Olgina potraga za korenima

Kada te sudbina rano snažno ošamari, pomisliš: „Gore od ovog ne može.” Takav šamar osetila je devetogodišnja Olga, devojčica tirkiznoplavih očiju i divnog glasa, koja je sebe videla kao uspešnu opersku pevačicu. Taj šamar bio je tek početak neobične sudbine žene koja će neprestano tragati za korenima, povremeno se pitajući: „Ima li to čemu smisla?”

Roman „Siroče” autorke Milice Zorić koji govori o dramatičnoj sudbini Olge i njenom mučitelju i životnom saputniku Milanu, predstavljen je u Akademiji 28. Na promociji, koja je za tu vrstu događaja bila veoma posećena i na kojoj su se osim ljubitelja pisane reči i prijatelja Zorićeve našli i brojni sadašnji i bivši đaci ove profesorke srpskog jezika i književnosti, Slavko Petaković, redovni profesor Filološkog fakulteta, ukazao je da neko ko je proučavalac književnosti, ne mora da bude književni stvaralac. Ali, Zorićeva je to, kako je istakao, i te kako uspela.

– U ovom romanu imamo ono što je u srži velikih umetničkih dela, a to je raskrsnica, ukrštaj životne horizontale, onog svakodnevnog, trivijalnog, i vertikale koja junaka poziva da se duhovno uzdigne. Glavna junakinja Olga ovde je egzistencijalno neukotvljena. Ona traži uporište u korenima, na groblju, ali i u zavičaju i u mitološkom. Zato je ovo je roman o specifičnoj egzistencijalnoj situaciji – naveo je Petaković.

On je dodao da roman ima izuzetno složenu, mozaičku kompoziciju.

– Poigravanje tačkama pripovedanja je vrlo teško postići, a ovde je to učinjeno – ima autorsko pripovedanje, onda predstavljanje sveta iz muške perspektive, pa govor devojčice Olgice iz prvog lica – naglasio je Petaković.

Kao jedan od kvaliteta romana Petaković i Aleksandar Stanisavljević, istoričar, istakli su i temu posttraumatskog sindroma, u ovom slučaju partizana Milana i predstavljanje njegovih unutrašnjih lomova.

– U delovima romana u kojima se opisuje Milan istorijski kontekst je indirektno prisutan, ali primetan. Sa jedne strane, Milan je nasilnik nad ženom, ali na drugoj i on je žrtva. Ratne traume oblikuju njegov život i pospešuju njegovo ponašanje prema Olgi. Lomio sam se jel’ on heroj ili negativac. U zavisnosti od delova priče, on je i jedno i drugo – ukazao je Stanisavljević.

U romanu u kome su životna putovanja Olge opisana od Negotina i Bora preko Zemuna, Han Pijeska, do Istre, njene očevine, i Topčidera, Milica Zorić kao filolog, kako je zapazila Biljana Sikimić, naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU, odlično je i vešto prikazala šarolikost i bogatstvo govora na svim ovim prostorima, njihova preplitanja i granice. Nijedan ne pogrešivši.

– Kada se pogleda najava sadržine, očekuje se senzacionalizam, priča o vlaškoj magiji, ali ispostavlja se da roman, što je odlično, to nije. Jedan sloj jeste magijski. Ali, u ovom romanu je to vrlo vešto prikazano, a na sve to Milica Zorić odlično je prikazala različite diskurse aktera, imamo smenu idiolekata – istakla je Sikimićeva.

A kako je do ovog romana došlo? Kako je naglasila Zorićeva, priču nosi vrlo dugo u sebi, pogotovu što je reč o istinitim, njoj bliskim dešavanjima.

– Priča je odjednom izletela iz mene kada je počela onlajn nastava. Sad ili nikada, rekla sam. Znam šta sam želela, ali plan nisam imala kao što ga imam za drugi roman koji će biti nastavak. Slikovito: u mestima koje opisujem, sem u Zemunu, nikad nisam bila. Nisam znala da će biti paralelnih priča u romanu, kao ni rečenica na vlaškom koji ne govorim. Ali, svakako da iza svega toga stoji istraživački rad – naglasila je Zorićeva.

Dodala je da je u romanu najteže bilo progovoriti glasom devetogodišnje Olgice.

– Najveći izazov bio je ući u figuru devojčice od devet godina, taj tok svesti, da zapišem ono što dečje oko vidi. Posle tih glava bukvalno sam plakala – ukazala je Zorićeva. Roman se, kako je rekla, može žanrovski odrediti kao sociološki, psihološki, možda i kao istorijski i ljubavni.

Knjiga „Siroče” prvenac je izdavačke kuće „Huk”.