Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

25.02.2022 u 12:20

Vesna Kapor dobitnica nagrade „Meša Selimović”

Vesna Kapor dobitnica je 34. nagrade „Meša Selimović”, Kompanije „Novosti”, za roman „Nebo, tako duboko”, u izdanju „Srpske književne zadruge”, a ovoga puta u okviru Velikog žirija glasao je 61 književni kritičar i bilo je izdvojeno ukupno 98 naslova. Skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos biće laureatkinji uručeni u toku aprila. Za delo nagrađene književnice svoj glas dalo je 26 kritičara, među kojima su: Jovan Pejčić, Danica Andrejević, Saša Radojčić, Duško Babić, Vladimir Perić, Jasmina Tonić, Radivoje Mikić, Sanja Macura, Dušica Potić, Nebojša Lazić, Slađana Jaćimović i drugi. Novinar „Večernjih novosti” Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem, osnivač nagrade „Meša Selimović”, saopštio je juče da su u najužem izboru bila i dela „O sadašnjosti i

Kultura

23.02.2022 u 18:00

Spomen na kompozitore, žrtve Holokausta

Naš vrsni književnik i prevodilac Kolja Mićević (1941‒2020) bio je autor jednog neobičnog izdanja koje je izdavačka kuća „Zlatno runo” objavila posthumno, a reč je o delu „Moleban za kompozitore žrtve Holokausta”, u kojem je predstavljeno više od 30 stvaralaca. Mićević je sabrao imena umetnika koji su stradali u Terezijenštatu, Aušvicu i drugim logorima. U uvodnoj napomeni je napisao: „Tokom 1940. godine Gestapo je odlučio da jedan grad po imenu Terezin u Moravskoj pretvori u jedinstveni koncentracioni logor, u kome su, pored desetina hiljada čeških i poljskih Jevreja, ali ne samo njih, bili zatvoreni i istaknuti intelektualci, slikari, naučnici, književnici, a posebno kompozitori. Njima su dali iluziju da mogu stvarati, slikati, pisati i komponovati. Bila je to vešto smišljena varka, čudovišnija,

Kultura

22.02.2022 u 20:00

Knjiga o Danilu Kišu objavljena na italijanskom

Na današnji dan, 22. februara 1935, u Subotici, na granici dvaju svetova – srednjeevropskog i balkanskog – rođen je Danilo Kiš, reprezentativni predstavnik moderne srpske i svetske proze. Tim povodom u izlozima rimskih knjižara pojavio se italijanski prevod monografije Milivoja Pavlovića „Venac od trnja za Danila Kiša”. Izdavač je kuća „Oltre il mare”, a prevodilac dr Mila Mihajlović, Zrenjaninka koja je pre tri decenije u Rimu završila Muzičku akademiju i potom ostala da radi u jugoslovenskoj i srpskoj redakciji RAI. U međuvremenu je doktorirala i objavila niz knjiga o srpsko-italijanskim vezama. Pored ostalog, premijerno je publikovala ranije nepoznatu građu o doprinosu italijanske vojske prebacivanju ostataka srpske vojske iz albanskih močvara (1915) ka Krfu i drugim lukama. Pre

Kultura

21.02.2022 u 18:00

Rečenice da teku kao planinska reka

Kad se govori o književnom prevođenju, mora se reći kako je neophodno dobro vladanje jezikom s kog se prevodi i, naravno, još bolje poznavanje jezika na koji se prevodi. Naravno, ne smeju se zaobići ni obrazovanje, svestranost i spremnost da se prizna kako je sve to ipak nedovoljno – znanja nikad dovoljno i ono se stalno mora sticati i povezivati s već naučenim. To će svaki prevodilac staviti na prvo, drugo i treće mesto. Međutim, dodala bih kako je za dobro književno prevođenje potrebno umeće. Uzmimo dva hirurga. Jedan će solidno obaviti zahvat i pacijent će se potpuno oporaviti, ali veliki vijugavi ožiljak će mesecima upadati u oči. Drugi će pak hirurg ostaviti ravan ožiljak koji će posle nekoliko meseci gotovo sasvim izbledeti. To je ono čemu dobar prevodilac mora da stremi: prevod

Kultura

14.02.2022 u 15:15

I dalje ću se igrati

Da nisam prevodilac, morala bih da napišem roman „Školice” Hulija Kortasara, koji u tom prevratničkom a kamernom romanu govori o tome kako se deveti podelak ili kućica u jednoj dečjoj igri na nekom musavom pločniku zove i Nebo, s tim što kad naučiš kako do njega da stigneš, već te je prošla želja za igranjem. Pošto sam ipak, a i čitavim bićem, prevashodno prevodilac, to bih ja i dalje da se igram. Na sve ili ništa, upravo kao taj Hulisimo Hulio. U ovom novinskom serijalu dragocenih razgovora sa ostalim saigračima srodnih sazvežđa, što će jednom Andriću omogućiti da progovori na jeziku koji će i Nobelovom komitetu biti dostupan ili Garsiju Lorku primaći ovdašnjim bojama zimzelenih razdora – verde que te quiero verde – svakom od nas je ponuđeno da odgovori na

