09.05.2022 у 20:00

Заједничко издање Србије и Марока: 65 година дипломатских односа

Дипломатски односи Републике Србије и Краљевине Мароко су успостављени 1. марта 1957. године. Билатерални односи двеју пријатељских држава ишли су увек само узлазном путањом, а пријатељство двеју земаља је данас на историјском максимуму, али се међусобни односи и даље успешно развијају уз узајамно поштовање и уважавање и продубљивање политичког дијалога. Успешни дипломатски односи двеју држава потпомогнути су и значајним унапређењем трговинских односа уз тенденцију њиховог даљег интензивирања. Република Србија и Краљевина Мароко су на добром путу ка остваривању стратешког партнерства у свим областима од заједничког интереса, а емитовање заједничког издања поштанских марака Србије и Марока допринос је Поште Србије и поштанске управе Марока оплемењивању и продубљивању односа двеју

Магазин

03.05.2022 у 20:00

Васкрс

Васкрс је најзначајнији хришћански празник: „Празник над празницима“. Слави се у спомен победе Господа Исуса Христа над смрћу коју су објавили анђели и жене мироносице, када су три дана након Његовог крсног распећа и смрти на брду Голгота изнад Јерусалима пронашли празан гроб у који је био похрањен. Назива се и „Хришћанска Пасха“, по старозаветном празнику Јевреја у спомен на ослобођење од египатског ропства. Код православних, Васкрсу претходи седмонедељни пост, који је строжи од осталих постова у току године. Последња седмица поста назива се и Велика, то јест Страсна седмица, када се обележавају дани Христовог страдања. За ову недељу везују се многи народни обичаји, међу којима је и фарбање јаја, која представљају симбол Васкрсења. Прво офарбано црвено јаје чува се до наредне године и

Магазин

26.04.2022 у 20:00

Дан Војске Србије

Датум покретања Другог српског устанка, Цвети по старом, односно 23. април 1815. по новом календару, обележава се као Дан Војске Србије. Тај датум представља историјску прекретницу која је довела до стварања савремене српске државе и омогућила стварање ефикасне и модерне српске војске. Устанак, за чијег вођу је изабран кнез Милош Обреновић, званично је проглашен на збору војвода и свештенства у Такову код Горњег Милановца. Он представља војни сегмент српске историје, након чијег успеха је отпочео процес којим је Србија освајала један по један елемент државности и на крају се потпуно ослободила врховне турске власти. Један од првих корака у том правцу било је и стварање стајаће војске 1825. године, од 1.147 младића подељених у дванаест чета, који су добили назив „уписани пандури”. Како је

Магазин

18.04.2022 у 20:00

Петар Лубарда – 115 година од рођења

Петар Лубарда (Љуботињ, код Цетиња, 27. јул 1907 – Београд, 13. фебруар 1974) у аутобиографским подацима које је о себи оставио 1972. године, пише: „Рођен 27. VII 1907. године у Љуботињу, Црна Гора, по националности Србин. Отац: Ђуро П. Лубарда, мајка: Марија М. Вујковић. Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом. Гимназију похађао у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу. 1925. дошао у Београд и уписао се у Уметничку школу. Професори су му били Бета Вукановић, Љуба Ивановић и Илија Шобајић. 1926. одлази у Париз, 1927. први пут излаже у Независном салону у Паризу. 1929. у Риму прву самосталну изложбу у Casa d’arte Bragaglia. Исте године враћа се у Париз. 1932. долази у Београд и приређује самосталну изложбу у Ратничком дому. Од тада са краћим или дужим прекидима живи у

Магазин

11.04.2022 у 20:00

Нови Сад – Европска престоница културе

Нови Сад је Европска престоница културе 2022. године. Тиме је постао и један од првих градова ван Европске уније који је понео ову престижну титулу. Програмски концепт заснован је на крилатици За нове мостове, чиме се остварује идеја повезивања нових људи, програма, процеса и простора, који су већ успели да позиционирају Нови Сад на европску културну мапу. Тако се реализовала и визија пројекта за Почетак новог. Сада! Дочек, Сеобе, Будућност Европе, Хероине, Тврђава мира, Дунавско море, Калеидоскоп културе и Друга Европа тематизују различита актуелна културна и друштвена питања, негујући интеркултуралност и друге европске вредности које су важан део идентитета Новог Сада. Посетите наш програм и будите део Европске престонице културе. Добро дошли! Стручна сарадња: Фондација

