Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Култура

25.02.2022 у 12:20

Весна Капор добитница награде „Меша Селимовић”

Весна Капор добитница је 34. награде „Меша Селимовић”, Компаније „Новости”, за роман „Небо, тако дубоко”, у издању „Српске књижевне задруге”, а овога пута у оквиру Великог жирија гласао је 61 књижевни критичар и било је издвојено укупно 98 наслова. Скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ биће лауреаткињи уручени у току априла. За дело награђене књижевнице свој глас дало је 26 критичара, међу којима су: Јован Пејчић, Даница Андрејевић, Саша Радојчић, Душко Бабић, Владимир Перић, Јасмина Тонић, Радивоје Микић, Сања Мацура, Душица Потић, Небојша Лазић, Слађана Јаћимовић и други. Новинар „Вечерњих новости” Драган Богутовић, који је са Огњеном Лакићевићем, оснивач награде „Меша Селимовић”, саопштио је јуче да су у најужем избору била и дела „О садашњости и седативима”

Култура

23.02.2022 у 18:00

Спомен на композиторе, жртве Холокауста

Наш врсни књижевник и преводилац Коља Мићевић (1941‒2020) био је аутор једног необичног издања које је издавачка кућа „Златно руно” објавила постхумно, а реч је о делу „Молебан за композиторе жртве Холокауста”, у којем је представљено више од 30 стваралаца. Мићевић је сабрао имена уметника који су страдали у Терезијенштату, Аушвицу и другим логорима. У уводној напомени је написао: „Током 1940. године Гестапо је одлучио да један град по имену Терезин у Моравској претвори у јединствени концентрациони логор, у коме су, поред десетина хиљада чешких и пољских Јевреја, али не само њих, били затворени и истакнути интелектуалци, сликари, научници, књижевници, а посебно композитори. Њима су дали илузију да могу стварати, сликати, писати и компоновати. Била је то вешто смишљена варка, чудовишнија,

Култура

22.02.2022 у 20:00

Књига о Данилу Кишу објављена на италијанском

На данашњи дан, 22. фебруара 1935, у Суботици, на граници двају светова – средњеевропског и балканског – рођен је Данило Киш, репрезентативни представник модерне српске и светске прозе. Тим поводом у излозима римских књижара појавио се италијански превод монографије Миливоја Павловића „Венац од трња за Данила Киша”. Издавач је кућа „Олтре ил маре”, а преводилац др Мила Михајловић, Зрењанинка која је пре три деценије у Риму завршила Музичку академију и потом остала да ради у југословенској и српској редакцији РАИ. У међувремену је докторирала и објавила низ књига о српско-италијанским везама. Поред осталог, премијерно је публиковала раније непознату грађу о доприносу италијанске војске пребацивању остатака српске војске из албанских мочвара (1915) ка Крфу и другим лукама. Пре неколико

Култура

21.02.2022 у 18:00

Реченице да теку као планинска река

Кад се говори о књижевном превођењу, мора се рећи како је неопходно добро владање језиком с ког се преводи и, наравно, још боље познавање језика на који се преводи. Наравно, не смеју се заобићи ни образовање, свестраност и спремност да се призна како је све то ипак недовољно – знања никад довољно и оно се стално мора стицати и повезивати с већ наученим. То ће сваки преводилац ставити на прво, друго и треће место. Међутим, додала бих како је за добро књижевно превођење потребно умеће. Узмимо два хирурга. Један ће солидно обавити захват и пацијент ће се потпуно опоравити, али велики вијугави ожиљак ће месецима упадати у очи. Други ће пак хирург оставити раван ожиљак који ће после неколико месеци готово сасвим избледети. То је оно чему добар преводилац мора да стреми: превод би требало да

Култура

14.02.2022 у 15:15

И даље ћу се играти

Да нисам преводилац, морала бих да напишем роман „Школице” Хулија Кортасара, који у том превратничком а камерном роману говори о томе како се девети поделак или кућица у једној дечјој игри на неком мусавом плочнику зове и Небо, с тим што кад научиш како до њега да стигнеш, већ те је прошла жеља за играњем. Пошто сам ипак, а и читавим бићем, превасходно преводилац, то бих ја и даље да се играм. На све или ништа, управо као тај Хулисимо Хулио. У овом новинском серијалу драгоцених разговора са осталим саиграчима сродних сазвежђа, што ће једном Андрићу омогућити да проговори на језику који ће и Нобеловом комитету бити доступан или Гарсију Лорку примаћи овдашњим бојама зимзелених раздора – verde que te quiero verde – сваком од нас је понуђено да одговори на

