Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Писма читалаца

20.10.2022 у 12:15

Смањује се број школа у Румунији с наставом на српском језику

Питања која се односе на положај Срба у региону и очување њиховог националног, етничког, културног, језичког и верског идентитета од несумњиве су важности за Републику Србију, чинећи битну димензију њене спољне политике и значајан сегмент билатералних односа са земљама окружења.

Полемика

28.07.2022 у 18:00

Блаћење Србистике

(Реаговање на текст Томе Тасовца „О језику и праву на самобламажу”, „Политика”, 5. 7. 2022, стр. 22–23) Прошла су четири месеца како смо Драгољуб Петровић и ја показали и доказали каква је лингвистичка незналица извесни Тома Тасовац. И ево након четири месеца он се опет јавља како би читатељство „Политике” обавестио да се стално питао „зашто сам га из чиста мира прозвао Томицом”, сматрајући то „милозвучним тепањем”. Тачно је да сам га именовао „Томицом”, али не због разлога које он претпоставља: да је „са својих 48 година, у односу на дотичног господина (тј. на мене) још у цвету младости”. То именовање ја сам преузео из текста Драгољуба Петровића „Тамо где нема памети с језиком се може како се хоће” („Политика”, 22. 2.

Друштво

18.07.2022 у 09:11

Ђаци из дијаспоре први пут у летњој школи српског језика у Тршићу

Научно-образовно-културни центар „Вук Караџић” у Тршићу, ове године први пут угостио је ђаке који српски језик, али и о српској култури и традицији, уче у српским допунским школама у иностранству. Летњу школу српског језика, под називом „Лето у завичају”, за ученике из дијаспоре Министарство просвете, науке и технолошког развоја организовало је у родном месту Вука Караџића, и то у кући у чијим је темељима заштита, очување и неговање српског нематеријалног културног наслеђа, а пре свега српског језика и ћириличког писма. Боравак у Тршићу сада се завршава за прву групу ученика из Француске, Немачке, Италије, Швајцарске и Грчке, али ће у овој летњој школи до краја распуста боравити још две групе ђака из дијаспоре, укупно 217 школараца у пратњи 17 наставника. Оснивач

Писма читалаца

12.07.2022 у 14:02

У тем Сомбору српски је на умору

Ако неки од малобројних страних гостију прође главном улицом Сомбора – Краља Петра Првог – неће имати утисак да се налази у Србији. Више од 90 одсто назива продавница исписано је на страним језицима. Ево примера који се могу видети дуж само стотинак метара поменуте улице: „Legend World Wide”, „Opposite”, „Avanguardia”, „LaCity”, „Battery Shop”, „Bonatti”, „Mozzart Bet”, „Extreme Intimo”, „Exterra Schouter”. Међу њима се уочавају само два разумљива назива: „Апотека” и „Мењачница”. Ако прошетате поред излога књижаре у суседној улици, погледајте које се књиге нуде купцима. Видећете низ дела страних и домаћих аутора која су штампана латиницом, а у самој књижари ретко ћете наћи дела наших класика и савременика објављена на ћирилици. У самопослугама и у сомборској пошти купцима се нуди низ

Полемика

08.07.2022 у 18:00

О језику и праву на самобламажу

Мој омиљени детаљ у одговору Милоша Ковачевића на моје осврте „О језику и политикантству” и „О језику, селима која горе и бабама које се чешљају” је то што је он мене из чиста мира прозвао Томицом. Тачно је да сам ја, са својих 48 година, у односу на дотичног господина, још у цвету младости, и тачно је да, упркос нашим идеолошким и стручним размимоилажењима, Ковачевић има права да према мени гаји личне симпатије. Ипак морам признати да сам био затечен његовим милозвучним тепањем. Ковачевић је себе међ озбиљним светом дискредитовао још деведесетих година прошлог века, као један од аутора скаредног „Слова о српском језику”, шовинистичког „законоправила” које „потписаше и потврдише српски филолози и писци” са суманутом тезом да је све што је штокавско – српско, и да су сви

Друштво

15.06.2022 у 14:41

Oснован лекторат за српски језик у Љубљани

ЉУБЉАНА- Декан Филозофског факултета у Новом Саду Ивана Живанчевић Секеруш и декан Филозофског факултета у Љубљани Мојца Шламбергер Брезер потписале су уговор о сарадњи којим је основан Лекторат за српски језик у Љубљани, саопштили су из Министарства спољних послова. Ово је први пут да се овакав лекторат отвара у Словенији. Потпису споразума претходили су дуготрајни преговори. Према уговору о оснивању Лектората, српска страна изабраће лектора, а словеначка га одобрити, без додатних изборних процеса на Филолошком факултету у Љубљани. Финансирање лектора потпуно је на српској страни, док ће словеначка страна лектору обезбедити одговарајући фонд часова, услове за рад, као и промоцију нових студијских предмета који ће укључивати српски језик и књижевност, преноси Танјуг. Статус

Регион

22.05.2022 у 19:16

Српској деци у Гламочу одузето право да уче матерњи језик

Од нашег дописника Сарајево – Гламоч, једну од четири локалне заједнице с већински српским становништвом у Федерацији БиХ (ФБиХ), која територијално припада Кантону 10, многи виде као најупечатљивији пример дискриминаторског односа власти према српском народу и његовим правима. У тој општини српској деци ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик и изучавају националну групу предмета по наставном плану и програму Републике Српске. Борбу за једно од основних права своје деце, које им је загарантовано и Дејтонским мировним споразумом, гламочки Срби, углавном повратници, воде безуспешно више од две деценије. „Такав апсурд, сигуран сам, не постоји нигде у свету. Имате у школама већински српску децу, а оспоравате им да изучавају свој језик, своју историји, своју

Култура

22.03.2022 у 10:35

Праскозорје је најлепша српска реч

Реч „праскозорје” изабрана је за најлепшу српску реч од оних које су ученици предложили на конкурсу који је Друштво за српски језик и књижевност Србије у сарадњи са Катедром за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду организовало у оквиру манифестације „Март, месец српског језика”. На конкурс је стигло 905 предлога, а трочлана комисија, коју су сачињавале проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Весна Ломпар и мср Весна Николић, изабрале су реч праскозорје као најлепшу од пристиглих, преноси Танјуг. Предлоге су Друштву за српски језик слали ученици различитих узраста, од оних који похађају пети разред основне школе до оних који завршавају средњу школу, а за речи, као најлепше, су се одлучивали према њиховом значењу, звучању, грађењу, симболици или према драгој успомени

Друштво

21.03.2022 у 12:32

Деле се бројеви и мишљење, слажу се и дрва и људи

Уколико себе сматрате језичким зналцем, а још сте и новинар (који су посебно прозвани као митомани), узмите прво шећер и воду, па онда отворите књигу Павла Ћосића „Језичке недоумице: Заблуде и митови”. Све оно што сматрате да је исправно, све оно што су вас учили родитељи, у школи и на факултету, по овој књизи – није исправно и спада у домен језичких заблуда и митова. А аутор прво објашњава да су језичке заблуде више или мање раширена мишљења о нечему што се не поклапа са установљеним језичким правилима. То значи да је наука о језику утврдила једно, а да нашироко влада нешто друго, алтернативно. „Мада готово да нема домаћинства у Србији које нема макар један примерак легендарног ’Речника језичких недоумица’ Ивана Клајна, опет ће бројни лектори пренебрегнути оно што у том речнику

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: српски језик