Магазин

04.04.2022 у 20:00

Сто година српског ватерпола

У Србији се такмичарски ватерполо појавио 1921. године, када је одржано прво државно првенство, које је освојио ВК Сомбор. Убрзо затим, 1927. године, наша национална селекција први пут наступа на ЕП у Магдебургу, да би у Бечу, на ЕП 1950. године, освојила прву у низу медаља. Од тада, наши ватерполисти пели су се на највише постоље 48 пута, освојивши укупно 94 одличја на олимпијским, светским и европским такмичењима! Од 2006, наши ватерполисти су петоструки прваци Европе, двоструки светски прваци, двоструки олимпијски шампиони, уз два злата на Светском купу, Mедитеранским и Универзитетским играма и 11 златних медаља на такмичењу Светске лиге. Неизбрисив траг у нашем ватерполу оставили су играчи Сандић, Јанковић, Мушкатировић, Кривокапић, Милановић, Шоштар, Андрић, Вујасиновић, Шапић,

Магазин

01.04.2022 у 16:16

Оживели скупови филателиста

Љиљана Миљковић свој радни век провела је у пошти с писмима и маркама. Тако је почела и да их сакупља, слаже у албуме и излаже. Редовно долази на скупове најпознатијих српских филателиста који су се годинама одржавали на београдској Славији, а од пре шест месеци у приземљу хотела „Нобел” у Вишеградској улици. Затекли смо је међу петнаестак колега за једним од столова с хиљадама поштанских марки на којима су приказани мотиви птица, лептира, историјских догађаја, као што је била Прва конференција несврстаних у Београду 1961. године. Има ту и наређаних табачића с иконама светаца, ношњама народа и народности Југославије, Титових портрета, цвећа, слика Дубровника, портрета Људевита Гаја, Вука, Његоша, Доситеја. Са сваким новим листом смењују се епохе, историја, политика,

Магазин

28.03.2022 у 20:00

Звездина породица

Фудбалски клуб Црвена звезда основан је 4. марта 1945. године и до данашњег дана издвојио се као најтрофејнији у држави, са највећом базом навијача. Први погодак у историји Звезде постигао је Коста Томашевић на дан оснивања, а годину дана касније Звезда је освојила и трофеј тадашњег шампионата државе. Био је то само први у низу бројних трофеја, с обзиром на то да је Црвена звезда у својој богатој историји освојила 32 државне титуле, као и 25 куп такмичења, уз титулу европског и светског шампиона из 1991. године, чиме се и потврдило да јој нема равне на овим просторима. У финалу Купа европских шампиона у Барију савладан је Олимпик из Марсеја после 0:0 и бољег извођења једанаестераца, а потом и Коло Коло у Токију у оквиру Интерконтиненталног купа са 3:0. Уз то, Црвена звезда освајала је и

Магазин

21.03.2022 у 20:00

Дан државности – недељива Србија

На дан када се срећу зима и пролеће, Сретење господње, 1804. године у Марићевића јарузи Србија је начинила свој први, велики корак на двовековном путу слободе и државности. На исти дан, 1835. године, на Сретењској скупштини Србија је потврдила своју државотворност усвајањем највишег правног акта – Устава Књажевства Србије, једног од најмодернијих и најдемократскијих устава свога доба, првог Устава модерне српске државе. Кључни догађаји за стварање модерне Србије отелотворени су у двема најзначајнијим личностима онога времена, Kарађорђу и Милошу Обреновићу, који, понаособ, персонификују ратнички дух и спремност да се слобода и независност извојују оружјем, односно вештину да се стечена слобода сачува, а млада држава у настајању одбрани политичко-дипломатским деловањем. Двовековна

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали