Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: српски језик

Друштво

07.09.2021 у 15:14

У Норвешкој почела настава на српском језику

ОСЛО - У норвешком граду Фредерикстаду недавно је са радом почела настава за децу на српском језику, коју ће похађати око 40 ученика, а председник Удружења Срба и пријатеља у Норвешкој Добринко Сочански каже да су деца која тамо уче српски језик различитог узраста - од првог до осмог разреда. Сочански је за РТС рекао да су деца тренутно подељена у две групе, од првог до четвртог и од петог до осмог разреда, али је најавио да ће бити подељена у три групе. Како је додао, прате се програми који важе у Србији што ће им касније омогућити студирање у Србији. Он је оценио да је идеја о учењу српског језика у Норвешкој насушна потреба за све који живе тамо, а нарочито за најмлађе. „У том лепом делу Норвешке, који се налази 30 километара од Осла и око 80 километара од шведске границе

Култура

17.08.2021 у 14:15

Знањем против псеудонауке чувамо идентитет

Златибор – Културно наслеђе и идентитет имају нераскидиву везу. Да бисмо на почетку 21. века очували сопствено културно наслеђе треба прво добро да га познајемо и онда да га штитимо. А да бисмо то могли да урадимо на одговоран начин, морамо да будемо наоружани знањем, а не оружјем. Зато што се против идеје и псеудонауке не бори мецима и топовским зрнима него идејом. Морамо да знамо шта је наше српско, наравно да поштујемо и туђе, али пре свега да знамо шта је наше и на који начин да га бранимо и негујемо. Овако је минулог викенда на Златибору говорио историчар Дејан Ристић, в. д. директора Музеја жртава геноцида. Одржао је овде, на платоу изузетно уређеног храма Преображења Господњег, предавање о теми „Културно наслеђе и идентитет”. Са упитаношћу за себе и публику шта чини српски

Култура

06.07.2021 у 20:00

Има ли спаса за студије србистике

Ових дана је завршен први конкурсни рок на факултетима у Србији, а интересовање кандидата за студије српског језика и књижевности, или српске књижевности и језика, никада није било мање. Према подацима објављеним на сајтовима високошколских установа – Филолошког факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Филозофског факултета у Нишу – за ове основне студије на 393 слободна места, на сва три поменута факултета, пријавило се укупно 128 кандидата. Дакле, ни трећина од планираног броја! Додуше, на неким факултетима кандидати наводе још другу и трећу жељу, што коначан исход уписа тек незнатно може да поправи. Пад интересовања за студије српског језика и књижевности прати се већ неколико година уназад, али оно што недостаје нису статистички подаци већ критичка анализа ових

Писма читалаца

30.06.2021 у 10:14

Ћирилица влада на српским гробљима

Нисам забринут за српску ћирилицу. Све ће временом доћи на своје. Прво, млади треба да схвате да писати српским језиком на латиници није „светски”. Странци не разумеју српски ни на латиници ни на ћирилици. Али зато су Бугари издејствовали да на кованици евра произведеној у Бугарској реч „евро” буде написана ћирилицом. Срби треба да се призову памети и врате се у породицу народа којима је ћирилица искључиво писмо: Русима, Бугарима и Северним Македонцима. И онако и овако, сви се кад-тад врате ћирилици: на својој надгробној плочи. Ако се мало пажљивије погледају надгробне плоче Срба у Србији, Црној Гори, Хрватској, Словенији, БиХ, и Северној Македонији, видеће се да ту латинице нема ни од корова. Зато нисам забринут за српску ћирилицу. Проф. др Горан Белојевић, редовни професор,

Писма читалаца

22.06.2021 у 20:15

Убијање српског језика

Завршна реч оптужене: „Госпођо судинице, у животу сам радила тешке и грубе послове. Живот ме није мазио. У радионици сам била ковачица, радила сам на пољу као косачица. Била сам и шоферкиња камиона. Госпођо судијинице, кад бих уграбила слободно време, одлазила бих рано ујутру на реку. Била сам одлична пецачица, а једном сам упецала сомкињу дугу скоро два метра! Госпођо суткиња, образовала сам се. Ја сам писачица. Била сам једно време дописница једног београдског листа. Била бих ја још боља пискиња да ми је педагошкиња у школи посветила више пажње. Једном сам била у лову као гледатељка. Било ми је мучно кад сам видела како моја пријатељица, страствена ловацкиња, убија рискињу. Велика сам боркиња за људска права. Али ја да будем убичица свога мужа?! Па ја ни мравицу не бих