Култура

14.02.2022 у 14:30

Снови и жеље Рома

Песме 27 ромских аутора на два језика, ромском и српском, налазе се у управо објављеној збирци поезије (антологији) двојезичног назива „Роменго суно” – „Цигански сан”. Издавач је Удружење ромских писаца Србије, објављивање књиге омогућило је Министарство за културу. Преплићу се у овом двојезичном издању блискости и разлике две поетике, лирике, граматике, као особен допринос двема књижевностима. Животне изазове и снове Рома, осећања, размишљања овде на 320 страна приказују песме Рајка Ђурића (некадашњег уредника у „Политици”), Трифуна Димића, Предрага Јовичића, Баје Саитовића, Десанке Ранђеловић, Бајрама Халитија, Иштвана Фаркаша, Гордане Ђурић, Маје Јовановић, Јована Николића и других аутора. Уредник те збирке ромски песник из Ужица Предраг Пеђа Јовичић, аутор шест самосталних

Култура

12.02.2022 у 15:15

„Добри момак” Мира Фурлан

Зар нисам ја била она која је наивно мислила да нас уметност може спасити од рата? Зар нисам ја била један од оних „добрих момака”? А ако јесам, како сам завршила као народни непријатељ? Ово се пита Мира Фурлан у својој обимној аутобиографији „Воли ме више од свега на свијету” која је на 736 страна објављена код нас у издању „Буке”, а у којој покушава да нађе неке одговоре и остави их у наслеђе свом сину. Глумица чија је каријера имала узлазну путању све до распада Југославије почетком деведесетих кад је са Гораном Гајићем, српским редитељем, отишла у САД, преминула је прошле године, а ову аутобиографију постхумно је објавио њен супруг. На почетку књиге читамо писмо Мире Фурлан сину, рођеном у Америци, у коме се присећа како му је, када је био у шестом разреду, показала слику њеног

Култура

11.02.2022 у 16:25

Најновија књига о Ани Франк узбуркала духове прошлости

Најновија књига о Ани Франк, јеврејској девојчици, ауторки најпознатијег дневника на свету, узбуркала је духове из прошлости уместо да разреши једну од највећих мистерија из Другог светског рата. Жучна дебата избила је због „Издаје Ане Франк” канадске списатељице Розмари Саливан јер је у тој књизи јеврејски нотар представљен као главни осумњичени за одавање тајног скровишта Ане и њене породице. Холандски историчари и јеврејске организације су критиковали „сензационалистичку” књигу, резултат шестогодишњег истраживања, а локални издавач је прекинуо штампање. Бивши агент Еф-Би-Аја, који је водио истрагу, Винс Пенкок је међутим оштро одговорио ове недеље, оценивши да је „отрован напад” можда мотивисан контроверзним закључком да је Јеврејин одговоран. Књига о тврдњама о издаји Ане

Култура

08.02.2022 у 20:00

Писма која су променила свет

Човек није господар речи које је већ изрекао, како каже стара пословица, и истина је да свака изговорена или написана мисао више не припада власнику већ се умоножава у умовима других, производећи добро или зло. Особито данас се речи врло лако пишу и изговарају, без свести о њиховој тежини и исправности, без познавања прилика о којима се говори, међутим, колико се свет споро мења показује и збирка „Писма која су променила свет” Сајмона Сибага Монтефјореа, (у издању „Лагуне”), популарног британског историчара, професора Бакингемског универзитета, члана Краљевског књижевног друштва и романописца, аутора бројних историјских телевизијских серијала и филмова. Војни диктатор Пајанх, старог египатског града Тебе, кратко је написао својој жени како да поступи са издајницима: „Нареди да ту

Култура

07.02.2022 у 18:15

Још нас није заменио „Гугл”

Око својe шeснаeстe годинe, вeровао сам да јe прeводилачки посао најлакши посао на свeту. Глeдао сам филмовe на eнглeском бeз титла, читао понeку књигу у оригиналу. Мислио сам да знам eнглeски јeзик. Мислио сам да јe то „знањe” довољно за сваки прeводилачки изазов, прeмда тада нисам ни помишљао да јe такав задатак изазов. Али... Том вeровању брзо јe дошао крај. Кад сам замолио тeтку, која јe у то врeмe прeводила са eнглeског нeкe тeкстовe из области развојнe психологијe, да ми уступи дeо тeкста како бих сe ја рeшио мукe даљeг школовања и почeо с лакоћом да зарађујeм радeћи посао који мe нe би стајао ни по мукe, она ми јe услишила молбу и послала ми нeколико страница тeкста. Кад сам отворио прву страницу, од самог покушаја да прочитам прву (или трeћу, сeдму) рeчeницу, заболeла мe јe

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 07:52

Пентагон тражи 80 милијарди долара због рата у Ирану и других трошкова

19.06.2026 у 07:52

Бриселски рат за моћ поткопава позицију Европске уније

19.06.2026 у 07:44

Костини тајни позиви Кремљу уздрмали Брисел

19.06.2026 у 07:41

Репрезентација Мексика први учесник шеснаестине финала СП

19.06.2026 у 07:34

Руска ПВО оборила 133 украјинска дрона током ноћи

19.06.2026 у 07:28

Венс одложио пут, разговори САД и Ирана у Швајцарској неће бити одржани