Kultura

14.02.2022 u 14:30

Snovi i želje Roma

Pesme 27 romskih autora na dva jezika, romskom i srpskom, nalaze se u upravo objavljenoj zbirci poezije (antologiji) dvojezičnog naziva „Romengo suno” – „Ciganski san”. Izdavač je Udruženje romskih pisaca Srbije, objavljivanje knjige omogućilo je Ministarstvo za kulturu. Prepliću se u ovom dvojezičnom izdanju bliskosti i razlike dve poetike, lirike, gramatike, kao osoben doprinos dvema književnostima. Životne izazove i snove Roma, osećanja, razmišljanja ovde na 320 strana prikazuju pesme Rajka Đurića (nekadašnjeg urednika u „Politici”), Trifuna Dimića, Predraga Jovičića, Baje Saitovića, Desanke Ranđelović, Bajrama Halitija, Ištvana Farkaša, Gordane Đurić, Maje Jovanović, Jovana Nikolića i drugih autora. Urednik te zbirke romski pesnik iz Užica Predrag Peđa Jovičić, autor šest samostalnih

Kultura

12.02.2022 u 15:15

„Dobri momak” Mira Furlan

Zar nisam ja bila ona koja je naivno mislila da nas umetnost može spasiti od rata? Zar nisam ja bila jedan od onih „dobrih momaka”? A ako jesam, kako sam završila kao narodni neprijatelj? Ovo se pita Mira Furlan u svojoj obimnoj autobiografiji „Voli me više od svega na svijetu” koja je na 736 strana objavljena kod nas u izdanju „Buke”, a u kojoj pokušava da nađe neke odgovore i ostavi ih u nasleđe svom sinu. Glumica čija je karijera imala uzlaznu putanju sve do raspada Jugoslavije početkom devedesetih kad je sa Goranom Gajićem, srpskim rediteljem, otišla u SAD, preminula je prošle godine, a ovu autobiografiju posthumno je objavio njen suprug. Na početku knjige čitamo pismo Mire Furlan sinu, rođenom u Americi, u kome se priseća kako mu je, kada je bio u šestom razredu, pokazala sliku njenog

Kultura

11.02.2022 u 16:25

Najnovija knjiga o Ani Frank uzburkala duhove prošlosti

Najnovija knjiga o Ani Frank, jevrejskoj devojčici, autorki najpoznatijeg dnevnika na svetu, uzburkala je duhove iz prošlosti umesto da razreši jednu od najvećih misterija iz Drugog svetskog rata. Žučna debata izbila je zbog „Izdaje Ane Frank” kanadske spisateljice Rozmari Salivan jer je u toj knjizi jevrejski notar predstavljen kao glavni osumnjičeni za odavanje tajnog skrovišta Ane i njene porodice. Holandski istoričari i jevrejske organizacije su kritikovali „senzacionalističku” knjigu, rezultat šestogodišnjeg istraživanja, a lokalni izdavač je prekinuo štampanje. Bivši agent Ef-Bi-Aja, koji je vodio istragu, Vins Penkok je međutim oštro odgovorio ove nedelje, ocenivši da je „otrovan napad” možda motivisan kontroverznim zaključkom da je Jevrejin odgovoran. Knjiga o tvrdnjama o izdaji Ane

Kultura

08.02.2022 u 20:00

Pisma koja su promenila svet

Čovek nije gospodar reči koje je već izrekao, kako kaže stara poslovica, i istina je da svaka izgovorena ili napisana misao više ne pripada vlasniku već se umonožava u umovima drugih, proizvodeći dobro ili zlo. Osobito danas se reči vrlo lako pišu i izgovaraju, bez svesti o njihovoj težini i ispravnosti, bez poznavanja prilika o kojima se govori, međutim, koliko se svet sporo menja pokazuje i zbirka „Pisma koja su promenila svet” Sajmona Sibaga Montefjorea, (u izdanju „Lagune”), popularnog britanskog istoričara, profesora Bakingemskog univerziteta, člana Kraljevskog književnog društva i romanopisca, autora brojnih istorijskih televizijskih serijala i filmova. Vojni diktator Pajanh, starog egipatskog grada Tebe, kratko je napisao svojoj ženi kako da postupi sa izdajnicima: „Naredi da tu

Kultura

07.02.2022 u 18:15

Još nas nije zamenio „Gugl”

Oko svoje šesnaeste godine, verovao sam da je prevodilački posao najlakši posao na svetu. Gledao sam filmove na engleskom bez titla, čitao poneku knjigu u originalu. Mislio sam da znam engleski jezik. Mislio sam da je to „znanje” dovoljno za svaki prevodilački izazov, premda tada nisam ni pomišljao da je takav zadatak izazov. Ali... Tom verovanju brzo je došao kraj. Kad sam zamolio tetku, koja je u to vreme prevodila sa engleskog neke tekstove iz oblasti razvojne psihologije, da mi ustupi deo teksta kako bih se ja rešio muke daljeg školovanja i počeo s lakoćom da zarađujem radeći posao koji me ne bi stajao ni po muke, ona mi je uslišila molbu i poslala mi nekoliko stranica teksta. Kad sam otvorio prvu stranicu, od samog pokušaja da pročitam prvu (ili treću, sedmu) rečenicu, zabolela me

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige