Fantom u biblioteci

Zoran Milutinović, profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, član Evropske akademije nauka u Londonu, posle knjige „Bitka za prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam” iz 2018. godine, napisao je dvojezični, srpsko-engleski, nastavak te monografije sa naslovom „Fantom u biblioteci. Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću?”

Kao i prethodno, i ovo izdanje objavila je beogradska „Geopoetika”.

Knjiga je predstavljena u Andrićevoj zadužbini u Beogradu, a pored autora, u razgovoru su učestvovali Vladislav Bajac, pisac i osnivač „Geopoetike”, i Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oni su ukazali na značaj argumentovane, na emprijskim dokazima zasnovane i politički nepristrasne kritike bošnjačkog nacionalističkog diskursa, koji čak i jednu Isidoru Sekulić smatra velikosrpskim autorom.

Zoran Milutinović je podsetio na prethodnu svoju knjigu „Bitka za prošlost”, u kojoj je argumentovano osporio tvrđenje Envera Kazaza, profesora Univerziteta u Sarajevu, da bošnjački diskurs samo ponavlja tvrđenja koja o Andriću iznosi „velikosrpska književna kritika”. Ta kritika, kako Kazaz tvrdi, Bošnjake predstavlja kao „demone koje treba uništiti”. Prema rečima autora knjige, bošnjački nacionalistički diskurs o Andriću kaže da je srpski nobelovac pozivao na genocid nad Bošnjacima, a Kazaz tvrdi da to, u stvari, čini srpska književna kritika.

U knjizi „Bitka za prošlost”, autor je dokazao da to nije tačno, da takva književna kritika ne postoji i da ju je Kazaz izmislio, posredno opravdavajući bošnjački nacionalistički diskurs o Andriću. U polemici vođenoj na sajtu Ivana Lovrenovića, sa Milutinovićem, Kazaz je odbio da navede bilo kakve dokaze za velikosrpsku književnu kritiku. Na kraju se i sam složio sa tim da ona ne postoji.

Povod za novu knjigu „Fantom u biblioteci” Milutonoviću je dao profesor srpske književnosti Nenad Veličković, Kazazov kolega sa Univerziteta u Sarajevu. On je u jednom nemačkom zborniku objavio poglavlje koje dokazuje ono od čega je Kazaz već odustao: postojanje te navodne velikosrpske književne kritike. Pri tom, Veličković je naveo citate iz radova osam kritičara i jednog istoričara, od Isidore Sekulić i Milana Bogdanovića, do Vladimira Dedijera i Predraga Palavestre.

U knjizi „Fantom u biblioteci” autor proverava Veličkovićeve tvrdnje i pokazuje kako on ovim srpskim kritičarima pripisuje stavove koje oni nikada nisu izneli, kako njihove rečenice preseca napola, izvlači ih iz konteksta i pogrešno interpretira, tako da počinju da znače nešto drugo.

– Na primer, Veličković je mišljenja da se na početku tog takozvanog velikosrpskog diksursa o Andriću nalazi mrzitelj muslimana Milan Bogdanović, pri tom ne znajući da je baš Bogdanović tridesetih godina prošlog veka prešao u islam, uzeo ime Mefail i upisao ga u svoja lična dokumenta, te tako postao jedan od muslimana koje navodno mrzi. Na takvom znanju je zasnovana Veličkovićeva odbrana teze koju je i sam Kazaz napustio. Posle ove Veličkovićeve intervencije još je jasnije da ta navodna velikosrpska kritika Andrića ne postoji – rekao je Zoran Milutinović, dodajući da je ovde reč samo o još jednoj manifestaciji najvažnijeg postulata bošnjačkog nacionalizma, predstavljanja Bošnjaka kao apsolutno nevinih kroz čitavu istoriju.