Таг: михић ивана

Недалеко од моје куће на селу налази се једно имање осредње величине на коме је доскоро расла стара трешња. То дрво памте и сладили су се његовим плодовима и старији становници тог краја. Моћно стабло увелико је било достигло обим од једног метра. Његове снажне гране пружале су се, како у висину, тако и у ширину, правећи густ хлад за време летњих жега. Газда тог имања био је дарежљив човек,...

Један пријатељ ми је испричао следеће: ,,Устајем у осам сати ујутру и одмах сипам воду у електрично кувало како би брже проврела. Кесицу инстант кафе са ознаком ’три у један’ сунем у шољу и прелијем кључалом водом. Отетурамсе буновно до купатила и електричну четкицу за зубе, која има две брзине, прекријем слојем пасте на чијој туби пише ’све у један’. Након осталих...

Колико је љубав способна да издржи? Колико је спремна да чека? Са свих страна навиру препреке и искушења. Рачунајући на то да је љубав спремна да чека, неки се ње одричу у различитим фазама живота зарад професионалне едукације, каријере, обезбеђивања почетних и основних средстава за живот, а касније можда и умножавања онога што се стекло. Неки започну љубав, али не могу да јеодрже због...

Не могавши да се избори са дугогодишњим животним проблемима одлучио је да створи свој микросвет, више као одбрану а мање као повлачење. У реалности, свео је број пријатеља са којима се виђао на нулу. У виртуелном свету круг пријатеља му се свакодневно повећавао и убрзо је достигао број од четири стотине. А кренуло је овако: Прво је приметио да прави све више компромиса, правдајући се пред...

„Устаћу и отићи, отићи на Инисфри, од блата и прућа начинићу колибу, знам гајићу леје пасуља, имаћу кошнице три и бићу срећан и сам...” В. Б. Јејтс Има ли човека који, макар једном, није помислио нешто слично? Има ли човека који у данашње време, макар једном дневно, није пожелео да устане и да оде? Стајала сам у реду са људима који су, као и ја, чекали да изваде нови пасош и...

Једног промрзлог јутра стигло ми је писмо од човека кога не познајем и који се није потписао. Било је откуцано на компјутеру. Непознати ми се обратио пошто је прочитао нека моја размишљања у новинама и помислио да могу да га разумем. Писао је о усамљености, отуђењу, забораву, пролазности, беди, лажном сјају и свакојаким лажима, немању скрупула, издаји, превари, филантропији, мизантропији......

Пре тачно десет година, шетајући београдским улицама, угледала сам графит исписан на зиду поште у центру града, у Васиној улици: „Нико није невин, свако заслужује да умре!”. Пре десетак дана, пролазила сам слабашно осветљеним улицама запостављених градова Србије и у једном од њих угледала исти графит. Колико је потребно животног разочарања да би се у човеку створио тако негативан...

На њих се увек рачуна и они су увек спремни да дају све. На њих се увек на крају заборави и њима се увек на крају најмање даје. Једноставни људи, чији идентитет није познат јавности, спремни су да се одазову на неопходну мобилизацију било које врсте. Рачуна се на њихов број и неустрашивост када треба да се брани земља, да се брани мир, да се жртвује за велике циљеве, када се излази на...