Писма читалаца

16.06.2021 у 14:15

Картагина мора пасти

Прочитах са задовољством и с гневом „Политикину” тему недеље „Удар на већ рањени српски језик” (13. јун). Са задовољством, јер су чињеницама десетковани смисао и сврха Закона о родној равноправности, а с гневом због потпуног игнорисања науке при његовој изради. Петоро неупитних стручњака коментарисало је одредбе тог закона, указујући на погубан покушај идеологије да пресуђује у ствари чије су настајање и развој без икакве везе с политиком. И то кроз „идеолошко учитавање у лингвистичку материју” и „буквализам и механицистичко прекрајање система језика” (Виктор Савић). Ако овај закон обавезује све грађане Србије, а морало би, да ли се односи на све службене језике и „одакле неком право да интервенише у језичку структуру мађарског, румунског, албанског...” (Исидора Бјелаковић)? „Где је

Друштво

15.06.2021 у 07:40

Лингвистика између законске и родне равноправности

Одавно један закон усвојен у Скупштини Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. У овом тексту преносимо други део разговора са еминентним стручњацима вођеним у нашој редакцији, а први део смо објавили јуче на сајту „Политике”. У приручнику се нуди и могућност избора, попут: антрополошкиња/ антропологица, дефектолошкиња/дефектологица, микробиолошкиња/микробиологица, педагошкиња/педагогица... Али, може само еколошкиња, кардиолошкиња, метеоролошкиња, а не и екологица, кардиологица, метеорологица. Зашто? ЈОВАНКА РАДИЋ: То није избор, већ присила да доследно користимо један од облика скованих по „логици” идеологије, а не по логици језика. Ми у дубинским слојевима свести имамо механизме који одлучују о томе који ћемо

Друштво

14.06.2021 у 13:50

Удар на већ рањени српски језик

Одавно један закон усвојен у Скупштини Републике Србије није изазвао толико негодовање стручне јавности као недавно проглашени Закон о родној равноправности. Такође је изазвао и велику пажњу наших читалаца, што се види и по бројним коментарима на сајту „Политике” и у рубрици Међу нама. Критички тонови се углавном не односе на закон у целини, већ на чланове којима се прописује обавезна употреба родно осетљивог језика у органима јавне власти, уџбеницима и наставном процесу, као и у медијима. Негодовањем против закона први се огласио Одбор за стандардизацију српског језика САНУ. Највећи део њихових примедби тиче се дела о родно сензитивном језику, тј. творбе именица женског рода на основу именица мушког рода. Како су истакли, тиме се нарушава структура српског језика и спроводи језички

Писма читалаца

03.06.2021 у 13:12

Уродњавање језика

Месецима слушам и читам о Закону о родној равноправности и нервирам се. Ни на крај ми памети наравно није да имам било шта против равноправности жена и мушкараца, ни на крај ми памети није ни да оправдавам било какво насиље над слабијима, али ничим не успевам да оправдам то што се овим законом најављује насиље над српским језиком. Пошто се обично руководим ставом „у се и у своје кљусе”, села сам и прочитала текст закона. Кључни захтев који се тражи/подразумева овим законом јесте захтев који је стављен у наслов овога текста: процес уродњавања мора се спровести на свим нивоима – и то поновљено 12 пута. Реч уродњавање не постоји ни у једном од шест прегледаних речника српскога језика (Речник САНУ још није стигао до У), а није ни могла да буде записана, јер је превод енглеског израза

Писма читалаца

02.06.2021 у 12:18

Језичка родна равноправност на штету жена

У последњих сто година српски језик полако губи своју природу: најпре губи писмо, а све потоње је само наставак затирања. Сложенице престају то да буду, калемљењем вештачких нагласака, као што су: исТОимено, лабоРАторија, саНАторијум... а тек генитиви – маТУраната, коМАНданата, ватРОгасаца... Потом наилази време транспарентних англицизама: где дестинација едукације по дифолту хармонизује бенефите... Међутим, жене и мушкарци су и даље изједначени у својим професијама као лекари, инжењери, пољопривредници, васпитачи, психолози... од којих су неки називи професија временом природно добили свој облик у женском роду, јер складно и лепо звуче, спретни за изговор. Али не, и даље све то звучи исувише природно – исувише српски. Зато се уводи васпитна мера „језичке родне равноправности”, коју

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

06.06.2026 у 10:13

Синиша Мали: Сви пројекти у Србији се реализују по плану упркос кризи у свету

06.06.2026 у 10:08

Лавров: Русија ће остварити свој циљ

06.06.2026 у 10:00

Експо представљен у америчком Конгресу: Просперитет расте кроз слободну размену знања

06.06.2026 у 09:51

Блокадери прете верницима: Не блокирајте Београд због измишљеног појаса

06.06.2026 у 09:48

Кнежевић: Црна Гора ћути пред Пленковићем, а прогони транспарент „Србија побеђује”

06.06.2026 у 09:45

Украјина упутила извињење Грчкој због залуталог дрона